Gajić za RT Balkan o reformi pravosuđa: Nijedno ovlašćenje nije oduzeto tužilaštvu

Narodni poslanici su usvojili set pravosudnih zakona, čiji predlagač Uglješa Mrdić navodi da je ova pravosudna reforma korak ka vraćanju otetog dela tužilaštva narodu.

I dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodi da je ovo prvi set pravosudnih zakona koji je pisan u Beogradu nezavisno od Brisela, Brisel navodi da se ovim pravosudnim reformama udaljavamo od našeg evropskog puta bez konca i kraja.

Predsednik Vučić doneo je ukaze o proglašenju seta od pet pravosudnih zakona koje je Skupština Srbije usvojila na sednici 28. januara. 

Uprkos protivljenju Evropske unije: Vučić potpisao pravosudne zakone

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da ovi zakoni predstavljaju korak unazad na evropskom putu Srbije i pozvala Skupštinu da što pre izmeni te propise kako bi pravosuđe bilo usklađeno sa evropskim standardima. Predsednik Vučić je tada rekao da "ne zna kako je to korak nazad, kad nismo imali četiri godine korak unapred".

Advokat Vladimir Gajić rekao je da u kakofoniji komentara i vesti o tzv. Mrdićevim zakonima, jedino što nedostaje jeste šta se stvarno promenilo i po čemu te promene ugrožavaju vladavinu prava, samostalnost tužilaštva i put Srbije ka EU.

"O tome nema ni reči", primetio je Gajić.

Kako je rekao gost emisije "Jutro na RT", stekao je utisak da u poslednjih mesec dana, koliko traje ova rasprava i u Skupštini oko usvajanja zakona i kasnije, da velika većina i onih koji komentarišu i medija, uopšte nije upoznata sa sadržinom izmena tih zakona.

"Nijedno ovlašćenje nije oduzeto tužilaštvu i dato nekom drugom državnom organu, odnosno izvršnoj ili zakonodavnoj vlasti. Sve je ostalo u okviru tužilaštva", objasnio je Gajić.

Ističe da su smanjena ovlašćenja vrhovnog državnog tužioca, ali, kako dodaje, ta njena (Zagorke Dolovac) ovlašćenja preuzeo je drugi organ u okviru tužilaštva, a to je prema ovim izmenama zakona Visoki savet tužilaštva.

Ponavlja da u okviru tužilaštva nema nikakvih izmena.

"Niko im nije oduzeo nešto od te njihove, njima značajne samostalnosti", istakao je Gajić.

On takođe kaže da je položaj Dolovac takav kakav jeste, jer se u "ono vreme (2022.) kada je doneta izmena Ustava u oblasti pravosuđa i amandmani i kada su doneti zakoni, nisu se poštovale sve primedbe Venecijanske komisije".

Podseća da je Venecijanska komisija tada rekla da vrhovni državni tužilac ne sme da bude član Visokog saveta tužilaštva, a da je Zagorka Dolovac isposlovala da bude.

"Ustavnom normom utvrđeno je da vrhovni državni tužilac može da ima samo jedan mandat, ona je već tri puta izabrana, a onda su u ustavni zakon stavili da joj to ne važi, da može da ima još jedan mandat", rekao je Gajić, dodajući da Dolovac može potencijalno da bude 24 godine (ako se još jednom kandiduje) na vrhu srpskog tužilaštva.

"Ako je to u skladu sa vrednostima Evropske unije onda je u redu", ironičan je Gajić.

Kako je istakao, cela kritika ovih izmena zakona je odbrana Zagorke Dolovac i njenog položaja i dodaje da je to jedina suština.

Skupština Srbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama.

Ove novine donose osnivanje Četvrtog osnovnog suda, utvrđuje se da je Odeljenje za visokotehnološki kriminal deo Višeg tužilaštva u Beogradu, a ne posebno tužilaštvo, predviđa se da se za međunarodnu saradnju mora tražiti odobrenje Ministarstva pravde, da o prigovorima na predmete odlučuju tužioci, a ne komisija, kako je sada, kao i da predsednici određenih sudova mogu biti birani ponovo, smanjuju se nadležnosti vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac. 

Uglješa Mrdić, poslanik SNS-a koji je predlagač zakona, je ranije istakao da će usvojenim izmenama zakona pravosuđe biti efikasnije, kao i da je ovo prvi korak ka, kako je rekao, vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu. Deo opozicije je upozoravao da je u pitanju udar na nezavisno sudstvo.