Evropska komesarka za proširenje Marta Kos apelovala je na Srbiju da revidira izmene pravosudnih zakona i poručila da "ne razume zašto Beograd povlači poteze koji ga udaljavaju od članstva u EU".
Uoči sastanka Saveta ministara spoljnih poslova zemalja članica EU u Briselu pozvala je parlament da revidira zakone i uskladi ih sa standardima Evropske unije.
"Zaista želimo da Srbija bude deo Evropske unije i neću prestati da radim na tome. Kada je država kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ponaša u skladu sa evropskim vrednostima. Ovo predstavlja ozbiljan korak unazad, jer su amandmani usvojeni u veoma brzom i netransparentnom postupku, bez ikakvih konsultacija", ocenila je ona.
Evropska komesarka je navela da postoji nova dinamika u procesu proširenja, u kojoj Albanija i Crna Gora zaista brzo napreduju ka članstvu, dok Srbija ide u suprotnom smeru.
"Iskreno ne razumem zašto se to dešava, ali to je nešto što ne želimo da vidimo", zaključila je.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da "ne zna kako je to korak nazad, kad nismo imali četiri godine korak unapred".
Dodao je da još nije pročitao zakone, već da se bavio samo njihovom ustavnošću i da je dobio uverenja od njegovih saradnika da su zakoni doneti po Ustavu.
"Trebalo je da idu na široku javnu raspravu, trebalo je da se konsultuju sa ljudima iz EU, a ne da slušaju njihove naloge, ali da se konsultuju sa njima, jer kad ste na evropskom putu, onda vam je to obaveza. I to je trebalo da urade. I za to ih kritikujem i za to ću uvek da ih kritikujem", rekao je Vučić.
Nije precizirao da li će da potpiše zakone ili ne.
Ponovio je da ostaje pri tome da je greška što nije ispoštovana procedura oko javne rasprave, ali da sadržaj nije sporan. Dodao je i da mu je drago što u Srbiji ima sudija koji su rodoljubi posebno što je već duže vremena pravosuđe bilo otuđeno od naroda. Naveo je i da sadržaj nije sporan, osim za one koji hoće da primaju naloge spolja.
Skupština Srbije je juče usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama.
Ove novine donose osnivanje Četvrtog osnovnog suda, utvrđuje se da je Odeljenje za visokotehnološki kriminal deo Višeg tužilaštva u Beogradu, a ne posebno tužilaštvo, predviđa se da se za međunarodnu saradnju mora tražiti odobrenje Ministarstva pravde, da o prigovorima na predmete odlučuju tužioci, a ne komisija, kako je sada, kao i da predsednici određenih sudova mogu biti birani ponovo, smanjuju se nadležnosti vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac.
Uglješa Mrdić, poslanik SNS koji je predlagač zakona, je ranije istakao da će usvojenim izmenama zakona pravosuđe biti efikasnije, kao i da je ovo prvi korak ka, kako je rekao, vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu. Deo opozicije je upozoravao da je u pitanju udar na nezavisno sudstvo.
Tokom rasprave vodila se i polemika o tome da nije bilo javne rasprave o zakonima. Reagovalo je i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Visoki savet sudstva (VSS) je saopštio da predlagač nije zatražio mišljenje saveta o predloženim izmenama, a što je zakonska obaveza propisana zakonom i tražio povlačenje iz procedure.