Srbija i Balkan
Rezultat će biti isti: Da li Kurti zakonom o strancima zatvara srpske škole i bolnice na Kosmetu
"Striktna primena najavljenih mera, zakona o strancima, paralisaće, blokirati i prosvetu i zdravstvo na Kosovu i Metohiji koji su još uvek u srpskom sistemu", kaže istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić
Integracija zdravstva i prosvete u tzv. kosovski sistem kao pripremni potez, pa proglašavanje Zajednice opština sa srpskom većinom od strane tzv. vlade "Kosova" i to u istom trenutku kada se budu otvarala stalna diplomatska predstavništva tzv. Kosova u Beogradu i Srbije u Prištini.
Ovako bi, po dobro upućenom kosovskom analitičaru profesoru Nedžmedinu Spahiuu, mogao da izgleda redosled poteza narednih meseci u rešavanju kosovske krize.
Spahiu je za "Kosovo onlajn" pojasnio da je "integracija zdravstva i prosvete predviđena statutom Zajednice opština sa srpskom većinom uz određenu autonomiju zdravstva i prosvete i da ne veruje da će vlada Kosova uraditi nešto što ide preko te autonomije".
Istovremeno, Kurtijeva vlada u Prištini uveliko sprema osnivanje radne grupe u koju će biti uključeni pravni i drugi stručnjaci sa ciljem da se razmotre pitanja koja proizilaze iz primene zakona o strancima i zakona o vozilima.
Sam Kurti pre nekoliko dana održao je u Prištini sastanak sa predstavnicima zapadnih ambasada na tzv. Kosovu na kome je ambasadorima govorio o "neophodnosti početka postepene integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema kao dela sveobuhvatnog i dugoročnog pristupa". Kurti je na ovom sastanku rekao da će se ovaj proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom uz "osiguravanje da se uzmu u obzir zabrinutost i saveti srpske zajednice na Kosovu".
Premijer u ostavci nije propustio priliku i da istakne da su zakoni o strancima i vozilima usklađeni sa zakonodavstvom Evropske unije.
Najava striktne primene zakona o strancima i vozilima i uporedo, pokretanje integracije zdravstva i školstva u tzv. kosovski sistem u ovako agresivnom obliku, otvaraju pitanje da li Kurti kroz dva zakona čija primena počinje 15. marta na posredan način, obilaznim putem pokušava da zatvori i problem integracije školstva i zdravstva na Kosmetu. Da dve preostale srpske institucije na KiM uguši nazovi zakonima i propisima, a ne golom policijskom silom, što se na kraju svodi na isto.
Primena dva zakona, slažu se Srbi sa severa KiM sa kojima je RT Balkan kontaktirao, u mnogome će otežati ako ne i potpuno blokirati rad školskih i zdravstvenih ustanova.
"Da podsetimo, zakonom o strancima predviđeno je da profesori, nastavnici, kao i lekari iz centralne Srbije kao i oni sa Kosmeta koji nemaju kosovske papire moraju najpre uz prijavu policiji pribaviti boravišnu dozvolu, a uz to i radnu dozvolu odnosno licencu. Odnosno, radna dozvola je uslov za boravišnu. A, kako da ih pribave kada će im za te dozvole trebati potvrda da rade u ustanovi koja je akreditovana u kosovskom sistemu. Ako znamo koliko je ljudi u prosveti i bolnicama na KiM bez njihovih dokumenata i koliko ih neće moći da pribavi potrebne dozvole, onda samo možemo naslutiti kakvi nas problemi čekaju, a svi miriše da će Kurti, striktnom primenom pomenutih zakona rešiti pitanje škola i bolnica u srpskom sistemu i bez upada policije u te ustanove. A nama, bez bolnica i bez škola nema života na Kosmetu", kaže jedan od naših sagovornika, Srbin iz Severne Mitrovice.
Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić u izjavi za RT Balkan kaže da najnovija najava integracije prosvete i zdravstva, predstavlja pokušaj Kurtija da kroz zakon o strancima zaobiđe međunarodne obaveze koje ima tzv. Kosovo, ali i sopstveni ustav.
"Kosovo se Briselskim ali i Ohridskim sporazumom obavezalo da će Srbima dati široki obim autonomije u oblasti prosvete i zdravstva i to kroz ZSO. Isto je navedeno i u Ahtisarijevom planu koji je implementiran u ustav Kosova. Zakon o strancima je pokušaj da se te obaveze zaobiđu, ostave po strani i ne ispune. Kurti sad kaže da će u procesu integracije konsultovati i EU i srpsku zajednicu, ali mi ne znamo šta bi to u praksi značilo", kaže Gudžić.
Naš sagovornik podseća da najavljeni zakon predviđa da ako je neko profesor u nastavi, lekar, a nema kosovska dokumenta, moraće da izvadi neophodne kosovske licence za rad i to od kosovskih regulatornih organa.
"Šta ćemo u slučaju ako neko nema kosovske, a ima papire koje izdaje PU Priština izmeštena u Nišku banju ili PU Uroševac izmeštena u Leskovac? Zvanično Kosovo ne priznaje ta dokumenta i onda ćemo doći u situaciju da neko ko predaje u školi ili radi u bolnici neće moći da dobije neophodne dozvole za rad, odnosno licence. Sa druge strane tim ljudima koji dolaze na KiM da rade, ili ovde žive a nemaju kosovske lične karte, trebaće boravišne dozvole, za boravišne dozvole trebaće im radne dozvole i tu zaista, dolazimo do jednog začaranog kruga bez rešenja", ponavlja Gudžić.
Istoričar iz Gračanice navodi dalje da će se i studenti Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici koji su iz centralne Srbije ili sa Kosmeta, a nemaju kosovska dokumenta, suočiti sa nerešivim problemima.
"Moraće da vade boravišne dozvole, za boravišne dozvole trebaće potvrda da studiraju na fakultetu u kosovskom sistemu. Osim ovog, problem je i što je policija na severu 90 albanska i neprijateljski nastrojena prema Srbima. I tu možemo očekivati razne oblike incidenata i neprijatnosti. Podsećam da je problem policije na severu nastao 2023. kada su Srbi prethodne godine izašli iz institucija i kada je Priština ta mesta popunila skoro isključivo Albancima", nastavlja Gudžić.
Po njegovom mišljenju, striktna primena najavljenih mera paralisaće, blokirati, i prosvetu i zdravstvo na Kosovu i Metohiji koji su još uvek u srpskom sistemu. Prosvetni i zdravstveni kadar na KiM u najvećoj meri, skoro pa stoprocentno nema pomenute licence, radne dozvole, ako ih neko i ima to su sporadični slučajevi.
"Drugi problem, u najavi, koji bi mogao da parališe obrazovni sistem je sadržaj udžbenika, naročito iz istorije, geografije... Jasno je da mi i Albanci različito gledamo i različito tumačimo događaje iz prošlosti. Po našim udžbenicima, Kosmet je sastavni deo Srbije, po albanskim, ono je nezavisna država. Po našim udžbenicima, 1999. na KiM je došlo do pobune, a OVK je teroristička organizacija. Po prištinskim, tzv. OVK je oslobodilačka organizacija koja se borila za slobodu i prava albanskog naroda. To bi u perspektivi moglo da dovede ne novih nesporazuma", reči su Gudžića.
Mogući način za rešavanje tog problema mogli bi, nastavlja sagovornik, da budu različiti udžbenici, kao u BiH, tri naroda tri različita udžbenika, ali, znajući Kurtija, to je na Kosmetu malo realna mogućnost.
Takođe, univerzitetski profesori koji predaju na fakultetima Univerziteta u Prištini i koji su najvećim delom iz centralne Srbije, moraće da pribave odgovarajuće licence i dozvole za rad, boravišne dozvole. I oni će se ovde suočiti sa nerešivim problemima, a fakulteti u srpskom sistemu ostati bez predavača.
"Postoje dve opcije, ili da nastavni kadar fakulteta prihvati sve uslove koje traži Priština i da nastavi da radi na teritoriji Kosova i Metohije, ili da se kompletan univerzitet preseli u gradove centralne Srbije. Već su u javnosti krenule priče o mogućnosti preseljenja univerziteta. Ako do toga dođe to će dovesti do daljeg iseljavanja Srba. Naravno da su obe opcije pogubne po srpsku zajednicu, s tim što je, po meni, prva opcija manje štetno rešenje", kaže Gudžić.
Dodaje da tzv. Kosovo do sada nije imalo nastavne programe za Srbe i nema naznaka da li se u ovom trenutku radi na nekom nastavnom planu i programu za Srbe po bošnjačkom ili hrvatskom modelu obrazovanja.
"Ono što je nesporno jeste da u budućnosti možemo očekivati veći pritisak i u tom pogledu, na nastavne planove, na sam sadržaj nastave i obrazovanja", reči su Gudžića, koji očekuje da će Kurtijeva vlast i posle 15. marta srpskim kadrovima, Srbima koji rade u prosveti u zdravstvu, dati određeni rok od par meseci, godinu dana, da pribave potrebne licence i dozvole za rad.
Sve su svemu, srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji čekaju teška, turbulentna vremena.
"Neophodna je potpuna mobilizacija kako Srba na terenu tako i zvaničnog Beograda, diplomatska ofanziva i pokušaj da se Kosovo natera na davanje najvišeg oblika i stepena autonomije za Srbe. U praksi bi to trebalo da znači i formiranje jednog tela koje bi činili Srbi, ako već zakon nalaže takve procedure, dozvole, licence, da se tim problemom bavi telo u kome bi bili Srbi. To je po meni jedan od načina da se taj problem reši", zaključuje Gudžić.
Kako god bilo, i kako god Kurti sprovede najavljenu integraciju prosvete i zdravstva u kosovski sistem, rezultat će, uvereni su naši sagovornici, Srbi i severno i južno od Ibra, biti isti i značiće, novi, veliki talas iseljavanja Srba iz južne srpske pokrajine.
Live
