U Srbiji se ne krše ljudska, pa ni manjinska prava i nema govora da su prava Albanaca ugrožena, poručio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Demo Beriša, navodeći da se budućnost prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi ne rešava u Vašingtonu, već razgovorom u Beogradu.
Podsetimo, Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio je predlog zakona o navodnoj diskriminaciji Albanaca u Srbiji.
U zakonu, koji je usvojen skoro bez ijednog glasa protiv, fokus je na području Preševa, Bujanovca i Medveđe.
Taj pravni akt se ne odnosi isključivo na prava Albanaca u "preševskoj dolini", već govori o ljudskim pravima u Srbiji, sa posebnim akcentom na "preševsku dolinu".
"Kao neko ko se nalazi na čelu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog mogu sa punom odgovornošću reći da u Srbiji ne postoji kršenje niti ljudskih, a ni manjinskih prava. Postoje određeni elementi koji treba da se podignu na viši nivo. Ali kada posmatrate koja su pitanja naglašena u tom predlogu jasno je da se radi o pokušaju politizacije", rekao je Beriša za "Kosovo onlajn".
Kada je reč o pasivizaciji adresa, koja se pominje u tom aktu, napominje da je to postupak koji se preduzima prema svim građanima Srbije, a ne isključivo prema Albancima.
Po pitanju priznavanja diploma izdatih na Univerzitetu u Prištini, podsetio je da je to pitanje u nadležnosti Ministarstva prosvete Srbije i da je regulisano u dijalogu.
Ministar je podsetio da je Ardita Sinani, koja se nalazi na čelu Opštine Preševo, ujedno i savetnica premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija, dok je Ragmi Mustafi - savetnik šefa Kurtijevog kabineta Besnika Bisljimija. Beriša je ukazao da postoji direktno "prelivanje politike i povlačenja linije" izazivanjem takvih problema u "preševskoj dolini" u cilju vršenja pritiska na srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji.
Naglasio je da nema govora da su prava Albanaca ugrožena u Srbiji.
Traži se razmatranje tzv. pasivizacije adresa Albanaca, kao i navodne diskriminacije u obrazovanju, te u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama.
Napomenuo je je i sam Albanac, na čelu jednog ministarstva, što dokazuje koliko je Srbija demokratska zemlja.
S druge strane, kazao je, potrebno je prihvatiti činjenicu da na prostoru Preševa žive i Srbi, čija prava moraju takođe biti zastupljena u opštini. Sada je, kaže, samo jedan odbornik iz redova SNS-a u SO Preševo.
"Povezivanje problema Kosova i 'preševske doline' je izuzetno pogrešan potez i ne doprinosi uspostavljanju mira na tom prostoru. Poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi mora dati veći doprinos suživotu na prostoru te dve opštine (Preševo i Bujanovac). Ne govorim o Medveđi, jer je tamo manji broj Albanaca i žive skladnije u odnosu na ove dve opštine. Kamberi ne sme da drži Albance 'zaključane'. Moraju da učestvuju u svim događajima koji su vezani za saradnju sa Beogradom. Budućnost prava Albanaca se ne rešava u Vašingtonu, već razgovorom u Beogradu i sa nadležnim ministarstvom", poručio je Beriša.
Praveći paralelu sa položajem Srba u Albaniji, Beriša je istakao da su u toj zemlji bila dva talasa asimilacije, a dodao je i da se ne sme zaboraviti činjenica da je Albanija u određenom trenutku ustupila svoju teritoriju dok je rat trajao na prostoru Kosova i Metohije i da plan i program Aljbina Kurtija i njegovog Pokreta Samoopredeljenje predviđaju kao krajnji cilj spajanje i stvaranje "velike Albanije".
Pomenuo je i vojni savez Albanije, Hrvatske i tzv. Kosova, koji, kako je rekao, ako se sveukupno sagleda, ima jasan cilj, jer se radi o onima koji bi želeli da slabe Srbiju.