Građani će potpisima moći da podrže više stranaka ili koalicija koji će učestvovati na izboru, a ne samo jednu što je trenutno pravilo. Ustavni sud će morati brže, po hitnom postupku da odlučuje o izbornim prigovorima. Pooštravaju se pravila oko toga koje stranke će moći da dobiju status manjinske za učešće u izbornoj trci.
Ovo su novine koje će se najverovatnije naći u izmenama izbornih zakona, a na osnovu preporuka OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) iz Izveštaja o izborima za narodne poslanike održanim 2023. godine.
Služba Narodne skupštine pripremila je nacrte izbornih zakona u koje je RT Balkan imao uvid. U pitanju su izmene zakona o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu.
Na preporučena rešenja sada treba da se dostave sugestije, kako bi se došlo do konačne verzije.
Uz dokumenta koja su dostavljena poslanicima, navodi se da treba da se ispuni preporuka ODIHR-a koja se "odnosi na doslednu primenu procedura na dan izbora i unapređenje profesionalnih kapaciteta izborne administracije". U tom smislu mogla bi se, kako se navodi, "razmotriti standardizovana obavezna obuka za sve članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora, kao i za potencijalne članove, uključujući i one u proširenom sastavu". U tom smislu, članovi komisija bi mogli biti samo oni koji su prošli obuku.
"Kao što je i ranije preporučeno, da bi se dalje promovisao pluralizam u izbornom procesu i sloboda udruživanja, moglo bi se razmotriti uklanjanje ograničenja u pogledu davanja potpisa podrške za više od jedne izborne liste", navodi se u obrazloženju još jednog zahteva ODIHR-a.
To znači da bi građani potpisima mogli da podrže više stranaka za učešće na izborima, a ne samo jednu što je sada zakonsko rešenje.
Takođe, izmene bi mogle ići u u pravcu da se "omogući učesnicima u izborima da isprave sve uočene nedostatke u dokumentima kojima predlažu kandidate nakon što Republička izborna komisija objavi odluku o tim listama". Do sada su se svi nedostaci morali ispraviti pre proglašenja izborne liste.
"Da bi se predupredila zloupotreba posebnih odredbi za liste nacionalnih manjina, treba razmotriti dodatno preciziranje pravnih kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedura za podnošenje i proglašenje tih lista. Zakonom treba propisati razumno kratak rok Ustavnom sudu da reši izborne žalbe i da omogući duži period za ponavljanje glasanja", navodi se šta je sve ODIHR preporučio.
Tako se izmenama Zakona o Ustavnom sudu predviđa rok od osam dana da "nadležni organ za sprovođenje izbora dostavi Ustavnom sudu odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju, koji su neophodni za vođenje postupka po zahtevu za odlučivanje o izbornom sporu". Navodi se i da je postupak odlučivanja o izbornom sporu hitan. Takođe, promena je i što se rok za održavanje ponovnih izbora, u slučaju kada je odlukom Ustavnog suda poništen u celini ili delimično izborni postupak, produžava sa deset dana na 30 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.
S obzirom da je bilo dosta zloupotreba da su ranije stranke i koalicije koje nemaju suštinske veze sa manjinskim narodima, dobijale manjinski status, sada se izmenama i dopunama zakona precizira da "se izbornom listom nacionalne manjine smatra ona izborna lista čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim pravnim standardima". Koalicija može dobiti status manjinske, samo ako su sve stranke koje je čine manjinske. Inače, za manjinske stranke ne važi cenzus od tri odsto.
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će izbori biti do kraja godine, pa će se nova pravila, ukoliko ih usvoji parlament najverovatnije primeniti tada.