Srbija je ponovo ostala na svojim pozicijama i nije se uskladila ni sa jednom odlukom Evropske unije kada je reč o sankcijama Rusiji. Ostale zemlje regiona koje su kandidati za članstvo u EU su se uskladile sa poslednjim odlukama EU.
"Zeleno" svetlo dale su Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina...
Prema deklaracijama, koje je objavila šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, odluke se odnose na četiri paketa sankcija, donete u decembru – delovanja Rusije koje "destabilizuje" situaciju u Ukrajini, kao i uključenosti Belorusije "u rusku agresiju na Ukrajinu".
"Odlukom Saveta produžene su restriktivne mere zbog destabilizacije situacije u Ukrajini od strane Rusije za dodatnih šest meseci, do 31. jula 2026. godine. Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta EU. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", poručila je u saopštenju Kalas.
Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji uprkos tome što je u više navrata dobijala upozorenja evropskih zvaničnika da mora da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ukoliko želi da napreduje na evropskom putu.
Prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine. Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović je nedavno rekao da je "naša obaveza da postepeno podižemo nivo usaglašenosti sve do dana kada postanemo punopravna država članica EU kada je reč o usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU".
"Mi se držimo toga i u prethodnih godinu dana smo podigli tu stopu za petnaestak procentnih poena, uprkos tome što nismo pristupili nijednom paketu sankcija protiv Ruske Federacije", izjavio je ministar za evropske integracije.
On je na pitanje da je put ka Evropskoj uniji uslovljen odricanjem od sopstvene spoljne politike, ali i od Kosova i Metohije, rekao da su "crvene linije Srbije sasvim jasne i da tu nikakvih promena ne može i neće biti", sve dok, kako je dodao, "politika koju usmerava i simbolizuje predsednik Aleksandar Vučić ima većinsku podršku naroda".