Srbija i Balkan
Kakav izbor imaju Srbi u Republici Srpskoj posle komentara iz Moskve
U nedelju će biti ponovljeno glasanje za predsednika Srpske na 136 biračkih mesta. Na prethodnom glasanju Karan je odneo pobedu, naspram Blanuše. Moskva smatra da je novo glasanje još jedna etapa kampanje koju je podstakao Zapad radi destabilizacije Republike Srpske i predstavlja napad na biračko pravo njenih građana
U Republici Srpskoj se 8. februara održavaju ponovljeni izbori za predsednika Srpske na 136 biračkih mesta u 17 osnovnih izbornih jedinica, na kojima su, zbog navodnih nepravilnosti, poništeni izborni rezultati na prevremenim izborima 23. novembra.
Na osnovu ranije utvrđenih rezultata Centralne izborne komisije BiH, kandidat SNSD Siniša Karan je za nešto preko 9.500 glasova pobedio opozicionog kandidata iz SDS Branka Blanušu. CIK je zatim novu odluku o poništavanju prevremenih izbora doneo 24. decembra, a na osnovu, kako se navodi, "utvrđene manipulacije i nepravilnosti oduzimanja i dodavanja glasova kandidatima". Naravno, u ovakav ishod prste je umešalo Sarajevo, kao i zapadni mentori, a da je to tako pokazuje da su većinom poništena biračka mesta na kojima je pobedu odneo Karan.
Lider SNSD Milorad Dodik je ocenio da je CIK odavno prestao da bude organ za sprovođenje izbora, već je postao politički subjekt, učesnik izbora.
Nakon brisanja rezultata na 136 biračkih mesta, kandidat SNSD za predsednika Karan ima 195.686 glasova, odnosno 48,57 odsto, dok kandidat Blanuša ima 201.387 – 49,99 odsto glasova. Znači, Blanuša je sad prešao u vođstvo.
Moskva se oglasila o ponavljanju izbora.
"Očigledno je da Zapad pribegava veštačkom izazivanju unutrašnjopolitičkih tenzija, narušavanju suvereniteta BiH i mešanju u unutrašnje poslove ove zemlje, u nadi da će na bilo koji način spasiti svoju posustajuću kolonijalnu prevlast, zasnovanu na principu 'zavadi pa vladaj', izjavila je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Ona je rekla da je "to još jedna etapa kampanje koju je podstakao Zapad radi destabilizacije Republike Srpske i predstavlja napad na biračko pravo njenih građana".
Dodala je da je, kao rezultat manipulativnih pritisaka na Centralnu izbornu komisiju Bosne i Hercegovine, onemogućeno potvrđivanje rezultata izražene izborne volje građana.
"Pod izmišljenim izgovorima, rezultati glasanja su delimično poništeni, uz računicu da će njegovo ponavljanje dodatno zakomplikovati situaciju i posejati razdor u srpskim redovima", podvukla je Zaharova.
Kako je naglasila, "Rusija izražava solidarnost sa patriotskim rukovodstvom Republike Srpske, koje se čvrsto i dostojanstveno protivi spoljnim pritiscima i vodi ispravnu borbu za ravnopravna prava Srba u BiH kao jednog od tri ustavna naroda države, u skladu sa principima Dejtonskog mirovnog sporazuma".
Posle prvog glasanja oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova Rusije rekavši da "uprkos spolja inspirisanim pokušajima destabilizacije političke situacije u Republici Srpskoj putem grube zloupotrebe sudskih i izbornih institucija BiH, kao i nezakonitom udaljavanju sa vlasti lidera Srba u Bosni i Hercegovini Milorada Dodika, građani entiteta nisu dozvolili da se njihova izborna volja izobliči i ponovo su jasno izrazili čvrstu podršku patriotskoj politici koju sprovodi tim Milorada Dodika".
"Rusija deli raspoloženje rukovodstva entiteta, a posebno izabranog predsednika Republike Srpske Siniše Karana, za dalje unapređivanje odnosa strateškog partnerstva. Ruska strana je sigurna da takav kurs u potpunosti odgovara interesima naroda Ruske Federacije i Republike Srpske", istakli su u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Zvanični Beograd se nije javno oglašavao o pobedi Karana na prvom glasanju.
Ponovo će se glasati na biračkim mestima u Prijedoru, Laktašima, Banjaluci, Doboju, Stanarima, Loparama, Ugljeviku, Osmacima, Zvorniku, Vlasenici, Bratuncu, Nevesinju, Gacku, Rudom, Bileći, Milićima i Brčkom. Na glasačkom listiću biće svi kandidati iz prvog glasanja. To su iz Karana i Blanušu, Dragan Đokanović iz Saveza za novu politiku, Nikola Lazarević iz Ekološke partije Srpske , kao i nezavisni kandidati Igor Gašević i Slavko Dragičević.
Karan, koji je rođen 1962. godine, bio je ministar policije u Vladi Srpske, a u kabinetu Sava Minića, u septembru 2025. izabran je za ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje.
Završio je Fakultet političkih nauka u Sarajevu, a magistrirao je na Pravnom fakultetu u Banjaluci. Doktor pravnih nauka je postao 2009. godine. Redovni je profesor na fakultetima u oblasti "teorije države i prava" i "ustavnog prava", a napisao je nekoliko udžbenika ustavnog prava, kao i više od 50 naučnih i stručnih radova.
"Radio je u organima unutrašnjih poslova na raznim poslovima i zadacima: komandira Stanice policije Kupres, načelnika Odeljenja kriminaliteta Stanice javne bezbednosti Centra Sarajevo, načelnika Uprave za suzbijanje kriminaliteta MUP-a Republike Srpske, načelnika Kriminalističko-istražnog odeljenja i Finansijsko-obavještajnog odeljenja pri Državnoj agenciji za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine", piše u biografiji.
Od 2008. radio je kao Dodikov savetnik za bezbednost, a od 2009. do 2019. godine obavljao je dužnost generalnog sekretara predsednika.
Kandidat SDS Branko Blanuša je rođen 1969. godine, učesnik je odbrambeno-otadžbinskog rata, redovni je profesor na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, a bio je i dekan ove ustanove, naveo je u biografiji.
"Autor je više od 60 naučnih radova u međunarodnim naučnim časopisima i zbornicima međunarodnih naučnih konferencija, te koordinator i učesnik u više od 10 međunarodnih istraživačkih projekata. Autor jedne monografije i tri knjige. Držao je predavanja na više univerziteta u zemlji i inostranstvu. Tečno govori i piše engleski jezik", istakao je u biografiji.
Nikola Lazarević je pravnik, a Đokanović pedijatar i nekadašnji gimnastičar koji se kandiduje treći put. Nezavisni kandidati Gašević i Dragičević već su na prethodnim izborima bili u trci za predsednika, ali bez većeg izbornog uspeha.
Inače, prevremene izbore raspisala je Centralna izborna komisija BiH nakon presude Suda BiH izrečene tadašnjem predsedniku Srpske Dodiku. Zbog nepoštovanja odluka nelegitimnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, Dodik je pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora (kasnije je preinačeno na novčanu kaznu) i šest godina zabrane političkog delovanja. Zatim mu je CIK oduzela mandat predsednika. Ko god da dođe na funkciju zadržaće se kratko, jer će opšti izbori u BiH biti održani do kraja ove godine.
Live
