Albanci sa juga centralne Srbije ne odustaju od pokušaja da internacionalizuju pitanje albanske nacionalne manjine iz Preševa, Bujanovca i Medveđe.
Posebno jak vetar u jedra im daje albanski lobi koji neumorno rovari u Vašingtonu, kao i privremene institucije u Prištini.
Američki kongresmen Kit Self predstavio je Kongresu Sjedinjenih Država predlog zakona.
Predlog zakona predviđa razmatranje važnih pitanja, kao što je pasivizacija adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i Metohije i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku i druga pitanja.
"U Srbiji se ne krše ljudska, pa ni manjinska prava i nema govora da su prava Albanaca ugrožena", poručio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Demo Beriša, navodeći da se budućnost prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi ne rešava u Vašingtonu, već razgovorom u Beogradu.
On je tako za "Kosovo onlajn" prokomentarisao to što je Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio predlog zakona o navodnoj diskriminaciji Albanaca u Srbiji.
Inače, stupanje zakona na snagu je na dugom štapu, jer tek treba da bude upućen na razmatranje i glasanje na plenarnoj sednici Predstavničkog doma, a ukoliko bude usvojen, potrebno je da ga odobri i Senat i da ga na kraju potpiše američki predsednik Donald Tramp.
Kako je politikolog Ognjen Gogić objasnio za RTS radi se zapravo o zakonu koji traži da se sprovede istraga o ovim temama.
"Dakle, on ne prejudicira da se sprovodi diskriminacija Albanaca na jugu Srbije, već traži od državnog sekretara da sprovede istragu i da dostavi izveštaje", kazao je Gogić i dodao da pokazuje da se stvari menjaju u Vašingtonu i da se otvara prostor i za albanske lobiste, ali i za veći pritisak na Beograd.
Stoga nije teško zaključiti da usvajanje predstavlja određenu političku poruku za našu zemlju, a može se shvatiti i kao signal da se američka politika prema Albancima iz ovog dela Evrope ne menja lako.
Takođe, sve se dešava u trenutku kada Priština preti primenom Zakona o strancima i Zakona o vozilima na KiM, koja bi trebalo da počne od 15. marta, što predstavlja direktan udar na srpski narod na KiM.
Usvajanje zakona o manjinama u SAD bi se zato može tumačiti i kao instrument pritisaka na Beograd i kao pokušaj da pitanje položaja Albanaca sa juga centralne Srbije postane deo pregovaračkog procesa u Briselu.
Ko raspaljuje stara žarišta?
Na pomenutim skupovima odavana je počast tzv. Oslobodilačkoj vojsci Preševa, Bujanovca i Medveđe, formaciji koja se i dalje nalazi na američkom listi terorističkih organizacija, a bilo je i slučajeva intoniranja himne Republike Albanije i odavanja počasti poginulim pripadnicima terorističke formacije.
Ovi skupovi su ličili na sve drugo osim na protest pripadnika diskriminisane manjine.
A oduvek su u prvim redovima odbrane (veliko) albanskih interesa na jugu centralne Srbije stajali predstavnici privremenih institucija u Prištini: od bivšeg predsednika tzv. Kosova i aktuelnog haškog zatočenika Hašima Tačija, pa sve do Aljbina Kurtija.
Tači je svojevremeno podneo parlamentu u Prištini predlog rezolucije o tzv. preševskoj dolini, odnosno o "legitimnom zahtevu Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe da ove tri opštine pripoje tzv. Kosovu".
U pojedinim medijima na albanskom jeziku i danas se odaje počast Jakupu Krasnićiju, kome se sudi zajedno Tačijem, Kadrijem Veseljijem i Redžepom Seljimijem pod optužbom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, zbog čega im se sudi u Hagu, zato što na zvaničnim događajima za Preševo, Bujanovac i Medveđu nije koristio izraz "preševska dolina", već "istočno Kosovo".
Stoga i ne čudi što i danas privremene institucije u Prištini izdvajaju novac za tzv. preševsku dolinu, a sredstva raspoređuje Nacionalni savet Albanaca (NSA).
Tokom Kurtijevog vakta opredeljeni su milioni evra što je posejalo seme razdora između albanskih političkih subjekata na jugu centralne Srbije.
Slučajno ili baš i ne, gradonačelnica opštine Preševo iz redova PDD Ardita Sinani obavlja i funkciju savetnika Aljbina Kurtija.
Sinani je poručila, a u vezi sa usvajanjem ovog akta, da se "naš glas čuo", a kao delom zaslužne za ovo pomenula je i "Albansko-američku građansku ligu", organizaciju "Albanci za Ameriku" i doprinos albanske zajednice u Teksasu.
Albanski rovci u SAD: Gde su bili nekad, tu su i sad
"Albansko-američka građanska liga" bavi se lobiranjem za albanska pitanja, a oglašavala se i ranije povodom poseta albanskih političara iz Bujanovca i Preševa SAD. Ova organizacija je poručivala i da "nema dijaloga bez 'preševske doline' ".
O ulozi albanskih lobista nije govorila samo Sinanijeva. Mediji na albanskom jeziku sa sedištem u Prištini poručili su da se ništa ne dešava slučajno.
"Važno je jasno reći da to što je pitanje 'preševske doline' ušlo u agendu američkog Kongresa nije slučajno, već je rezultat višegodišnjeg sistematskog rada", navode mediji na albanskom jeziku.
Pišu i da se "po prvi put posle nekoliko decenija, 'preševska dolina' ne pominje samo na periferiji – čuje se i u centru".
O tome koliko važnu ulogu igra albanski lobi u SAD suvišno je i govoriti, naročito ako se ima u vidu, o čemu svedoče i izvori na albanskom jeziku, da su odnosi kosmetskih Albanaca i SAD ušli u odlučujuću fazu krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, a da je je ključnu ulogu odigrao albanski lobi u SAD.
Zato i danas albanski putevi vode u SAD.
Albanski poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi objavio je da je otputovao u SAD u "odlučujućem trenutku" za Albance iz "preševske doline".