Sarajevska Hagada trebalo da bude predata Izraelu jer je postala sredstvo političke zloupotrebe, izjavio je predsednik SNSD-a Milorad Dodik.
"Tokom današnjeg sastanka s predsednikom Izraela Isakom Hercogom predložiću da se Sarajevska Hagada, koja je postala predmet političke zloupotrebe jevrejske kulturne baštine, vrati u Izrael", objavio je Dodik na mreži Iks.
"Hagada nije i ne sme biti sredstvo političkog obračuna — ona je svedok istorije i kulture naroda koji je preživeo progon. Korišćenje Hagade da bi se simbolički stalo protiv Izraela, duboko vređa one koji znaju šta ona znači za Jevreje. Namera da se replika dragocenosti tog naroda koristi da bi se finansirala Gaza, predstavlja vrhunac netrpeljivosti prema jevrejskom narodu", dodao je Dodik.
Vođa najveće političke stranke u Republici Srpskoj trenutno je u Izraelu, na konferenciji posvećenoj borbi protiv antisemitizma.
Čin koji je kritikovao desio se u avgustu prošle godine, kada je Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine u Sarajevu objavio da će novac od posete i prodaje publikacije o Sarajevskoj Hagadi pokloniti Palestini, navodeći "genocid u Gazi".
Protiv te objave je protestovao niz jevrejskih organizacija širom sveta.
Hagada je jevrejska verska knjiga iz koje se po tradiciji čita za Pesah. Sarajevska Hagada se sastoji od 142 stranice pergamenta, sa zlatopisom na hebrejskom i aramejskom jeziku.
Smatra se jednom od najstarijih preživelih sefardskih hagada. Napisana je u Barseloni oko 1350. godine, kao poklon mladencima iz dve imućne sefardske porodice. Kada je Španija proterala Jevreje 1492. godine, knjigu su poneli sa sobom.
Sledeći put se spominje u Italiji 1609. godine, tokom istrage "jeretičkih spisa". Potom joj se gubi svaki trag do 1894, kada je Zemaljski muzej u Sarajevu kupuje za 150 kruna od sefarda po imenu Josif Koen. Muzej je šalje u Beč na restauraciju, gde dobija nove korice.
Po sarajevskom predanju, od Nemaca ju je tokom Drugog svetskog rata spasao bibliotekar Derviš Korkut, lokalni musliman.
UNESKO je 2017. godine uvodi u Registar svetskog pamćenja, kao "simbol kulturne raznolikosti i otpornosti".