Srbija i Balkan
Srpstvo se ponovo brani u Crnoj Gori: Proevropska Podgorica ne priznaje prava većinskom jeziku
Zemlja koja pretenduje da bude sledeća članica Evropske unije ne vidi problem u tome što svom većinskom stanovništvu ne želi da dozvoli da u Ustavu ima zagarantovano pravo na jezik, pa se pitanje normiranja srpskog jezika karakteriše kao identitetsko, umesto kao ljudsko pravo
U Crnoj Gori ovih dana aktuelizovano je pitanje statusa srpskog jezika. Najpre je predsednik Skupštine Andrija Mandić najavio da bi bilo dobro da Crna Gora, unese u EU i srpski jezik kao službeni, odnosno, da i taj jezik postane, pored već službenog jezika, jezik koji bi bio ravnopravno prihvaćen u Evropskoj uniji.
Demokratska narodna partija Milana Kneževića postavila je svojim ministrima kao obavezujući potez da u vladi iniciraju ustavne promene o normiranju srpskog jezika kao službenog.
Time bi se napokon ispravila nepravda prema svima koji u Crnoj Gori govore srpskim jezikom, a kojih je prema poslednjem popisu 269.307, odnosno 43,18 odsto, dok je crnogorski maternji za njih 34 odsto ili 215.299.
Iako se ovo u javnosti nameće kao "identitetsko pitanje", imajući u vidu rezultate popisa, ono je pre svega pitanje ljudskih prava koji bi za jednu zemlju koja pretenduje da bude naredna članica Evropske unije trebalo da bude imperativ.
Zato bi, umesto da na tome insistiraju samo partije koje predstavljaju Srbe, trebalo da se inicijativi pridruže i sve one stranke koje se zalažu za evropsku i demokratsku Crnu Goru.
Govoreći o ovoj temi za "Jutro na RT", istoričar iz Nikšića Spasoje Tomić kaže da su crvene linije za Srbe u Crnoj Gori, ispod kojih se ne sme ići – da srpski jezik dobije status službenog jezika, pravo na dvojno državljanstvo, zastava i himna.
On je ukazao da se antisrpski narativ u Crnoj Gori širio od komunističkog perioda i doživeo je svoj vrhunac rušenjem Njegoševe kapele na Lovćenu.
"Rušenje Njegoševe kapele bio je najveći antisrpski potez tadašnje komunističke vlasti, koji je podelio društvo na Srbe koji su ostali Srbi i Crnogorce koji su počeli da se odvajaju od srpstva. Danas imamo jedan deo ljudi koji su Crnogorci, koji govore srpskim jezikom idu u SPC i oni pripadaju srpskom jezičkom i crkvenom korpusu, dok su ovi drugi otišli na drugu stranu", naveo je on.
Možda najbolji primer o čemu je govorio sagovornik RT Balkan jeste predsednik Crne Gore Jakov Milatović koji za sebe kaže da je Crnogorac, ali govori srpskim jezikom i ide u Srpsku pravoslavnu crkvu.
"Tražimo srpski jezik kao službeni jezik uz crnogorski. Želimo da naša deca uče u školama srpski jezik, nećemo da uče crnogorski jezik koji je napravio Adnan Čirgić na govoru podgoričkih muslimana. Uz uvažavanje muslimana, zna se da je srpski jezik nešto što nije nastalo sada", pojasnio je Tomić.
O dvojnom državljanstvu
Osvrnuo se i na dvojno državljanstvo i to što je svim manjinskim narodima u Crnoj Gori dozvoljeno da imaju dvojno državljanstvo, osim Srbima. Podsetio je da su Srbi u Crnoj Gori državotvorni narod, da su Srbi stvorili Crnu Goru i da su se njeni vladari, poput Petrovića, deklarisali kao Srbi.
"Društveni dogovor oko srpskog jezika i dvojnog državljanstva mora biti napravljen da svi budu zadovoljni. Posebno Srbi u Crnoj Gori. U vreme komunizma mnoge stvari su gurane pod tepih. Toga više nema. Ako ih budemo gurali one će nam se vratiti kao bumerang. Sada imamo tu priliku, jer imamo predstavnike Srba u vlasti", rekao je Tomić.
Naveo je i da je bitno da se razgovara o toj temi, ali da se ne sme ići ispod crvenih linija. Ta pitanja se, kako kaže, moraju rešavati u narednih godinu, dve.
Povratak DPS-a kao strašilo za Srbe
Zbog čvrstog stava, pre svega Demokratske narodne partije, u javnosti je počelo glasnije da se nagađa o povratku Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića u vlast.
Govoreći o tome, Tomić kaže da je pretnja takozvanih građanskih stranaka da će pozvati DPS da im daju podršku pucanje iz prazne puške.
"Oni DPS drže kao 'strašilo' za srpske stranke u Crnoj Gori, da će da im bude politički partner i da mogu da ih uvedu u vladu. Mislim da je priča oko DPS-a prećenje praznom puškom", naveo je Tomić.
Srpske stranke, kako je rekao, treba da insistiraju na identitetskim pitanjima, da ne treba da se odustaje od tih zahteva i da se "gura do krajnjih granica".
"Milan Knežević pokrenuo je pitanje oko jezika, trobojke i državljanstva. Nema odustajanja od tih stvari, to su crvene linije od kojih srpski narod i srpske stranke ne mogu odustati. Takođe, bitno je da srpski predstavnici budu u vlasti. Mislim da ne treba da izlaze iz vlasti, već da sa partnerima, naprave ozbiljan pritisak da se ti ciljevi ostvare", rekao je on.
Međutim, Nova srpska demokratija Andrije Mandića oglasila se porukom da podržava zahteve DNP-a, ali da za njih sada nije trenutak. Ovo je dovelo do nagađanja da su se prosrpske partije podelile u Crnoj Gori.
Tomić kaže da srpski politički korpus mora biti jedinstven u Crnoj Gori i da na narednim parlamentarnim izborima 2027. godine izađu jedinstveno.
"Samo tako mogu rešiti identitetska pitanja", poručuje naš sagovornik.
Live
