Srbija i Balkan
Država ne odustaje od dolaska stranih univerziteta: Koji je njihov interes da dođu u Srbiju
Kada je ovih dana ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ponovo govorio o stranim univerzitetima kao zdravoj konkurenciji u visokom obrazovanju, rekao je da bi standardi akreditacije, koji važe u visokom obrazovanju, važili i za strane univerzitete
Državni zvaničnici ponovo sve češće govore o dolasku stranih univerziteta u Srbiji. To ukazuje da država od te ideje nije odustala. I dok ministar prosvete Dejan Vuk Stanković tvrdi da bi otvaranje franšiza stranih fakulteta u Srbiji doprinelo zdravoj konkurenciji na tržištu visokog obrazovanja, predstavnici državnih fakulteta smatraju da bi to samo doprinelo dodatnom urušavanju obrazovnog sistema.
Inače, polovinom novembra 2024. godine Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o visokom obrazovanju kojim se daje "zeleno svetlo" za dolazak stranih univerziteta u Srbiju. Univerzitetska zajednica tada se pobunila jer predlog Zakona nije bio na javnoj raspravi. A zasmetalo im je nekoliko odredbi koje državne univerzitete, kako su tada naveli, stavljaju u neravnopravan položaj i stvaraju nelojalnu konkurenciju na tržištu.
Vlada je tada povukla izmene Zakona o visokom obrazovanju i odustalo se od dolaska stranih univerziteta u Srbiju. Očigledno, to nije bila trajna odluka.
Akademskoj zajednici je tada najviše zasmetalo što je u predlogu Zakona stajalo da dozvolu za rad stranim fakultetima izdaje Ministarstvo prosvete na osnovu potpisanog sporazuma. Uslov za dobijanje dozvole je bio da fakultet bude akreditovan u državi gde mu je sedište.
Predviđeno je bilo da ne prolaze kroz postupak akreditacije u Srbiji i precizirano "da će voditi evidenciju i izdavati diplome prema propisima države u kojoj su akreditovani". Dozvolu za rad obnavljali bi na svakih sedam godina.
U obrazloženju izmene Zakona navedeno je da se u prethodnom periodu "više prestižnih inostranih univerziteta interesovalo da počne sa radom u Srbiji".
"Imajući u vidu da jedan broj državljana Srbije upisuju studije na inostranim univerzitetima, na ovaj način bi se stvorila mogućnost da se određeni studijski programi realizuju u Srbiji, što bi doprinelo i smanjenju troškova studiranja. Dopunom Zakona se stvaraju uslovi da inostrane visokoškolske ustanove mogu da obavljaju delatnost u Srbiji", stajalo je tada u obrazloženju izmene Zakona.
Kada je ovih dana ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ponovo govorio o stranim univerzitetima kao zdravoj konkurenciji u visokom obrazovanju, rekao je da bi standardi akreditacije, koji važe u visokom obrazovanju, važili i za strane univerzitete.
Međutim, tvrdi da nije formirana Radna grupa za izmenu Zakona o visokom obrazovanju i da izmene nisu u pripremi.
Dekan Fizičkog fakulteta prof. Voja Radovanović kaže da se iz nastupa ministra prosvete i drugih čelnika vlasti, koji ponovo sve češće pominju dolazak stranih univerziteta, može zaključiti da od te ideje nisu odustali.
"Na prvi pogled čovek bi mogao da kaže 'što bi neko imao protiv da dođu strani univerziteti, konkurencija je dobra, konkurencija je zdrava, sve bi to trebalo da bude pozitivno'. U praksi nije tako. Do sada nikada nije bilo tako. Živimo u zemlji u kojoj je obrazovni sistem razoren. Do diploma se dolazi na čudne načine, a posle toga i do raznih pozicija na odgovornim mestima", naveo je Radovanović za RT Balkan.
Ne vidi koji bi bio interes prestižnih svetskih univerziteta da dođu u malu Srbiju i da tu imaju svoju ispostavu.
"To je prosto neverovatno. Univerziteti ne funkcionišu na taj način. Sa druge strane, ako neko hoće da studira na prestižnom svetskom univerzitetu on treba da ode tamo da studira, jer su tamo laboratorije, tamo su dobri profesori. Država, ako želi, može da pošalje mlade ljude da studiraju u inostranstvu, pa da se vrate u Srbiju", naveo je on.
Smatra da se ne može zaraditi novac kroz privatno obrazovanje, ukoliko se sve radi po zakonu, i da svetski univerziteti ne žive od školarina, već od donacija.
"Jedino fakulteti za društveno-humanističke nauke možda mogu da posluju pozitivno. Što se tiče medicinskih nauka, prirodnih nauka, matematike, računarstva, tehničkih nauka, to je nemoguće. To zahteva ogromna ulaganja, treba da imate laboratorije, klinike, razvijenu nauku", pojasnio je on.
I u Srbiji se danas privatni fakulteti otvaraju, kako kaže, iz društveno-humanističkih nauka, a da nema privatnih studija iz fizike, hemije, matematike.
"To se neće desiti, a razvoj jedne države zavisi i od statusa tih nauka. Ako ih ne budemo razvijali doći ćemo u situaciju nećemo imati ko da nam napravi most ili će napraviti most koji će se srušiti. Obrazovanje je nešto što na duže staze donosi benefite i ozbiljna država o tome razvija na ozbiljan način", zaključio je on.
Live
