"Apoteke Beograd" tonu sve dublje, a oči zaposlenih uprte su sada u Vladu Srbije da se pronađe neko rešenje za njihov opstanak. Račun im je već tri meseca u blokadi, zbog dugova od 304 miliona dinara. Zaposlenima se duguje devet plata, a mnogi su odlučili da ih naplate sudskim putem. I ne samo zaposleni, sudskim putem pokušavaju da naplate dugovanja i dobavljači, a da apsurd bude veći i osnivač, Grad Beograd odlučio je da ih gurne dodatno u provaliju tužbama za neplaćen zakup lokala.
Opstanak "Apoteke Beograd" bila je tema na poslednjoj sednici Vlade Srbije. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar predstavio je proračun potrebnih sredstava za dalji rad, koji su mu dostavili zaposleni u toj ustanovi. Nezvanično saznajemo da cifra od četiri milijarde dinara, koliko su zaposleni proračunali da je potrebno da se isplati devet zaostalih plata zaposlenih, dugovanja dobavljačima, nabave novi lekovi za period od šest meseci i neophodne komponente za izradu galenskih i magistralnih lekova, nije prihvatljiva za Vladu Srbije.
Zaposleni sada imaju rok do ponedeljka, 26. januara, da dostave novi proračun i da se fokusiraju samo na potrebe za šestomesečnu proizvodnju galenskih i magistralnih lekova, koji se izrađuju u desetak apoteka, od postojećih pedesetak.
Predsednica sindikata "Opstanak Apoteka Beograd" Jelela Šikuljak kaže za RT Balkan da im je važno da se isplate zaostale plate zaposlenima, jer se plaše da će izgubiti kadar, ali i sačuva proizvodnja.
"Fokus je sada na tome da se očuva galenska i magistralna proizvodnja lekova. Ide se ka tome da se sačuva taj segment Apoteke Beograd, a to je desetak apoteka", kaže Šikuljak za RT Balkan.
Ono što je apsurdno, Sekretarijat za imovinske i pravne poslove Sektora za zakup poslovnog prostora Grada Beograda pokrenuo je postupak protiv "Apoteka Beograd" zbog neisplaćene kirije za iznajmljivanje lokala.
Šikuljak podseća da Zakon o zdravstvenoj zaštiti kaže da je osnivač, u ovom slučaju Grad Beograd ili lokalna samouprava, u obavezi da obezbedi zaposlenima uslove za rad, odnosno da plate lokale u kojima oni obavljaju svoju delatnost.
"Mislim da je bila cifra od 27 miliona dinara za 28 objekata. Verujem da tu nisu ušli svi meseci i da će biti i više", navela je ona.
Inače, kriza u "Apoteci Beograd" počela je 2024. godine. Zaposleni su protestovali više puta, tražeći od osnivača Grada Beograda, da se reši njihovo pitanje. Pred kraj prošle godine Skupština Grada Beograda izašla je sa predlogom da se za "Apoteke Beograd" pronađe koncesionar.
Zaposleni su protiv toga jer, kako kažu, strani lanci se vode samo profitom, a ne potrebama pacijenata. Zbog toga su 16. januara protestovali ispred Ministarstva zdravlja. Tada ih je primio ministar Lončar, koji im je predložio da se fokusiraju na opstanak apoteka koje rade galenske i magistralne lekove i da će on predložiti na sednici Vlade Srbije da država stane iza nabavke materijala za izradu tih lekova.
Nekada je "Apoteka Beograd" u svom sastavu imala više od 100 apoteka. Od 2024. godine, kada je krenula ozbiljna kriza, počele su da se zatvaraju jedna po jedna i danas ih ima oko 50. A nisu samo državne apoteke u Beogradu dovedene na ivicu propasti. One su se zapravo najduže održale.
Prvo su propale apotekarske ustanove u manjim sredinama. Problemi su krenuli od 2013. godine kada je uvedeno da se lekovi na recept mogu dobiti i u privatnim apotekama, a ne samo u državnim. Drugi momenat je uvođenje centralne javne nabavke.
Na rub propasti pre sedam godina dovedena je i "Apoteka Novi Sad". Grad, kao osnivač, rešenje za nju pronašao je u koncesiji. Nemačka kompanija "Benu" 2019. godine dobila je koncesiju i tako je došlo do potpisivanja ugovora na 15 godina o javno-privatnom partnerstvu. Zadržane su apoteke na 28 lokacija u gradu. Na potpisivanju ugovora (28. juna 2019) generalni direktor Apoteke "Benu Srbija" Dejan Aleksov rekao je da je to prvi koncesioni ugovor koji je ta kompanija potpisala sa jednom državnom apotekom u Srbiji, ali da se nada da će i drugi gradovi slediti taj primer.
Trižište prodaje lekova danas drže strani apotekarski lanci. Tu su pre svega nemački "Benu" koji trenutno ima oko 450 apoteka u Srbiji, ali i "Dr Maks" čije je sedište u Pragu u Češkoj, koji ima 400 apoteka u Srbiji."Benu" je ćerka firma "Feniksa", najveće veleprodaje lekova u Srbiji, koja pokriva oko 40 odsto domaćeg tržišta. "Feniks" je i jedna od najvećih veleprodaja lekova u Evropi.