Srbija i Balkan
NIS između MOL-a i ADNOK-a: Da li je cena najveći problem
Procene različitih eksperata kažu da ruski udeo košta oko milijardu i po evra, a sa druge strane "Gasprom" očekuje bar polovinu svojih ulaganja u NIS - između dve do dve i po milijarde evra, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije
Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu, a predsednika Srbije Aleksandar Vučić rekao je da razgovori sa mađarskom kompanijom MOL nisu jednostavni, ali da očekuje pozitivan ishod u narednim danima. Očekuje se da rafinerija u Pančevu, posle zastoja dužeg od mesec dana, nastavi sa radom.
Snabdevanje tržišta derivatima je stabilno, kazao je za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, a takav trend nastaviće se i posle 23. januara, kada se očekuje da se ili ponovo ukine operativna licenca ili da se produži.
"Mi zaista verujemo da bi licenca trebalo da bude nastavljena, ako smo čuli informacije da smo pri kraju pregovora i da će to tokom vikenda ili eventualno koji dan posle okvir sporazuma biti poslat američkoj administraciji na saglasnost. Verovatno opet određeni period dok se ne realizuje kupoprodajna transakcija", objašnjava Stanić.
Prema njegovim rečima, to bi značilo dodatan uvoz nafte preko JANAF-a, što bi dovelo do dugoročnije stabilnosti u snabdevanju i verovatno pomoglo da se NIS vrati u normalne okvire poslovanja.
Vraćanje prerađivačke industrije u zonu pozitivnog rasta
Stanić, nakon posete ministra spoljnih poslova Mađarske Petera Sijarta i izjava da je kupac pronađen, veruje da neće biti problema u funkcionisanju NIS-a tokom ove godine.
"A to je neophodno da bismo imali vraćanje prerađivačke industrije u zonu pozitivnog rasta, jer smo od oktobra, pa zaključno verovatno sa januarom, beležili pad prerađivačke industrije što je doprinosilo i manjoj stopi BDP-a", objasnio je Stanić.
Kada se pogleda cela prethodna godina, industrija je zabeležila pozitivan rast, iako su pojedini meseci imali smanjenje od nekoliko procenata.
"Mi sada opet imamo NIS kao goruće pitanje, ali verujemo, takva su bar očekivanja, da će se to srediti i da ćemo u drugoj polovini godine, već posle prvog kvartala, imati pozitivan industrijski rast, što bi svakako uticalo da stopa rasta ove godine ipak bude veća nego što je bila prošle godine", naveo je Stanić.
Kombinatorika u promeni vlasničkog udela
Govoreći o ADNOK-u, koji se takođe pominje u vezi sa kupovinom NIS-a, Stanić ističe da je kompanija iz Emirata moćnija u smislu prometa, a njena tržišna kapitalizacija veća nego kod MOL-a.
"Sad se postavlja pitanje ako je mađarska strana zainteresovana za većinski udeo, to je 51 odsto, od 56 odsto koliko ruski vlasnik ima, da li bi kompanija iz Emirata, ADNOK, bila zainteresovana da uzme svega pet odsto", navodi Stanić.
Budući da sada postoje tri zainteresovane strane, sagovornik RTS-a postavlja pitanje - koliki je uopšte prostor za Srbiju da se uključi aktivnije u završne pregovore.
"Sa druge strane, navodi se da bi, u slučaju kupovine od ruskog vlasnika, mogli da se otvore pregovori između tri strane – MOL-a, ADNOK-a i Vlade Srbije", ističe on i dodaje da je najvažnije da NIS nastavi da funkcioniše bez pretnje ukidanja licence, čime se eliminišu rizici sekundarnih sankcija.
"U ovom konkretnom slučaju vremena je sve manje, ne samo u smislu 23. januara ili 24. marta, kada istekne licenca za pregovore o kupoprodaji. Jednostavno, sama kompanija je već duže vremena pod pritiskom i njena vrednost se gubi i postavlja se pitanje ako bi se, na primer, sada ovi pregovori odložili u nekom pesimističnom scenariju, ukoliko bi propali, što je mala verovatnoća, da li bi neki novi kupac više bio zainteresovan po toj vrednosti da obešteti", kaže Stanić.
Šta je kamen spoticanja na putu do dogovora?
Cena je, prenosi Stanić saznanja - najveći problem.
"Čuli smo procene različitih eksperata da ruski udeo košta oko milijardu i po evra, sa druge strane, ruski vlasnik 'Gasprom' očekuje bar polovinu svojih ulaganja u NIS, to se kreće od dve do dve i po milijarde evra, sada su to sve spekulacije. Ali sigurno da je, pre svega, najveći problem i dalje geopolitika. Dakle, na koji način se ruski uticaj u NIS-u povlači, a samim tim to vuče i različite druge uticaje, ne samo ekonomske nego i političke", kaže Stanić i skreće pažnju na realizaciju finansijske transakcije, budući da bi novac od prodaje mogao da bude deponovan na zamrznuti račun.
Koji je interes MOL-a, a koji ADNOK-a?
Stanić kaže da je ADNOK kompanija koja raspolaže i rezervama nafte.
Dok je eksploatacija nafte minimalna u Slovačkoj, Hrvatskoj, i Mađarskoj, gde MOL ima svoje rafinerije, ADNOK je globalno aktivan.
"Međutim, imajući u vidu da je tržište Srbije ipak relativno veliko i značajno za MOL, veća je verovatnoća da ipak MOL bude taj koji će na kraju kupiti ruski udeo", smatra Stanić i naglašava da su rafinerija u Srbiji i srpsko tržište toliko značajni da ne postoji rizik da se ponovi scenario iz Hrvatske - zatvaranje rafinerije.
Interes Emirata u slučaju NIS ne vidi, odnosno ocenjuje da je verovatno po sredi dobra volja da pomognu, a imajući u vidu politički odnos između lidera dve zemlje.
Odgovarajući na pitanje na osnovu kojih kriterijuma OFAK donosi odluke, kaže da su to politički kriterijumi. Dodaje da ne postoji jasan standard koji objašnjava zašto je nešto dozvoljeno u Mađarskoj ili u nekoj drugoj zemlji, a nije dozvoljeno u Srbiji.
Live
