Srbija i Balkan
Milatović traži izmenu Ustava Crne Gore: Ali ne zbog srpskog jezika
Od premijera i predsednika Crne Gore na zahtev da sprski jezik dobije status službenog jezika, odgovor je da je izmena Ustava previše komplikovana, te da to pitanje treba da sačeka neko drugo vreme. Međutim, Milatović ne misli tako kada je u pitanju drugi problem u Crnoj Gori. O čemu je reč?
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović uputio je predsedniku Skupštine Andriji Mandiću predlog za promenu Ustava Crne Gore u delu koji se odnose na neradnu nedelju.
"Na osnovu člana 155 stav 1 Ustava Crne Gore podnosim predlog za promenu Ustava Crne Gore. Predlažem dopunu odredbe člana 64 Ustava Crne Gore na način da se utvrdi opšte pravilo prema kojem zaposleni u Crnoj Gori ne rade nedeljom i u dane državnih i drugih praznika koji su propisani zakonom, te da se istom dopunom predvidi mogućnost zakonskog propisivanja izuzetaka od opšteg pravila u onim delatnostima u kojima je to neophodno radi zaštite javnog interesa", navodi se u predlogu Milatovića, prenela je "Pobjeda".
Dopuna predmetne odredbe odnosila bi se, kako se navodi, na dodavanje posebnog stava kojim bi se utvrdilo navedeno opšte pravilo i, ujedno, predvidjela mogućnost zakonskog propisivanja izuzetaka u pojedinim delatnostima u kojima je to neophodno radi zaštite javnog interesa.
Kada je u pitanju ustavni osnov, Milatović je naveo da odredbom člana 155 stav 1 Ustava Crne Gore utvrđeno je da Predlog za promenu Ustava može podneti, pored ostalih ovlašćenih subjekata, i predsednik Crne Gore.
Kada su u pitanju razlozi za dopunu odredbe člana 64 Ustava Crne Gore, Milatović je naveo da je Ustavni sud na sednici održanoj 28. januara 2026. godine ukinuo kao neustavan član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, obrazlažući da se njime krši sloboda preduzetništva garantovana Ustavom, kao i ustavni princip jednakosti svih pred zakonom.
"Naime, jednoj grupi preduzetnika/trgovaca omogućeno je obavljanje delatnosti nedeljom i u dane državnih i drugih praznika, dok je drugoj grupi to zabranjeno. Ovakva odluka Ustavnog suda ukazuje na institucionalni neuspeh da se ovo pitanje riješi na trajan i ustavno održiv način. Kada se sistemski problem, koji direktno pogađa desetine hiljada zaposlenih, ne može dugoročno rešiti, odgovorni donosioci odluka pribegavaju ustavnoj intervenciji. U tom smislu, predložena ustavna izmjena predstavlja nužan odgovor na jasno identifikovani problem", dodao je Milatović u predlogu.
Ukinutim članom Zakona o unutrašnjoj trgovini, donesenim 2019. godine, bilo je propisano da, podseća, trgovina na veliko i trgovina na malo ne može da se obavlja nedeljom i u dane državnih i drugih praznika određenim zakonom kojim se uređuju državni i drugi praznici.
Izuzeci su bili predviđeni za pojedine delatnosti, odnosno apoteke, specijalizovane prodavnice, kioske za prodaju hleba, pekarskih proizvoda, kolača, cveća, suvenira, štampe, sredstava za zaštitu bilja ili pogrebne opereme.
Dopunom Ustava, kako dodaje, u delu koji se tiče prava zaposlenih, na način kako je dato u ovom predlogu, preduprijedila bi se mogućnost da Ustavni sud u budućnosti ponovo ukine zakonsku odredbu koja bi bila usvojena u Skupštini Crne Gore, jer bi navedena prava zaposlenih, koja se odnose na pravo da ne rade nedeljom i u dane državnih i drugih praznika određenih zakonom, dobila jasno i nesporno ustavno uporište.
Ovo pitanje, kako je kazao, prevazilazi dnevnu politiku i predstavlja jasno vrednosno opredeljenje Crne Gore, odnosno da li žele državu u kojoj su rad, porodica i dostojanstvo ustavne kategorije.
Live
