Iskrivljena evropska dioptrija: Kako su tzv. Kosovo i Albanija postale "bezbedne oaze"

Albanija i tzv. Kosovo spadaju među 20 najbezbednijih zemalja na svetu, prema rezultatima Istraživačke službe Evropskog parlamenta (Normandijskog indeksa) za 2025. godinu, koji ocenjuje nivo pretnji po mir, bezbednost i demokratiju u svetu.

Zemlja "bunkera i orlova" zauzima dvadeseto, a lažna država trinaesto mesto u svetu, a prvo u regionu. 

"Nakon dugog perioda tranzicije i teških reformi, Albanija je uspela da postane članica NATO-a, 2009. godine, ali i da počne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, 2020. godine", navode mediji na albanskom jeziku.

Naš izbor

S proleća 1998. godine: Šta je šef CIA rekao pripadnicima tzv. OVK u Tirani

Dodaje se i da se ova zemlja i dalje uzima kao primer za toleranciju i verski suživot u regionu.

Navodi se i da je nakon indirektnog učešća u ratovima na Balkanu u periodu 1990–1993, Albaniju potresla ozbiljna kriza piramidalne šeme, a potom je usledilo angažovanje na strani kosmetskih Albanaca u sukobima na KiM i tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. 

"U izveštaju o napretku za 2025. godinu, Evropska komisija je pohvalila snažnu političku posvećenost albanskih vlasti evropskim integracijama, ističući potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i podršku sankcijama Ruskoj Federaciji", navodi se u tekstu. 

Zašto kažeš bezbednost, a misliš na poslušnost?

U albanskom slučaju moglo bi se reći da udvorištvo i poslušnost gvozdena vrata otvaraju, pa je i usklađivanje sa bezbednosnom i spoljnom politikom EU i podršku sankcijama RF, očigledno od presudnog značaja da Albanija bude proglašena za bezbednu zemlju.

Bez obzira na činjenicu što predstavlja sigurnu kuću za mudžahedine, krvna osveta i dalje postoji, trgovina narkoticima je gotovo osnovna grana privrede, ona je na dvadesetom mestu na ovoj listi. 

Tokom prošle godine, naveli su mediji u Tirani, Albanija je bila suočena sa serijom teških krivičnih dela, među kojima su i ubistva, krađe, nasilje u porodici i druga. 

"U Skadru, Tirani, Elbasanu, Vlori i Draču zločine su obeležili motivi kao što su osveta, krvna osveta i sukobi oko imovine, ali i banalni konflikti", preneli su mediji, a dodaje se i da su neki od zločina rasvetljeni, a neki nisu, odnosno da počinioci nisu do današnjeg dana pronađeni. 

Naš izbor

Radikalni islam, psi rata i kriza na KiM: Da li je u albanskim redovima počeo obračun?

U Albaniji je tokom prošle godine zabeleženo 39 ubistava. 

Kada je reč o ubistvima zbog krvne osvete, mediji navode da je strah od od toga svakodnevica mnogih porodica u Albaniji. O likvidacijama zbog "duga u krvi" bilo je govora u junu prošle godine nakon što je u dvorištu  kuće u Lješu ubijen Pjeter Kaza (57).

Kaza nije jedini koji je poginuo zbog krvne osvete, ali je slučaj odjeknuo u javnosti, zato što je osveta usledila posle više od 30 godina, što je uznemirilo stanovnike sela u Lješu. 

"Krvna osveta ne priznaje vreme, zakon i državu", ocenili su tada pojedini mediji, dodajući da bez obzira na to što se govori o reformama i integracijama, običajno pravo i dalje postoji i funkcioniše. 

U prilog tome koliko je Albanija (ne)bezbedna zemlja svedoči i činjenica da se tokom prošle godine pokrenulo pitanje migranata, a čule su se i pretnje da će Iran bombardovati "zemlju bunkera i orlova", a prethodno je iranska hakerska grupa "Domovina pravda" izvela sajber napad na sajt gradske uprave Tirane. 

Albanija je, podsetimo, pod pokroviteljstvom SAD pružila utočište jednoj od najvećih iranskih opozicionih grupa, Mudžahedin-e-Kalk (MeK). I prethodnih godina je bilo sajber napada, a iranski opozicionari su se svojevremeno sukobili sa albanskim specijalcima u kampu Manez kod Drača.

U Albaniji se nalazi, prema pojedinim informacijama, oko 3.000 mudžahedina. 

Mediji su tokom prošle godine obavestili da se postoji novi trend u trgovini narkoticima: droga stiže poštom, od hašiša, pa do heriona i kokaina. 

Ni to što je kandidat za članstvo u "prestižnom" evropskom klubu i članica NATO-a, ne sprečava albanske kartale da švercuju narkotike u Zapadnu Evropu.

Upravo su prošle godine italijanski mediji pisali o tome kako funkcioniše kartel "Elvis Doći", koji ima bazu u Albaniji i ogranke u Italiji, navodeći da su prokrijumčarili najmanje 1,3 tona kokaina u Italiju. 

Kako je poslednji evropski geto za Srbe postao "bezbedan"

Kada je reč o "najmlađoj demokratiji" u kojoj živi, pored Srba i ne-Albanaca, "najpromaričkiji narod na svetu" albanske nacionalnosti dovoljno je reći: poslednji geto na evropskom tlu i NATO protektorat. 

U getu žive Srbi. Tokom prošle godine na Kosovu i Metohiji, prema podacima Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dogodilo se 137 etnički motivisanih incidenata protiv srpskog stanovništva u pokrajini.

U kazamatima na KiM je zatvoreno više od 60 političkih zatvorenika, a tokom prošle godine, nisu izostala hapšenja, protivpravno zatvaranje srpskih institucija na KiM i nasilje nad Srbima.

Očigledno je da ovi podaci interesuju evropske istraživače, isto onoliko koliko i predstavnike međunarodne zajednice interesuje kršenje ljudskih prava i kontinuirano nasilje nad Srbima na KiM na koje reaguje mlakim saopštenjima. 

Međutim, ako je suditi na osnovu izveštavanja medija sa sedištem u Prištini, ni s druge strane bodljikave žice nije bezbedno, iako je prema rezultatima Normandijskog  sigurnije nego u Ujedinjenom Kraljevstvu, Japanu, Vijetnamu i Argentini.

Stručnjaci za bezbednost su tokom prošle godine upozoravali na to da se desilo 18 ubistava, što znači da je zabeležen porast u odnosu na 2024, ali da su motivi povezani sa organizovanim kriminalom. 

U istom danu, u avgustu, podsećaju, ubijene su četiri osobe i to je uznemirilo javnost, a konstantno se upozorava na problem posedovanja oružja.

Prašinu je podiglo i ubistvo policijskog starešine u Kačaniku, koje je navodno povezano sa radikalnim islamom. 

Tokom prošle godine podignuta je optužnica protiv jednog Albanca zbog učešća u terorističkoj organizaciji El-Nusra, a desila su se i hapšenja na više lokacija u Prištini. 

Naš izbor

Koga je sve Tramp pozvao u Odbor za Gazu: U kojoj je grupi Srbija?

Kosovsko društvo, ocenili su stručnjaci, već godinama je suočeno sa uplivom radikalnog islama. 

Na Kosovu i Metohiji, upozorili su iz psihijatrijskog centra "Lavirnit", tokom protekle tri godine zabeležen porast uživalaca droge, a naveli su da zabrinjava to što se beleži i porast korisnika kokaina i njegovih derivata. 

Svet je u očima posmatrača: zato je i poslednji geto na evropskom tlu, gledano kroz iskrivljenu dioptriju sada već bivše šefice nemačke diplomatije, ne tako davno prekršten u"najmlađu demokratiju u Evropi".

Stoga i ne čudi što je proglašen i jednim od "najbezbednijih mesta". Ostaje pitanje: za koga?