Premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti rekao je da je dobio upozorenja o mogućem smanjenju podrške Zapada, ukoliko Priština ne bude konstruktivna tokom dijaloga sa Beogradom
On je rekao i da nije pozvan na sastanak koji će 31. januara organizovati američka ambasada u Prištini, a na kojem će se razgovarati o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).
On je u intervjuu za "Radio Slobodna Evropa" rekao da je taj sastanak rezultat insistiranja specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.
Kako je rekao on nije pozvan na sastanak, ali oni koji su pozvani otići će i razgovarati o ZSO.
Kurti je tokom intervjua kritikovao Eskobara jer, kako je rekao, on u Beogradu nije tražio priznanje tzv. Kosova, ali je u Prištini rekao da će se do formiranja ZSO doći bez obzira na Kurtijev stav.
On je optužio Beograd da "želi još jednu Republiku Srpsku" unutar Kosova i dodao da "ZSO, koja je zasnovana na predlogu bivšeg predsednika (Finske) Ahtisarija", kao i da nije u skladu sa ustavom "Kosova".
On je naglasio da u Srbiji ima "više nesrba nego na Kosovu nealbanaca", kao i da je "Kosovo" proglašeno "multietničkim".
Na pitanje novinara da li je za njega realno da se Priština suoči sa sankcijama poput smanjenja međunarodne podrške ako ne bude napretka u dijalogu Kurti je rekao da mu je nagovešteno "da očekivana podrška Kosovu neće biti takva ako Priština ne bude konstruktivna" tokom dijaloga.
Govoreći o evropskom planu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, Kurti je rekao da mu on nije predstavljen u formi "uzmi ili ostavi", već kao platforma za dalju diskusiju.
Kako kaže, evropski predlog je dobra osnova za razgovor, ali kaže i da ne sadrži sve što bi Priština želela.
"Moj glavni prigovor, a ima i drugih, tiče se univerzalnog priznanja koje nam je potrebno unutar EU i NATO, gde težimo da se učlanimo", rekao je on i izrazio nadu da će "normalizacija biti potpomognuta priznanjem pet država koje to još nisu uradile".
On je rekao i da ne veruje da su zvaničnici u Beogradu prihvatili predlog, dok je srpske primedbe nazvao "abnormalnim".
"Svaki sporazum koji u središtu nema uzajamno priznanje za nas je nepotpun", rekao je prištinski premijer.
Kurti je rekao i da očekuje intenzivan dijalog sa Beogradom, kako bi dogovor bio postignut u pomenutom vremenskom okviru, a to je mart 2023. godine.
Vjosa: Imaćemo predstavnika
S druge strane predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani poslaće predstavnika svog kabineta na diskusiju o Zajednici srpskih opština koju američka ambasada organizuje 31. januara, prenosi Kljan Kosova.
To je potvrdio savetnik za medije u Predsedništvu Bekim Kupina.
"Predsednica Osmani će na ovaj sastanak poslati predstavnika svog kabineta", kaže se u odgovoru Kupine za Kljan Kosova.
Petković: Patološka mržnja
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Petar Petković ocenio je da je time što Aljbin Kurti nije pozvan na diskusiju o formiranju Zajednice srpskih opština u organizaciji američke ambasade u Prištini, Kurti dobio najjasniju poruku do sada - da niko nema razumevanja za one koji gaze i ruše sporazume.
"U svojoj patološkoj mržnji prema svakom postignutom sporazumu i dogovoru sa Beogradom, Aljbin Kurti je počeo da se obračunava i sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan zbog njegovog insistiranja na formiranju Zajednice srpskih opština. U svojoj uvređenosti Kurti nije primetio kako sam sebi skače u usta, pa prvo kaže da nema hijerarhije sporazuma, već hronološkog redosleda čime je dao ključni argument za formiranje ZSO na koji ga obavezuje prvih šest tačaka Briselskog sporazuma", saopštio je Petković.
Kako je dodao, time je Kurti priznao i da je na njemu i vlastima u Prištini da prvo ispune svoj deo obaveza na koji Srbi čekaju isuviše dugo.
"A kada je takođe reč o hronologiji, Kurti dobro zna da je ZSO dogovorena pre deset godina, tako da je ta obaveza Prištine odavno trebalo da bude ispunjena. Nije Briselski sporazum Kurtijeva prćija da njim raspolaže po svom nahođenju, jer potpisi i obaveze u sporazumu obavezuju sve. To je lekcija koju će Kurti morati da nauči", naveo je Petković.