Izbor koji niko nije očekivao – tako bi se mogla opisati odluka ministara finansija evrozone da za novog potpredsednika Evropske centralne banke izaberu guvernera Hrvatske narodne banke Borisa Vujčića. Odluka je doneta uprkos otvorenom protivljenju Evropskog parlamenta i protivno procenama da je favorit za funkciju bio finski kandidat Oli Ren.
U završnom krugu glasanja Vujčić je odneo pobedu nad Renom, nakon što su prethodno iz trke ispali teškaši poput Portugalca Marija Centena i Letonca Martinjša Kazaksa, upravo kandidati koje je EP najviše zagovarao. Estonija i Litvanija eliminisane su već u prvom krugu.
Odluka dolazi u trenutku kada administracija Donalda Trampa vrši snažan pritisak na američku centralnu banku da snizi kamatne stope, pa se izbor Vujčića u Briselu tumači kao pokušaj Evropske unije da demonstrira "institucionalnu nezavisnost" i zadrži distancu od političkih centara moći.
Kako navode diplomatski izvori za "Politiko", Vujčić je dobio potrebnih 16 glasova ministara koji predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva evrozone, što znači da je imao podršku najvećih članica monetarne unije.
"Ludo", bila je kratka reakcija jednog evropskog diplomate posle glasanja. Drugi su bili pragmatičniji:
"On je najiskusniji centralni bankar među kandidatima."
Početak velike borbe za vrh ECB
Izbor potpredsednika ECB nije samo tehnička odluka. On označava početak šire borbe za kontrolu nad najvažnijom finansijskom institucijom Evrope. U naredne dve godine biće upražnjena čak četiri mesta u Izvršnom odboru ECB, uključujući i mesto predsednika, na kojem je trenutno Kristin Lagard.
Imenovanjem Vujčića evropske prestonice su praktično ostavile otvoreno polje za buduće dogovore – posebno uoči izbora naslednika Lagardove, čiji mandat ističe u oktobru 2027. godine.
Iako se Vujčić u Briselu smatra "umerenim jastrebom", on ne pripada klasičnoj podeli na severne fiskalne tvrdolinijaše i južne zagovornike labavije politike. Upravo ta neutralnost, prema izvorima iz EU, bila je ključna za njegov izbor.
Hrvatska – iznenađenje iz drugog plana
Posebno je zanimljivo da Hrvatska do sada nije važila za ozbiljnog kandidata za ovakvu poziciju. U evrozonu je ušla tek 2023. godine, dok neke države koje su evro uvele znatno ranije, poput baltičkih zemalja, i dalje nemaju predstavnika u vrhu ECB.
Vujčić sada ulazi u politički osetljivu fazu: moraće da se pojavi pred Evropskim parlamentom, koji je njegov izbor već ocenio kao politički problematičan. Iako glasanje parlamenta nema obavezujući karakter, negativan ishod bi bio ozbiljan udarac njegovom legitimitetu. Slično se dogodilo u slučaju iz 2012. godine, kada je izbor Iva Merša iz Luksemburga izazvao otvoreni revolt poslanika.
Izbor hrvatskog kandidata šalje jasnu poruku: Evropska unija želi da pokaže da monetarnu politiku neće prepustiti političkim pritiscima, ni iz Vašingtona, ni iz sopstvenih institucija. U isto vreme, to je i signal da se borba za vrh ECB tek zahuktava i da će naredne dve godine doneti ozbiljne političke trgovine unutar Unije.