Britanski ambasador za "Politiku": Zašto naoružavamo Prištinu i šta očekujemo od Beograda

Neke od teorija zavera koje možete da čujete o Velikoj Britaniji zapravo ne odražavaju u stvarnosti ono što je zaista važno i blisko operativno partnerstvo između naših bezbednosnih agencija, kaže ambasador Ujedinjenog kraljevstva u Srbiji Edvard Ferguson.

Kako je naglasio u intervjuu za "Politiku", Britanija sa Vladom Srbije sarađuje kako bi pomogla u dizajniranju i izgradnji buduće srpske agencije za sajber-bezbednost, a London, takođe, iako je sam istupio iz Evropske unije, snažno podržava strateško opredeljenje Srbije da se pridruži EU, kako je napomenuo britanski diplomata. 

Britanci preuzeli ključni srpski "internet auto-put": Biznis ili strateška akcija (VIDEO)

Ferguson je govorio i o sastanku na britanskom ratnom brodu vojnih predstavnika zemalja Zapadnog Balkana, održanom krajem prošle godine, a na kojem nije bilo Srbije. Na konstataciju novinara da je bilo jasno da Srbija ne može da sedi za istim stolom sa uniformisanim kosovskim separatistima, ponovio je da je i Srbija bila pozvana na taj sastanak.

"Na Srbiji je da odluči, a ne na nama da odlučujemo, kojim će događajima Srbija prisustvovati. Ali ovo je organizovano u kontekstu toga da je Ujedinjeno Kraljevstvo prošle godine bilo domaćin Berlinskog procesa, gde su srpski predstavnici učestvovali na preko 20 regionalnih događaja u 10 različitih država, zajedno sa predstavnicima sa Kosova i drugih država iz regiona... Smatramo da je regionalna bezbednosna saradnja važna i nadamo se da ćemo pronaćni načine da uključimo Srbiju u razgovore u budućnosti", rekao je Ferguson.

Na pitanje da li većoj stabilnosti vodi naoružavanje Prištine u kojem učestvuje i London, a koje je suprotno Rezoluciji 1244, ambasador je rekao da Britanija ima drugačiji stav prema ovom pitanju od Srbije - što vas neće iznenaditi, kako je dodao.

"Ne vidimo da je ovo u neskladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN jer nije uzeta u obzir činjenica da su Velika Britanija i preko 100 zemalja sada priznale Kosovo kao suverenu državu, koja ima pravo da gradi sopstvene bezbednosne institucije", rekao je Ferguson.

Ocenio je i da je odgovornost za nedostatak dijaloga Beograda i Prištine na obe strane: što se tiče tzv. Kosova još uvek nije ispunjen Briselski sporazum iz 2013. i nije formirana Zajednica opština sa srpskom većinom, dok Beograd i dalje ometa članstvo tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama, kako je napomenuo Ferguson. Na ukazivanje da to nije obaveza iz 2013, već iz Ohridskog sporazuma, britanski ambasador odgovorio je da je put jasan i utvrđen različitim sporazumima "bilo da je to Briselski sporazum, bilo da je Ohridski sporazum, mislim da ih moramo sve shvatiti zajedno. Sve su to preuzete obaveze".

A na pitanje ko je potpisao Ohridski sporazum, odgovorio je:

"Dogovoren je. I dogovor je pravno obavezujući".

Ambasador Ferguson osvrnuo se i na ekonomsku saradnju Srbije i Britanije i naglasio da je London preko "Ju-Kej fajnensa" (UKEF) obezbedio pet milijardi funti za projekte u Srbiji. Ferguson je istakao da bi ta sredstva mogla da budu iskorišćena za transformativne projekte u drumskoj i železničkoj infrastrukturi, ali i u obnovljivim izvorima energije.

"Energija je trenutno vruća tema usred svih pitanja koja se tiču uklanjanja vlasništva Gasproma iz NIS-a. Mislim da je Srbija veoma svesna hitne potrebe za diversifikacijom prekomerne zavisnosti od Rusije za snabdevanje naftom i gasom. Spremni smo da pomognemo sa novim projektima za modernizaciju i poboljšanje snabdevanja energijom u Srbiji za budućnost", poručio je Ferguson.