Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta poručio je da je od nacionalnog značaja da se pokrene pravna i politička borba za međunarodno priznanje genocida nad srpskim narodom u NDH.
On je povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, 27. januara, naveo da Srbija treba da donese rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH i osnuje memorijalni centar u znak sećanja na žrtve.
Linta napominje da to u praksi pretpostavlja da države potpisnice Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida i međunarodne organizacije u parlamentima donesu rezolucije kojima se masovno i sistematsko uništenje Srba od ustaškog režima priznaje kao genocid.
On je naglasio da danas u okruženju, Evropi i svetu postoje smišljena nastojanja da se umanjuju, relativizuju i negiraju zločini genocida nacista i njihovih saveznika, te posebno ukazao da se u Hrvatskoj odvija dobro osmišljena kampanja revizije istorije.
Linta je ocenio da je situacija u Hrvatskoj vezano za fašizaciju hrvatskog društva sada drastično gora nego pre sedam godina.
Napomenuo je da je, dok je trajalo uništavanje jevrejskog naroda u Evropi, u NDH, odnosno na području današnje Hrvatske, BiH i Srema sve do Zemuna srpski narod doživeo genocid. Naglašava da Hrvatska to ne priznaje, ali je davno priznala da je NDH izvršila genocid nad Jevrejima i Romima.
"Naša je obaveza da negujemo uspomenu na nevine žrtve Holokausta i genocida i prenosimo sećanje na mlade generacije, da se zaštite mesta stradanja i vrše temeljna istraživanja tog stravičnog perioda u ljudskoj istoriji. U pitanju je jedan od osnovnih preduslova da se stvori društvo zasnovano na poštovanju čoveka i njegovih prava i sloboda", naveo je Linta.
Linta je ukazao da je bivši zaštitnik građana u Hrvatskoj Lora Vidović u svom izveštaju iz 2018. godine jasno rekla da su ustaški simboli postali sve vidljiviji, i da političari i mediji umanjuju zločine ustaškog režima, saopšteno je iz Saveza Srba iz regiona.
On napominje da je Vidovićeva istakla da se u Hrvatskoj nesmetano štampaju knjige, pišu i objavljuju članci i intervjui, održavaju tribine, snimaju dokumentarni filmovi i emituju televizijske emisije u kojima se negira ili umanjuje zločinački karakter NDH.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se svake godine u znak sećanja na 27. januar 1945. godine kada je oslobođen koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, najveći simbol stradanja tokom Holokausta i najmasovniji zločin koji se ikada desio.