Obrazovanje i svetosavlje danas: Koliko smo se udaljili od puta Svetog Save (VIDEO)

Učenici osnovnih i srednjih škola danas nemaju nastavu, već se u školama organizuju priredbe i razni kulturni programi, kako bi se obeležila školska slava Savindan u znak sećanja na Svetog Savu, srpskog prosvetitelja i prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske crkve, države i školstva.

Pri kraju obnova Hilandara posle požara: Ostali još sitni radovi, država nastavlja da pomaže

I dok slavimo autokefalnost, školstvo je danas u Srbiji zarobljeno u tuđim obrazovnim modelima. Mladi gube vezu sa književnošću i kritičkim mišljenjem. Svetosavske vrednosti – znanje, moral, otpornost, i služba zajednici postale su retorika proslave, a ne i živa praksa u školskim klupama.  

Miloš Milićević, nastavnik istorije u Devetoj beogradskoj gimnaziji kaže za RT Balkan da smo se udaljili od Savinog prosvetiteljstva i da ono danas ima novo značenje.

"Prosvetiteljstvo je dobilo novo značenje u novom veku. Za Svetog Savu prosvetiteljstvo je lični odnos sa Hristom. To je bio koncept hrišćanskog obrazovanja. Danas to nije tako, već smo prosvećeni u dositejevskom smislu. To znači da smo prosvećeni u idealima zapadnoevropskog prosvetiteljstva. To je racionalno znanje, koje se meri sa stanovišta korisnosti", pojašnjava Milićević.

Smatra da je danas u krizi smisao obrazovanja. Da je u vreme Svetog Save smisao obrazovanja bio da "čovek postane bogočovek", dok današnje društvo nema odgovor šta je cilj obrazovanja.

"Danas dolazimo do toga da tržište oblikuje ciljeve obrazovanja, što nikada do sada nije bilo. Treba jasno razlikovati obrazovanje i obuku. Možda je legitimno da se kaže 'obrazovanje treba da služi tržištu rada i da škola treba da proizvodi kadrove za tržište rada'. Međutim, time bi se izneverili ono što je bilo obrazovanje vekovima, od antike do danas. Sama reč obrazovanje nastala je od staroslovenske reči 'obraz', što znači lik. Cilj obrazovanje je postati neko, a ne da znaš da radiš nešto", rekao je on.

Dodao je da mi danas svedočimo borbi obrazovanja i edukacije. Govoreći o novim tehnologijama on je rekao da ukoliko želite da uništite neki obrazovni sistem dovoljno je da deci date tablete ili računare u ruke.

"Dalje od ekrana, bliže sebi. Obrazovanje je povratak sebi", ističe Milićević. 

Sve se češće govori da zbog savremenih tehnologija deca ne mogu da održe fokus, te se u javnosti provlači ideja o skraćenju časova sa 45 na 30 minuta.

Patrijarh Porfirije: Neophodno je da volimo svoja ognjišta i da znamo svoje korene

"Mi ne smemo da se pomirimo sa tim da deca imaju difuznu pažnju i da ne mogu da se fokusiraju. Kako ćete onda  pročitati knjigu koja ima više od 40 strana. Međutim, ne mislim da je skraćenje časova najveći problem. Mnogo veći problem je najava dolaska stranih univerziteta i uvođenja konkurencije u visoko obrazovanje, što je pitanje kolonijalnog statusa naše zemlje. Vidim to kao ugrožavanje nacionalnih interesa. Najveći kapital ovog naroda, a ne države, je Univerzitet u Beogradu. Ako dovedete privatne univerzitete oni imaju tržišnu logiku. Tržišna logika je protiv obrazovanja, jer ono nije javno dostupno. Onda ne može bilo ko iz siromašnih delova Srbije da dođe i sluša najbolje profesore, već samo elita. Ne vidim u kom smislu to može biti u interesu građana", rekao je on.

Proslava Savindana

Sveti Sava je preminuo 27. januara 1236. pre 790 godina. Smrt ga je zatekla prilikom povratka u Srbiju, 14. odnosno po novom kalendaru 27. januara 1236. u Trnovu, ondašnjoj prestonici Bugarske. Rastko, u monaštvu Sava, rođen je oko 1175, kao najmlađe dete, treći sin, Ane i Stefana Nemanje rodonačelnika dinastije Nemanjić.

Kralj Vladislav preneće potom njegove zemne ostatke, koji su postali predmet kulta već u Trnovu, u Mileševu, Vladisavljevu zadužbinu, gde će se nalaziti do kraja 16. veka. Mošti Svetog Save, predmet opšteg uvažavanja ne samo pravoslavnih Srba, nego i rimokatolika i muslimana Turci su spalili aprila 1594. na Vračaru nadomak Beograda.

Prvi pisani trag o školskoj proslavi Savindana datira iz 1734. godine kada je obeležen u Sremskim Karlovcima, a knez Mihailo Obrenović doneo je naredbu o školskoj proslavi dana Svetog Save u Srbiji, što je bilo regulisano zakonom od 13. januara 1841. godine. Slava je u to vreme uvedena i na Licej, a od 1864. godine na Univerzitet.

Savindan se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom tadašnjih vlasti, a posle poluvekovne zabrane u komunističkom režimu, proslavljanje praznika nastavljeno je 1989. godine.

Praznična pesma za Savindan je Himna svetom Savi koja je, kako se pretpostavlja, nastala krajem 18. veka ili u periodu od 1804. do 1817. godine. Svetosavska himna je prva srpska himna novog veka, ali originalan rukopis himne nije sačuvan, nego samo prepis iz 1832. godine zbog čega autor nije poznat.

U okviru proslave praznika Svetog Save SPC je u Hramu Svetog Save na Vračaru organizovala Svetosavske dane koji su počeli 22. januara i trajaće do 31. januara. Tokom Svetosavskih dana biće realizovan niz sadržaja namenjenih različitim uzrastima i interesovanjima vernog naroda kao što su duhovna i bogoslovska predavanja posvećena ličnosti i delu Svetog Save, kao i aktuelnim temama hrišćanskog života, izložba "Hram Svetog Save - od ideje do kupole" o toku izgradnje zavetnog hrama srpskog naroda, promocija "Zbornik radova povodom 850 godina od rođenja Svetog Save" i Svetosavska akademija kao centralni i svečani događaj praznične proslave.

U kripti Hrama Svetog Save u Beogradu je sinoć u okviru Svetosavskih dana održana svečana akademija na kojoj je patrijarh srpski Porfirije pozvao vernike na uvažavanje svih ljudi, čak i kada su drugačiji i drugačije razmišljaju i tom prilikom podsetio da je prethodne godine obeležen 850. rođendan Svetog Save.

Oduvek i zauvek: Od života Svetog Save do Hrama Svetog Save – Rusija bila uz Srbe (VIDEO)

Dan Svetog Save posebno se obeležava u hramovima koji su mu u slavu podignuti od Vankuvera do Novog Zelanda, a Sveti Sava je i ktitorska slava manastira Hilandar na Svetoj gori. Sveti Sava je napisao da ne gradi Hilandar sebe radi, već zbog svoga naroda.

Uspomenu na Svetog Savu čuva i Manastir Svete Katarine u Egiptu, podignut na svetom mestu na Sinajskoj gori, koji se prema rečima oca Justina može pohvaliti neprekidnom istorijom dugom 1.700 godina uz neprocenjive vrednosti, osim sećanja na boravak Svetog Save čuva i najstariji sačuvani psaltir na staroslovenskom - srpski psaltir.