Dok desetine Srba čame u zatvorima na Kosmetu, optuženi za navodne "ratne zločine", sa dva svedoka koji su se srpskih "zločina" prisetili posle dve decenije, ili su u "selu čuli za njih", a Brisel ćuti, Evropska unija javno je danas udarila šamar Srbiji zbog hapšenja Albanca, teroriste tzv. OVK Mithata Ložinija, zbog krivičnog dela "ratni zločin protiv civilnog stanovništva na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine".
Po oceni Evropske unije to hapšenje je, kako se navodi u vesti Radija Slobodna Evropa na albanskom, "još jedno kršenje obaveza Srbije prema sporazumu o dijalogu i pravdi iz 2015. godine".
"Prema ovom sporazumu, Srbija se obavezala da neće pokretati krivične istrage ili krivično gonjenje za zločine navodno počinjene na Kosovu, osim ako to ne zatraže kosovske vlasti. Nadležnost nad navodima o ratnim zločinima i drugim teškim krivičnim delima je na kosovskim institucijama. Pozivamo Srbiju da poštuje svoje obaveze", rekao je portparol Evropske komisije, doslovce je preneo Radio Slobodna Evropa na albanskom jeziku.
Bivši pripadnik tzv. OVK Mitehat Ložani uhapšen je 5. februara tokom tranzita kroz Srbiju, dok je putovao iz Nemačke u južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju, a pravosudni organi u Beogradu su mu 8. februara odredili pritvor do 30 dana.
Odmah je reagovalo ministarstvo spoljnih poslova tzv. Kosova koje je saopštilo da je "Kancelarija za vezu u Beogradu obavestila Delegaciju Evropske unije u Srbiji o slučaju i poslala verbalne note diplomatskim predstavništvima zemalja Kvinte akreditovanim u Srbiji, sa ciljem da se obezbedi angažovanje međunarodnih partnera u zaštiti prava i bezbednosti građana Kosova".
U dostupnim pregledima sporazuma u Briselu za 2015. godinu pominju se dva sporazuma, prvi je o pravosuđu i drugi o osnivanju Zajednice srpskih opština ali ne i decidno pomenuti "Sporazum o dijalogu i pravdi" o kome je u interpretaciji RSE danas govorio portparol Evropske unije, osim ako se pod ovim ne podrazumeva pomenuti Sporazum o pravosuđu.
Ukratko, Sporazumom o pravosuđu predviđeno je da se "pitanje izručivanja ili preuzimanja gonjenja Albanaca u Srbiji, odnosno Srba na Kosovu, rešava preko Sporazuma o uzajamnoj pravnoj pomoći prvobitno dogovorenog 2013. a dopunjenog 2015. godine."
Prema tom mehanizmu, "Beograd i Priština razmenjuju zahteve za dokazima, informacijama o uhapšenima i zahtevima za preuzimanje krivičnog gonjenja".
Takođe, sporazumom je predviđeno da se svi sudski procesi na severu KiM vode unutar kosovskog pravosudnog sistema, ali uz garanciju da u većima za predmete protiv Srba većinu čine sudije Srbi, dok se "međusobni sporovi o uhapšenim licima rešavaju putem kancelarija EU".
Interpretacija portparola EU da se "Srbija obavezala da neće pokretati krivične istrage ili krivično gonjenje za zločine navodno počinjene na Kosovu, osim ako to ne zatraže kosovske vlasti", u dostupnim dokumentima, odnosno u Sporazumu o pravosuđu se ne pominje.
Jedino što se pominje jeste da se paket iz 2015. godine, koji je ključan za rad sudova na severu KiM nadovezao na raniji Zakon o amnestiji koji je predvideo da se Srbi na severu "ne hapse niti progone za učešće u otporu kosovskim institucijama pre postizanja sporazuma izuzev za teška krivična dela".
"Postoji sporazum o pravosuđu iz 2015. ali se on ne bavi ovim pitanjima, on je vezan za integraciju pravosuđa. Sporazum se nije bavio ovim što pominje portparol EU, o nekakvoj obavezi Srbije, niti bi takvo što ikada moglo da bude navedeno u sporazumu. Prvo, to nije sadržaj sporazuma, drugo, takvo nešto nikada nije prihvaćeno, sumnjam da je ovo autentično preneto. Ovo je prosto suludo – abolicija za ratne zločine! Ili se radi o netačnoj novinarskoj interpretaciji, ili je taj portparol totalno neupućen. Prosto, nije tačno to što je rečeno. Potpuno je nezamislivo da je ovako nešto objavljeno i ja očekujem da će ovo biti demantovano", komentariše današnju vest iz Brisela za RT Balkan politikolog Ognjen Gogić.
Inače, zvanični stav Republike Srbije, koji je više puta iznet u javnim saopštenjima, jeste da će "Srbija nastaviti da sprovodi istrage i gonjenje u skladu sa svojim zakonom i međunarodnim pravom za krivična dela za koja postoji nadležnost, uključujući ratne zločine i druga teška krivična dela – nezavisno od toga da li kosovske institucije formalno zahtevaju to".
Uz ovo, Srbija smatra, više puta je takođe ponovljeno, da ima pravo da procesuira svaki zločin počinjen na teritoriji koju ustavno smatra svojom. Srpsko tužilaštvo za ratne zločine 18. juna prošle godine je za RSE saopštilo da postupke protiv kosovskih Albanaca "pokreće i vodi shodno dokazima i zakonima".
Kosovski Albanac Nezir Mehmetaj osuđen je u decembru 2024. u Beogradu na šest godina zatvora zbog krivičnog dela ratni zločin. Uhapšen je pet godina ranije i sve vreme bio je u pritvoru u Srbiji.
Inače, RSE na albanskom, zanimljivo, objavljuje i popis Albanaca koji su uhapšeni u Srbiji zbog raznih krivičnih dela i njihov trenutni status.
Prema ovome, većina njih, a ne radi se o tako velikom broju privedenih, ubrzo po hapšenju bili su oslobođeni.
Popisa Srba uhapšenih na Kosovu i Metohiji na ovom portalu nema.
Prema ovom spisku, Arbnor Spahiu uhapšen je u junu zbog sumnje na "teško ubistvo" u Banjskoj, a pušten je na slobodu 21. novembra prošle godine.
Na tom popisu su i Ljuljzim Halili koji je uhapšen u julu prošle godine, optužen za "ratne zločine"; i koji je i dalje u pritvoru, kao i Behar Prenići uhapšen u avgustu, kao "sumnjičeni pripadnik tzv. OVK", koji je takođe, prema ovom izvoru u pritvoru.
Hazir Haziri uhapšen je u septembru zbog sumnje na "ratne zločine" a pušten u januaru 2026, godine.
"Dana 14. avgusta, srpske vlasti su objavile da su na srpsko-mađarskom graničnom prelazu Horgoš privele još dve osobe sa inicijalima Dž.E. i B.E. (Džemajl i Baškim Emini), zbog sumnje da su kao pripadnici OVK 'počinili ratne zločine protiv civilnog stanovništva'. Pet dana kasnije, pušteni su na slobodu", prenosi RSE.
Zanimljivo, u popisu sporazume između Beograda i Prištine o kojima je danas govorio portparol EU, nalazi se i sporazum o osnivanju zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji koji je zaključen 25. 8. 2015. godine.
Kao što je poznato, ovaj sporazum ni do dan danas nije sproveden u delo, ali, iz EU nije u međuvremenu stigla ni jedna opomena Prištini, poput današnje na račun Beograda a povodom hapšenja teroriste tzv. OVK u Srbiji.
Neki od Srba u zatvorima su pošto su odbili da svoja imanja ili stanove prodaju Albancima, drugi su dobili optužnice za ratne zločine pošto su pokrenuli pitanje svoje imovine koju su oteli komšije Albanci.
"Završio sam u zatvoru zbog svoje zemlje", uzalud ponavlja Arsić koji je uhapšen pošto je odbio da svoje njive proda Albancu koji je u međuvremenu kupio najmanje 300 srpskih parcela širom KiM i koji se na suđenju pojavio kao - svedok.
Milorad Đoković, poslednji Srbin iz Vitomirice kod Peći sa zatvorom se suočio pošto je komšijama odbio da preda plac u ovom mestu, a čim je ovaj nesrećni Srbin zatvoren, komšije su mu dinamitom sravnili sa zemljom sprat kuće napravljen na pomenutoj parceli.
Albanci komšije, rešili su naime, da na Miloradovoj parceli, pošto nisu uspeli da je kupe, naprave autobusko stajalište.
Milorad je uhapšen koji dan pošto je od vrhovnog suda tzv. Kosova dobio pravosnažnu presudu da je sporna njiva – njegova.
Povodom ovih slučajeva, kao ni u slučaju više desetina uhapšenih Srba Evropska unija nije se do sada oglašavala.