Sećanja na Rambuje: Kada je Olbrajtova rekla "volim partizanske pesme, ali bombe moraju da padnu"

Ovih dana, pre 27 godina u Rambujeu, trajali su pregovori delegacija Beograda i Prištine, iako je svima bila jasno da će NATO bombe uskoro poleteti ka Saveznoj Republici Jugoslaviji. Razgovori u dvorcu u Francuskoj organizovani su po nalogu Kontakt grupe, koju su sačinjavale SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Rusija, ali se znalo da je u pitanju samo formalnost, kako bi se moglo reći da su iscrpljene sve "diplomatske mogućnosti", pre primene sile.

Posle sedmica zamajavanja, pred našu delegaciju je stavljen papir da NATO trupe uđu u Srbiju i da se tri godine kasnije održi referendum o odvajanju južne srpske pokrajine, što je naravno, bilo nemoguće prihvatiti. Već 24. marta ka Srbiji su poleteli prvi NATO bombarderi. 

Opet se javlja Hil: O Rusiji kao "pretnji" Srbiji i Miloševiću koji nije hteo da preda KiM

U našoj delegaciji su bili  Vladan Kutlešić, Nikola Šainović, Vladimir Štambuk, Vojislav Živković, Guljbehar Šabović, Zejnelabedin Kurejši, Faik Jašari, Sokolj Ćuse, Refik Sinadinović, Ibro Vajt, Ljuan Koka i Ćerim Abazi. Naknadno je upućen tadašnji predsednik Srbije. 

Albansku delegaciju činili su Azem Sulja, Bajram Kosumi, Bljerim Šalja, Bujar Bukoši, Edita Tahiri, Fehmi Agani, Hašim Tači, Hidajet Hiseni, Ibrahim Rugova, Idriz Ajeti, Jakup Krasnići, Mehmet Hajrizi, Ram Buja, Redžep Ćosja, Veton Suroji i Džavit Haliti.

Jedan od učesnika sa srpske strane, novinar, politikolog i predstavnik romske zajednice sa KiM Ljuan Koka rekao je za Jutro na RT, da "smo i pre Rambujea imali celu seriju pregovora na Kosovu i Metohiji, da je bilo dosta muke da se razgovara sa albanskom zajednicom, jer su imali podršku SAD i nisu hteli da razgovaraju".

Naš izbor

Sećanje na bombardovanje: Šta smo zaboravili, a šta se ne može oprostiti

"Ja sam u razgovore uvrstio i druge zajednice, svi smo zajedno živeli na KiM. Rambuje je bio dobro iskonstruisan, zakamufliran raznim standardima, ljudskim pravima. Niko nije insistirao na teritorijalnom integritetu i suverenitetu nego da se razgovara o ljudskim pravima. Hteli su kroz tu formi rambujevskog procesa da opravdaju sve svoje poteze koje su ranije isplanirali. Albanska oholost se ogledala u tome da oni nisu hteli sa drugim zajednicama da razgovaraju, hteli su pojedinačno, tražili su ekstra uslove po nalogu Amerike. Sama činjenica da je Hašim Tači bio na poternici, a Francuska mu je omogućila specijalni avion, pokazala nam je da je jasno da voda i procesi ne idu onako kako smo se dogovorili", pričao je Koka.

Kako je naveo strane su se samo jednom, prvog dana sastale u Rambujeu i onda su "nam davali papire, ali nikad konkretan dokument".

"Daju nam opšta načela, pa razgovaramo, pa drugi papir, pa se to promeni i tako smo izgubili dvadesetak dana u Rambujeu. Dominantna je bila Madlen Olbrajt. Imali smo odvojene razgovore sa njom. Imao sam priliku da govorim o životu manjinskih zajednica na KiM, ali su to bili besprizorni likovi poput Fišera i Kuk, koji su slušali samo šta kaže SAD. Rus Majorski se nije previše pitao, tako da smo bili u bezizlaznoj situaciji i dovedeni smo do toga da mi prihvatimo NATO snage u celoj Srbiji i da se za tri godine održi referendum o odvajanju. Naše rukovodstvo to nije naravno htelo da prihvati", istakao je. 

Slikovito je govorio kako je naša delegacija imala praznog hoda dosta, te da se onda on dosetio da pozove Olbrajtovu na njegov rođendan, 16. februara, dok su trajali pregovori i da razgovaraju. 

Kako je naveo tada je Olbrajtova rekla: "Ja znam Srbe, volim partizanske pesme, ali bombe moraju da padnu." 

"Nama je to bilo neshvatljivo, takva gordost, oholost. Pogotovo da to kaže ona kojoj je naš narod učinio što je učinio (spasio joj život kao Jevrejki tokom rata)", naveo je i dodao da je sve bilo jasno kada se na pregovorima pojavio i Vilijam Voker. 

Naš izbor

Hilov poslednji čin u Hagu: Od ručka sa teroristima u Juniku do klupe za Tačijeve svedoke

Dodao je da su navodne priče da Albanci nešto neće i da ih "Amerikanci pritiskaju" bile samo iscenirane, jer su Albanci slepo slušali SAD. 

Politikolog Dušan Proroković je rekao da britansko-američko pravo počiva na tome da se pravo gradi kroz procese, da nema unapred formulisanih standarda i da za njih ne važi međunarodno pravo. 

"Odluke međunarodnih organizacija njih manje obavezuju. Na primeru KiM smo to videli. Imali smo mesec i po dana Kristofera Hila koji je sedeo u Beogradu tajno, pregovarao, pa putovao u Prištinu pa pregovarao sa Ibrahimom Rugovom. U oktobru (1998. godine) je već bilo izvesno bombardovanje, ali su usledile akcije naših snaga na terenu i OVK je uništena, pa tada nisu mogli da izvedu bombardovanje. Onda su bili pregovori unutar OEBS-a, slanje Vilijama Vokera, na posletku i pregovori u Rambujeu. Ne znam koliko je sve to bio alibi, možda je bio put tokom kojeg je traženo rešenje, videćemo to kad se otvore američke arhive. Istraživački sam posmatrao sve to, iz čitanja oko 10.000 stranica sam zaključio da je Madlen Olbrajt dolazila u Rambuje poprilično samouverena da će slomiti našu delegaciju i da će pristati da se organizuje referendum. Da se to desilo verovatno ne bi bilo bombardovanja, ali bi bilo de fakto legalizacije secesije na Kosovu i Metohiji", naveo je. 

Kako je dodao, Amerikanci i tada i danas primenjuju kreativno tumačenje međunarodnog prava, a pitanje KiM im je bilo potrebno kao presedan koji bi kasnije mogli da primenjuju na drugim, većim teritorijama.