Sa reke Drine, sa sajle lančanice na jezeru HE Višegrad iznad ovog grada u Republici Srpskoj ponovo stižu zastrašujuće slike. Na lančanici na jezeru iznad grada zaustavljene su hiljade i hiljade kubika smeća, na nekim mestima, prosto, voda se ne vidi od otpada razne vrste. Od flaša, kesa, bele tehnike, otpada životinjskog porekla, medicinskog otpada, nameštaja, zarđale buradi, komada drveta...
Mašine i radnici HE Višegrad danonoćno sa reke uklanjaju smeće, ono što oni tokom dana uklone, reka tokom noći donese.
Dejan Furtula iz Udruženja građana Eko centar iz Višegrada trenutnu situaciju na reci iznad grada opisuje kao ekološku katastrofu velikih razmera.
"Situacija je katastrofalno. Za poslednjih desetak godina ovo je druga po zapremini, po masi, količina otpada koja nam je stigla niz reku. Samo je 2022. bila veća količina otpada. Ništa se ne menja, svake godine reka je zatrpana otpadom. I, moram da napomenem, ovo nije otpad koji proizvedemo mi u Višegradu, ovo je smeće koje niz reku stiže iz gradova u gornjem slivu reke Drine, iz tri države, iz Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine", kaže za RT Balkan Furtula i dodaje kako se malo šta menja na rešenju ovog problema, svakih šest meseci održavaju se nekakvi sastanci ali je rezultata malo, smeće niz Drinu neprekidno stiže.
Sajla lančanica koju je finansirala i postavila HE Višegrad nalazi se na oko kilometar od brane ove hidrocentrale i to je sada barijera koja sprečava da smeće ne nastavi da se kreće nizvodno, prema Bajinoj Bašti.
"Podsećam da je 2017. godine potpisan sporazum da hidrocentrale više ne propuštaju otpad nego da svaka elektrana čisti, tako rade i na Potpeću, i u Bajinoj Bašti i kod nas u Višegradu. Velika količina otpada koja stiže zaglavljena je godinama oko reke, u šiblju, kad naiđe velika voda ona taj otpad ponese niz reku i rezultat je pred nama. Više puta smo organizovali akcije čišćenja ali se suočavamo sa ogromnim količinama smeća. Problem postoji decenijama, smeće se gomila i samo čeka velike vode", nastavlja Furtula.
Ove godine smeće je u velikim količinama počelo da pristiže sa poplavnim talasom 3. i 4. januara, na Badnji dan, i do dana današnjeg niz reku je stiglo, po procenama ekologa iz Višegrada, i do 15 ili 20.000 kubika otpada.
"Otpad sa lančanice uklanjaju radnici HE Višegrad, odnose ga kamionima. Naše udruženje godinama radi na uklanjanju ilegalnih deponija sa obala reke Drine, nekoliko puta smo već išli niz Drinu, do mauzoleja na Starom Brodu gde smo uklanjali divlje deponije, otpad. Radimo koliko možemo. Radnici na lančanici rade non stop, odvoze smeće, ali, ono samo pristiže", kaže Furtula.
Glavne tačke sa kojih stiže smeće su deponije locirane na samim obalama Drine i reka u slivu Drine uzvodno i u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori i Srbiji.
"Nažalost glavne tačke još nisu do kraja identifikovane. Mi smo to radili na našoj teritoriji, neke deponije smo uklonili, radili smo neke međunarodne projekte, ali problem je finansiranje. Imali smo i satelitsko praćenje, lociranje deponija, na žalost zbog nedostatka finansija mi smo isključeni iz tih projekata jer EU traži kofinansiranje 20 posto za takve projekte. Nadam se međunarodnoj saradnji aktivista, ne država, pošto vidimo da države ne komuniciraju po tom pitanju, nego samo da se mladi ljudi, ekološke organizacije iz tri države organizuju, dogovore velike akcije čišćenja, da pozovu narod da se uklanja taj otpad. Ja državama i ministarstvima više ne verujem", reči su Furtule.
Jedno od rešenja bilo bi, po našem sagovorniku, i da svaka opština stavi lančanicu na svojoj teritoriji da prikuplja i čisti smeće koje do te lančanice dođe, i, naravno, da se uklone deponije sa reke i da se ne prave više pored obale.