Srbija i Balkan
Mićunović: Zašto Americi sada odgovara da reši status KiM?
Ukoliko nema problema s Kosovom i Metohijom, i uloga Rusije se bitno menja, rekao je prvi predsednik Demokratske stranke
Dragoljub Mićunović, osnivač i prvi predsednik Demokratske stranke, komentarisao je najnovija dešavanja u vezi sa pritiscima Zapada na Srbiju da se reši pitanje Kosova i Metohije.
On je za Dnevni list "Politika" naglasio da ovo jeste završetak jedne dugotrajnije krize, koju su mnogi odlagali i koristili za unutrašnje kampanje, a da je i Americi odgovaralo da "balkansko pitanje" ostane nerešeno.
"Zoran Đinđić je kao predsednik Vlade Srbije napisao jedno pismo lično Džordžu Bušu Mlađem, predsedniku Amerike, zahtevajući da se što pre sazove konferencija o Kosovu. Ono o čemu smo razgovarali u zemlji Đinđić je shvatio krajnje ozbiljno, da taj problem dugo traje, ali na štetu Srbije. Amerika je tu inicijativu dočekala vrlo negativno. Spremala se za napad na Irak i nije joj odgovaralo da se u tom trenutku uopšte govori o Kosovu kao problemu", podsetio je Mićunović i dodao da je Đinđiću zamereno i diplomatskim kanalima, te da je ambasador Srbije u SAD Sreten Vujović bio pozvan na razgovor.
Posle "šetnje" kroz Bliski istok, kaže da je sad došlo na red i pitanje Kosova, za koje se traže drugačija rešenja.
Na pitanje zašto baš sada Sjedinjenim Država odgovara da se odreši kosovski čvor, Mićunović odgovara "zbog rata u Ukrajini".
"Velike sile neće da se odreknu velike moći. Desiće se onako kako će najmanje koštati velike sile njihovih interesa, to jest završiće se onako kako najmoćnijima koji o tome odlučuju to najviše odgovara", naglasio je on.
Kao jedan od interesa Zapada za rešenje kosovskog pitanja, navodi da "ukoliko nema problema Kosova, i uloga Rusije se bitno menja".
"Rusija kao članica Saveta bezbednosti sa pravom veta može da sprečava samostalnost Kosova, njegov ulazak u UN. Sa druge strane, Rusija može da se poziva na rezolucije koje su donete prilikom trenutnog rešavanja statusa Kosova. To je ta Rezolucija 1244, taj protektorat koji se sada želi pretvoriti u nešto realno i time je završena stvar. Treće, Srbija se jedina u Evropi i na Balkanu nije pridružila sankcijama Rusiji koje su uvele Amerika i zapadna Evropa", objasnio je demokrata.
Prema njegovom shvatanju, sukob u Ukrajini nije još prerastao u svetski rat.
"Neće mnoge zemlje da uđu u rat, ali u svakom slučaju jeste jedna velika podeljenost i to stvara probleme. Ono što po mom mišljenju može da ublaži tu podelu jeste strah od ekološke katastrofe, što pogađa sve i naravno sve tera da o tome brinu. I drugo, ono što održava jednu određenu kontrolu stepena oružanog sukoba, a to je zabrana upotrebe nuklearnog oružja, koja je po mom mišljenju jedna od trenutno najopasnijih pretnji", naveo je on u intervjuu "Politici".
