Srbija i Balkan
Usvojene ostavke ministara iz Kneževićeve stranke: Borba za srpski jezik vodiće se iz opozicije
Skupština Crne Gore konstatovala je ostavke Miluna Zogovića i Maje Vukićević iz Demokratske narodne partije na funkcije u Vladi. Oni su se povukli jer se Vlada Crne Gore oglušila o zahteve DNP-a
Skupština Crne Gore konstatovala je danas ostavke Miluna Zogovića i Maje Vukićević iz Demokratske narodne partije na funkcije u Vladi.
Ostavke doskorašnje ministarke saobraćaja Maje Vukićević i potpredsednika Vlade za infrastrukturu i regionalni razvoj Miluna Zogovića ranije su službeno stigle u Skupštinu Crne Gore, nakon što ih je Predsedništvo DNP prihvatilo na sednici u petak.
DNP je odlučio da otkaže podršku Vladi premijera Milojka Spajića, ali i rukovodstvu Gradske uprave.
Ova odluka je posledica toga što se Vlada Crne Gore oglušila o zahteve DNP-a da srpski jezik postane službeni, a na osnovu rezultata popisa gde se većina izjasnila da govori srpskim jezikom, kao i zahteve da trobojka uđe u upotrebu, da se omogući građanima Crne Gore da imaju i srpsko državljanstvo, kao i da se poštuje odluka meštana Zete koji su na referendumu rekli da se protive izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u selu Botun.
Predsednik parlamenta Andrija Mandić zakazao je za danas dve vanredne sednice Skupštine, na čijem je dnevnom redu skoro 50 predloga zakona. Sednica je počela oko 18 sati, jer je poslanicima saopšteno da moraju sačekati odbore da završe i dostavljanje izveštaja o glasanju.
Predsednik Demokratske narodne partije Crne Gore Milan Knežević izjavio je juče, nakon što je ta stranka odlučila da se povuče iz izvršne vlasti, da DNP više ne želi da bude "nevoljni ili voljni saučesnik u eutanaziji interesa srpskoga naroda u Crnoj Gori".
Knežević je izjavio da su glavni razlozi istupanja sa vlasti to što su Vlada Crne Gore i premijer Milojko Spajić odbili da uđu u sveopšti dijalog i prihvate inicijative DNP.
"Hoćemo da srpski jezik, kao jezik kojim govori 44 odsto građana Crne Gore, bude normiran kao službeni u Ustavu i bude izjednačen sa crnogorskim, da normiramo trobojku kao narodnu zastavu iz Ustava iz 1905. Kneževine Crne Gore i da se iniciraju izmene i dopune zakona o državljanstvu kako bi na desetine hiljada naših sunarodnika, koji vode poreklo iz Crne Gore a žive u Srbiji, imali pravo kao što imaju svi državljani Crne Gore, izuzev prava glasa", naveo je Knežević.
Lider i poslanik te partije Milan Knežević je rekao da su, kao amandman, predložili uvođenje novih članova, po kojima bi se trobojka standardizovala kao "narodna i istorijska", te da bi bila istaknuta na zgradi Skupštine, predsednika države, ali i da se ističe na dan proslave Dana državnosti, kao i prilikom dana žalosti, te da se može isticati prilikom prijema i drugih svečanosti.
On je istakao da su, na taj način, započeli sa inicijativama koje su im odbijene na vladi, te da "ne traže izmene već dopune".
"Dopune znače da državna zastava ostaje u zakonu tu gde je, samo se dodaje narodna i obaveze njenog isticanja", objasnio je.
Knežević je saopštio da očekuje podršku od svih, istakavši da im je "Spajić dao zeleno svetlo, ali da idu kroz radne grupe".
"Mi smo iskoristili poslaničku mogućnost i predali smo ovaj zakon. Verujem da će svi ovo da podrže", poručio je.
Live
