Zaštita lika i dela tzv. OVK: S kojim ciljem je u EU izmišljena "obaveza" Srbije da ne goni teroriste

Kancelarija za KiM Vlade Republike Srbije oštro je sinoć demantovala navode neimenovanog portparola Evropske komisije koji je u ime te institucije ocenio da je hapšenje bivšeg pripadnika tzv. OVK Mithata Ložanija u Srbiji "još jedno kršenje obaveza Srbije" prema Sporazumu o dijalogu i pravdi iz 2015. godine. 

"Prema ovom sporazumu, Srbija se obavezala da neće pokretati krivične istrage ili krivično gonjenje za zločine navodno počinjene na Kosovu, osim ako to ne zatraže kosovske vlasti. Nadležnost nad navodima o ratnim zločinima i drugim teškim krivičnim delima je na kosovskim institucijama. Pozivamo Srbiju da poštuje svoje obaveze", rekao je portparol Evropske komisije, a preneo Radio slobodna Evropa na albanskom.

Petković odgovara Briselu: Zašto izmišljate odredbe koje ne postoje

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da navodne odredbe na koje se poziva portparol Evropske komisije "ne postoje u pomenutom Sporazumu o pravosuđu iz 2015, kao ni u zaključcima EU posrednika o pravosuđu iz 2016.

Po oceni Petkovića "iz faze nepoštovanja sporazuma prešlo se u fazu njihovog izmišljanja".

"Kao glavni pregovarač Beograda u dijalogu na tehničkom nivou koji se vodi u Briselu, mogu da potvrdim da navodne odredbe sporazuma na koje se poziva portparol EK, ne postoje nigde u pomenutim dokumentima. Te 2015. godine dogovoren je Sporazum o pravosuđu, a 2016. Zaključci EU posrednika o pravosuđu. Ni u jednom tekstu ne spominju se odredbe koje navodi portparol EK", rekao je Petković i dodao je "pravo pitanje kako se portparol EK nikada nije oglasio kada Kurti hapsi Srbe?".

Naš izbor

Završne reči na suđenju Tačiju: Jezive priče o ubistvima Srba protiv filmskih laži o "dobrom momku"

Zanimljivo, izjava portparola EK došla je u istom danu kada je pred Specijalnim sudom za zločine na Kosovu i Metohiji u Hagu počelo iznošenje završnih reči u procesu protiv nekadašnjih lidera tzv. OVK Hašima Tačija, Redžepa Seljimija, Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija.  Oni se terete za ratne i zločine protiv čovečnosti, a specijalizovani tužilac Kimberli Vest zatražila je po 45 godina zatvora za optužene, svakog pojedinačno. 

Poklapanje dva događaja, izjava portparola EK o tome kako je "nadležnost nad navodima o ratnim zločinima i drugim teškim krivičnim delima na kosovskim institucijama", kao i zahtev haškog tužioca da lideri tzv. OVK budu osuđeni na teške kazne zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, sasvim legitimno otvara pitanje da li to EK ovim podmetanjem Srbiji pokušava da relativizuje buduću presudu Haškog suda ili da je možda – opravda?

"Sa naše strane još sinoć jasno je rečeno da takve odredbe prosto ne postoje, i mislim da tu nema potrebe za dalje komentare. To ne može da bude ni greška, 'brljotina' portparola jer je on, očigledno, dobio nalog da nešto u tom smislu kaže, i on je to i rekao. Tu se samo vidi da kosovsku temu u EU drugačije tretiraju. Oni podržavaju kosovsku priču od početka, ne registruju ponašanje kosovskog pravosuđa prema Srbima na KiM, a komentarišu hapšenja u Srbiji. Jedino što bi oni sada mogli da urade jeste da konstatuju da takve odredbe ne postoje u sporazumu koji navode", kaže za RT Balkan diplomata u penziji Zoran Milivojević.

Po njegovim rečima, jasno je od početka šta misle i šta rade zapadni centri moći kada su tzv. Kosovo i Srbija u pitanju, u ovom slučaju suština nije odbrana uhapšenog, nego odbrana lika i dela terorističke OVK.

"Pogledajte šta kaže engleski ambasador u Srbiji Ferguson oko Kosova. 'Mi smo to priznali, to je tako...' Isti stav ima i vrh EU, Ursula fon der Lajen. Mislite da Nemci imaju drugačiji stav? Sve je potpuno jasno, ista je priča svih koji su priznali Kosovo. Pogotovu što sve ovo koincidira sa privođenjem kraju suđenja vođama OVK, njima sigurno ne bi odgovaralo da se kompromituje OVK koju su podržali, to je veliki test i za SAD i za zapadne centre", navodi Milivojević.

Jasno je da se, nastavlja naš sagovornik, ako vođe tzv. OVK budu osuđeni onako kako tužilac traži, otvara mnogo tema vezano za karakter OVK, za događaje na Kosmetu i oko KiM.

"Vidite i sami da oni prosto ne dozvoljavaju da se pipne OVK, videli ste i izjavu albanske ministarke spoljnih poslova kako je 'OVK simbol borbe albanskog naroda'. Izjavom portparola EK ne brani se uhapšeni Albanac nego se brani OVK. Ovo je test, ako haški specijalizovani sud osudi lidere OVK, on je osudio OVK. Jer, dokazi tužilaštva govore o karakteru OVK i potvrđuju da je to ipak bila teroristička organizacija, da se radi o ozbiljnim zločinima, da je to bila zločinačka organizacija bez obzira što je individualna odgovornost, ali su oni bili vođe toga. Duh OVK proizilazi iz radnji koje su vršili. Suština izjave EK je dakle u odbrani lika i dela OVK", zaključuje Milivojević.

U iščekivanju reakcije Evropske komisije na navod Kancelarije za KiM da se "iz faze nepoštovanja Briselskih sporazuma prešlo u fazu njihovog izmišljanja", izjava pomenutog ambasadora Fergusona samo je još jedan dokaz kako se na Zapadu tumači međunarodno pravo i sporazumi.

Na pitanje novinara "Politike" da li većoj stabilnosti u regionu vodi naoružavanje Prištine u kojem učestvuje i London, a koje je suprotno Rezoluciji 1244, ambasador je odgovorio da Britanija ima drugačiji stav prema ovom pitanju od Srbije – što vas neće iznenaditi, kako je dodao.

Britanski ambasador za "Politiku": Zašto naoružavamo Prištinu i šta očekujemo od Beograda

"Ne vidimo da je ovo u neskladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN jer nije uzeta u obzir činjenica da su Velika Britanija i preko 100 zemalja sada priznale Kosovo kao suverenu državu, koja ima pravo da gradi sopstvene bezbednosne institucije", rekao je Ferguson.

To što u rezoluciji UN 1244 decidno stoji odrednica da je jedina oružana sila na Kosmetu KFOR, i da na toj teritoriji osim međunarodnih snaga ne može postojati druga oružana formacija, u tumačenju ovog Engleza je relativizovano do krajnjih granica.

Pa dalje, po britanskom diplomati, odgovornost za nedostatak dijaloga Beograda i Prištine je na obe strane: što se tiče tzv. Kosova još uvek nije ispunjen Briselski sporazum iz 2013. i nije formirana Zajednica opština sa srpskom većinom, dok Beograd i dalje ometa članstvo tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama.

Na opasku novinara da to nije obaveza iz 2013, već iz Ohridskog sporazuma, britanski ambasador odgovorio je da je put jasan i utvrđen različitim sporazumima "bilo da je to Briselski sporazum, bilo da je Ohridski sporazum, mislim da ih moramo sve shvatiti zajedno. Sve su to preuzete obaveze".

A na pitanje ko je potpisao Ohridski sporazum, odgovorio je:

"Dogovoren je. I dogovor je pravno obavezujući."

O drugim preuzetim obavezama prištinskih vlasti, sem lakonski izrečene odrednice kako oni, eto, još nisu formirali ZSO, od britanskog ambasadora kao ni od strane portparole EK, ni reči.

Na primer, o poštovanju ljudskih prava Srba na Kosmetu? O pravu na pravično suđenje u razumnog roku? O obavezi, a i ona je dogovorena, bez potpisa možda, da se krivično ne gone Srbi koji su pružili miran otpor međunarodnim snagama i kosovskim specijalcima na barikadama? O pravu Srba na dostojno sahranjivanje pokojnika i zabrani skrnavljenja grobalja? O pravu Srba na svoju veru i na zaštitu svojih bogomolja? O pravu prognanih Srba na povratak? O pravu Srba koji će primenom zakona o strancima od 15. marta postati stranci na svojoj zemlji i u svojim kućama? Itd, itd...

Naš izbor

Licemerje i laž Brisela: EU osuđuje Beograd jer hapsi teroriste OVK, dok ćute o hapšenjima Srba

Iz Kancelarije za KiM sinoć je po ko zna koji put ponovljeno i pitanje, ukazano da iz EU nema ni traga od reakcije na brojna hapšenja Srba.

Zar, recimo, tvrdnje uhapšenih Srba Milorada Đokovića i Duška Arsića da su privedeni tek pošto su pokrenuli pitanje povraćaja otete imovine ne zaslužuje makar rečenicu komentara nekog od portparola EU, da se te izjave makar provere, ispitaju?

I na kraju, biće veoma zanimljivo videti reakciju EU na komentar, decidnu tvrdnju Petkovića da odredbe o kojima je juče govorio portparol EK jednostavno ne postoje u sporazumu, da su izmišljene. Ili će sve biti podvučeno pod neko od "širokih tumačenja Briselskih sporazuma", pod "duh Briselskih sporazuma", potrebu normalizacije odnosa, itd, itd...

Dijapazon objašnjenja koja na raspolaganju imaju briselski nalogodavci i portparoli zaista je širok.