Srbija mora da ima dugoročni gasni aranžman sa Rusijom jer bez njega nema sigurnog snabdevanja, predvidljive cene ni industrijske stabilnosti. Sve "alternative" znače skuplji gas, nestašice i zavisnost od preprodavaca, rekao je predsednik Nadzornog odbora "Srbijagasa" Aleksandar Vulin.
Prema njegovim rečima, u javnosti se svesno zloupotrebljava pojam diversifikacije snabdevanja gasom, koji se, kako kaže, koristi kao eufemizam za zabranu uvoza ruskog gasa.
"Stalno slušam o potrebi da se diverzifikuje snabdevanje gasom. Slažem se sa tim. Nemam ništa protiv toga. Ali zašto kažete diversifikacija gasa, a mislite na zabranu uvoza ruskog gasa", zapitao se Vulin, jer na kraju krajeva, postoji samo jedna cev. Diversifikacija ipak podrazumeva snabdevanje iz više pravaca.
Sve cevi se završavaju u Rusiji
On naglašava da diversifikacija podrazumeva dodatne izvore i pravce, a ne ukidanje postojećeg, posebno kada je reč o izvoru koji je stabilan, ugovorno regulisan i pouzdan.
"Razumem diversifikaciju da nabavljamo još gas iz još nekog pravca, osim ruskog. Ali kakva je to diversifikacija u kojoj ćete vi da ukinete ruski gas", rekao je Vulin u intervjuu za Sputnjik.
Srbija se, podseća on, snabdeva gasom iz tri pravca – preko Mađarske, Balkanskog toka iz Bugarske i interkonekcije Sofija–Niš–Dimitrovgrad – ali se, kako naglašava, "na kraju sve tri cevi završavaju u Rusiji".
Govoreći o potrošnji, Vulin navodi da su potrebe Srbije stabilne, ali sezonski neravnomerne.
"Naše potrebe su vrlo fluidne. Uvek preko tri milijarde kubnih metara godišnje. Nekad je to više, nekad je manje. Leti trošimo prilično malo gasa, zimi ga mnogo trošimo", objasnio je on.
Ključna prednost dugoročnog ugovora sa Rusijom jeste mogućnost da Srbija uzima gas onda kada joj je potreban i u količinama koje su joj potrebne.
"Ako imate dugoročni ugovor sa Ruskom Federacijom, vi uzimate koliko vam treba, kad vam treba. Ne morate da kupujete na tržištu", rekao je Vulin.
Zbog toga Srbija, prema njegovim rečima, nije bila primorana da kupuje gas po najvišim tržišnim cenama, čak ni u periodima najveće evropske gasne krize i posebno odbacuje tvrdnje da bi Azerbejdžan mogao da zameni ruski gas.
"Kažemo – stiže iz Azerbejdžana. Neće stići iz Azerbejdžana, zato što ga tamo nema. Azerbejdžan za srpsko tržište može da ima oko 800 miliona kubnih metara godišnje, osim ako Rusija ne upumpa gas u azerbejdžanske gasovode. Dobro, znači opet je na kraju cevi Rusija. Evo je opet Rusija", naveo je Vulin.
Srbiji je potreban dugoročan gasni aranžman
Evropske države već su iskusile gasnu krizu, ne samo zbog cene, već i zbog nedostatka gasa – one moraju da gas kupuju na tržištu po visokim cenama, ali, ni novac nije toliki problem koliko to što gasa jednostavno nema. Ako Srbija ne potpiše dugoročni aranžman, upozorava on, cena gasa bi momentalno skočila između 30 i 40 odsto i tu razliku bi plaćali građani Srbije. Konačni ishod bi, prema njegovim rečima, bio apsurdan: Srbija bi ponovo kupovala ruski gas – ali od preprodavaca i po znatno višoj ceni.
Sve to dogodilo bi se ukoliko bi država poslušala savet srpske ministarke za energetiku, Dubravke Đedović-Handanović, koja je nedavno izjavila da Srbiji nije potreban dugoročan gasni aranžman sa Rusijom, smatra sagovornik Sputnjika.
"Ako poslušamo gospođu Handanović i ako ne potpišemo dugoročni gasni aranžman sa Rusijom, tog sekunda cena će skočiti trideset do četrdeset odsto. Skočiće i meni i vama. Neće skočiti nekim imaginarnim ljudima nego će skočiti i stanovništvu, skočiće i privredi", naveo je Vulin.
Direktor "Srbijagasa", Dušan Bajatović trenutno se nalazi u Sankt Peterburgu gde pregovara o novom gasnom aranžmanu i tvrdnja ministarke energetike sigurno ugrožava pregovaračku poziciju Srbije, dodao je.
Sankcije NIS-u: Vašington želi da posvađa Srbiju i Rusiju
Govoreći o američkim sankcijama NIS-u, Vulin je naglasio da ta kompanija ni na koji način ne ugrožava američke ekonomske interese, tako da su sankcije, kako kaže, političke prirode sa političkim ciljem.
"Smisao sankcija je bio da Srbija bude ta koja će oteti tu imovinu i zauvek, ili bar za jako dug vremenski period, pokvariti svoje odnose sa Rusijom. I onda sutra, kada budu došli kod nas i rekli priznajte Kosovo, mi se okrenemo prema Rusiji, a Rusija kaže, vidite vi to sa onima s kojima ste nam oteli NIS", istakao je Vulin.
Isto važi i kada se Srbija bude suočila sa američkim zahtevom za ukidanjem Republike Srpske i revizijom Dejtonskog sporazuma.
"Ideja je da se Srbija osami, da se Srpska privreda dovede do toga da nema izbora. Da moramo da uđemo u sukob sa Rusijom i samim tim da uđemo u sukob sa svakim svojim saveznikom. Meni je jako lako da objasnim da između Srbije, Rusije, Kine i većine slobodnih zemalja nema ni jednog strateškog sukoba, a jako mi je teško da objasnim ili da pronađem bilo kakvo strateško slaganje sa zemljama EU ili zemljama Zapada. Ne možete ga naći. Eto, to je bila ideja", kategoričan je on.
Vulin je istakao da je predsednik Aleksandar Vučić bio jedini koji je jasno rekao da NIS neće biti otet, dok bi, po njegovim rečima, vlada i ministarstvo energetike odavno nacionalizovali kompaniju, kao što bi uveli i sankcije Rusiji.
Svet se menja, Srbija mora jasno da zna šta hoće
Govoreći o razgovorima koje je u Moskvi vodio sa geopolitičarem i filozofom Aleksandrom Duginom, Vulin, koji je takođe i predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji, konstatuje da se svet nepovratno promenio – Zapad više nije monolitna sila, dok je, kako kaže, sukob između SAD i EU dublji nego što se vidi iz javnih izjava. Radi se o trajnom nerazumevanju.
"Ulazak Ukrajine u Evropsku uniju neće doneti stabilnost, već će označiti kraj Unije kakvu poznajemo; ne samo zato što ulazi još jedna zemlja, već zato što će pokazati da su sve reforme i priče o ljudskim pravima bile laž. Poglavlja, klasteri, ljudska prava – sve je to postalo prazna priča. Jedino što je važno jeste da ratujete sa Rusijom", objasnio je on.
Takođe, postoji težnja da se u okvirima EU ukine princip jednoglasnosti, što se vidi i po načinu na koji je usvojena zabrana kupovine ruskih energenata od 2027. Kakva prava ćemo mi imati u Uniji, ako princip konsenzusa bude ukinut
Sa druge strane, u tako promenjenom svetu, Srbija mora da jasno definiše nacionalne ciljeve.
"Ako je ujedinjenje Srba prvi i osnovni nacionalni cilj, onda ćemo mnogo lakše razumeti gde stojimo i kuda idemo. Mora da postoji tačka oko koje se okupljamo, bez dileme i rasprave", istakao je Vulin.