Tužioci Specijalnog suda u Hagu, koji su juče i danas, oko osam sati iznosili završnu reč u procesu protiv nekadašnjih pripadnika tzv. OVK Hašima Tačija, Redžepa Seljimija, Jakupa Krasnićija i Kadrija Veseljija, uvereni su da je krivica iz optužnice koja ih tereti za ratni i zločin protiv čovečnosti u potpunosti dokazana! Zbog toga smatraju da je adekvatna kazna 45 godina zatvora za svakog pojedinačno.
Pravnici smatraju da, ako je po pravu i pravdi, "četvorka" mora biti optužena. Srbi iz Udruženja otetih i ubijenih na Kosovu i Metohiji su skeptični, jer su se do sada mnogo puta "opekli". Zato i sada strahuju da politika ne bude jača od pravde.
Sve dileme će biti otklonjene kada sudije daju završnu reč. Rok za donošenje presude je 90 dana, a može se produžiti za još 60. Znači, presuda bi mogla biti izrečena do leta.
Optužnica u 10 tačaka tereti "četvorku" za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenja i ubistva u 42 nelegalna pritvora tzv. OVK na KiM i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine. Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri tzv. OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Tužilaštvo je otkrilo identitet 75 žrtava iz optužnice . Na spisku ubijenih je 51 osoba srpske nacionalnosti, 23 žrtve su Albanci, a jedna je Rom. Dve žrtve, Srbin i Albanac, nisu još identifikovane. Nisu otkrivena imena još 25 ljudi koji su ubijeni, a tretira ih optužnica.
Tokom procesa koji je počeo 2023. godine, u sudnici su govorila 134 svedoka od kojih je 125 pozvalo tužilaštvo, dvoje zastupnik žrtava, a sedam odbrana. Takođe, 164 izjave svedoka usvojene su u pisanom obliku. To znači da je u procesu učestvovalo 298 svedoka.
Glavni tužilac Kimberli Vest je na kraju završne reči rekla da tokom suđenja uvršteno 5.000 dokaznih predmeta i da je prihvaćeno oko 28.000 stranica materijala.
"Ovo gonjenje bavi se nepovredivim principom pravde, poštovanjem vladavine prava. Svedoci su svedočili tokom 227 sudskih dana. Prošlo je mnogo godina, delovalo je da možda pravda neće stići, ali želeli smo da pokažemo da i oni koji su najmoćniji odgovaraju za svoja dela. Tražimo da optuženi odgovaraju", rekla je Vest.
U dva dana iznošenja stavova tužilački tim je govorio da je cilj tzv. OVK bio da preuzme potpunu kontrolu na teritoriji Kosova i Metohije i da su svi koji su im stajali na putu bili mete i smatrani su neprijateljima. Tužioci su govorili o ubistvima Srba pominjući najtragičnije primere - masakr u Orahovcu, gde je, između ostalih, ubijeno 14 članova porodice Krstić, otmica rudara u Belaćevcu, stradanja u logoru u Klečkoj, mučenja u Lapušniku i Likovcu...
Veliki deo govora tužilaca bio je baziran na tome da su pripadnici tzv. OVK ubijali i "nelojalne" Albance, kao i da je nesporno da su imali jasno uspostavljenu hijerarhiju.
Advokat Zoran Živanović rekao je za RT Balkan da je "cilj tzv. OVK bio da uspostavi vlast na celokupnoj teritoriji Kosova i Metohije, da sve stave pod potpunu kontrolu i da mimoiđu sve druge političke snage".
"Njihova rešenost je do te mere bila takva da su ljude koji nisu mislili isto izjednačavali sa neprijateljima. Kada su im iz međunarodne zajednice sugerisali da se uspostavi nova policija, oni su rekli 'ne' - ako se ona uspostavi mi ćemo ih smatrati neprijateljima u pucaćemo na njih kao i na sve druge. Zato su tužioci stavili naglasak na to da su želeli potpunu kontrolu. Imali su nameru da ih prikažu kao zločince, a ne kao borce za slobodu. Oni su pobili više Srba nego Albanaca, i u optužnici je više ubijenih Srba nego Albanaca. Tužioci su baš hteli da naglase da nije bila u pitanju oslobodilačka borba, nego borba za uspostavljanje apsolutne vlasti. Oni su navodili primere posle juna 1999. godine, kada je doneta Rezolucija SB UN 1244 i kada je rečeno da izvršnu vlast na KiM vrši UNMIK. Posle ulaza UNMIK-a, pripadnici OVK su rekli da ih baš briga šta piše po rezolucijama i da će da sprovode izvršnu vlast i da imaju sudove, policiju, vojsku, sve", istakao je Živanović.
Kako je dodao kod Srba je jasno da je najveći zločin izvršen u Orahovcu gde je oteto 50 ljudi, takođe su pominjali otmicu i ubistvo rudara u Belaćevcu, "sve je to nesporno dokazano".
"Tužioci su se bazirali na tome da su oni u udruženom zločinačkom poduhvatu imali zajednički cilj da uspostave kontrolu na KiM. Rugovina stranka je bila dosta umerenija u stavovima, da se priča o autonomiji, ali iz OVK nisu hteli da to čuju. Mislim da će biti osuđeni, 45 godina je doživotna, ali kazna uvek može da se smanji iz raznih razloga. O tome je sada rano govoriti. Mislim da su navodi optužbe dokazani i potkrepljeni", naveo je.
Dodao je da su male šanse da se slučaj trgovine srpskim organima u slučaju "Žuta kuća", što je i bio okidač za osnivanje suda, nađe u nekoj od optužnica. Nije siguran ni da li će biti pokrenuto još optužnica pred sudom u Hagu.
Zločine tzv. OVK na svojoj koži osetila je Silvana Marinković. Kako je rekla za RT Balkan, njen muž Goran je otet 19. juna 1999. godine. I dalje traga za njegovim telom da ga makar sahrani.
Trojica muškaraca Goran Marinković, Predrag Miljković i Mile Pavić iz sela Slivovo kod Prištine kidnapovani su u mestu Labljane u opštini Novo Brdo na putu Priština-Gnjilane. Goranove ćerke su tada imale nepune tri godine i sedam meseci. Goran je imao 27 godina. Noć pre otmice, zbog napada Albanaca, on je suprugu i devojčice prebacio kod njenih roditelja u Gračanicu, ali se odmah vratio u Slivovo kako bi pomogao komšijama. Tada su se poslednji put videli, a poslednji Goranov trag vodi do okna rudnika u Đakovici...
"S obzirom na to da optužnica obuhvata većinom zločine nad Albancima, smatram da pravda nije zadovoljena, što se tiče zločina nad Srbima. Ako ih budu osudili, plašim se da će na kraju procesa biti oslobođeni, jer smo imali već gorka iskustva da su se mnogo puta izvukli. To svakako ne bi bilo u redu, ako uzmemo u obzir o kojim se sve zločinima radi, to nisu jedino ubistva, nego i rušenje naših grobova, crkava, otmice, paljenje kuća, proterivanje srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva. Oni su činili zločine i nad Albancima koji su bili lojalni vlastima u Srbiji. Nadam se da će nekada nekoga stići božja kazna, ne znam šta drugo da kažem", istakla je Silvana Marinković iz Udruženja otetih i ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji "Oteta istina".
Kako je dodala, imena kidnapera njenog supruga se znaju, ali niko nije odgovarao.
"Nije niko ni saslušan. Svi koji su dolazili nama su davali veliku nadu, iskoristili su naše informacije, ali su sve poverljive informacije, koje dali KFOR-u ili UNMIK-u, fotokopirali i dali istražnoj policiji u Prištini. Dali su informacije zapravo onima koji su počinili zločine i tako su dodatno ugrozili našu bezbednost. I dalje o Goranu čekam vesti. Postoji velik broj potencijalnih grobnih mesta gde mogu biti sahranjeni, čekamo da dođe do iskopavanja", rekla je.
Smatra da za strane sile, tabu tema ostaje slučaj "Žuta kuća".
"Mi kao porodice smo došli do saznanja da je Albanija dozvolila UNMIK-u i Euleksu iskopavanja na lokacijama, gde se sumnja da su grobnice, ali do sada UNMIK i Euleks nisu ništa uradili. Kada bi se to desilo, optužnica bi možda bila proširena. Sve vreme živim na Kosovu i Metohiji i mogu da kažem da su i KFOR i UNMIK pomagali zločine posle juna 1999. godine, kada su došli. Oni su došli kao mirovna misija, a zapravo su bili pomagači. Govorili su nam da su došli da zaštite albansko stanovništvo i nikada nisu prezali od toga da kažu da su na njihovoj strani", istakla je.
Tokom završnih reči, čulo se i da su Tači i Veselji nabavljali oružje, da su pripadnici tzv. OVK i fizički učestvovali u zločinima, da nema sumnje da je "četvorka" naređivala i kadrirala... Citirane su reči zatočenika da je "smrt bolja opcija", čitani su opisi mučenja u kojima su korišćeni elektroškovi, bejzbol palice, flaše, motke, žice... Jednom zatvoreniku je umesto vode dat razređivač... Zastupnik žrtava Sajmon Loz je pričao da 155 ljudi koji su učestvovali u procesu kao žrtve i danas imaju traume.
Čulo se takođe da je bilo zastrašivanja svedoka, da se ne sudi celoj tzv. OVK nego pojedincima. Na redu je završna reč odbrane. Odbrana optuženih izneće završnu reč 11, 12, 13. i 16. februara, a za 18. februar predviđeni su odgovori strana u postupku i izjave optuženih.
Laži advokata i svedoka odbrane smo već čuli - da su pripadnici tzv. OVK bili ljudi sa manirima, da Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi nisu ni učestvovali u zločinima, da se ništa nisu pitali... Upravo sve suprotno piše u dokumentima u kojima su potpisivane smrtne presude, a što je i prikazano tokom suđenja.