Jabuka razdora među NATO članicama: Ne mogu da se dogovore oko narodnog heroja, a krive Rusiju

Tenzije između Skoplja i Sofije ponovo su podgrejane uoči proslave rođendana Goce Delčeva, revolucionara kojeg i Severna Makedonija i Bugarska smatraju svojim nacionalnim herojem. Umesto da ove dve NATO članice međusobno reše ovo pitanje, iz Skoplja, bez ikakvog dokaza, stiže optužba da se Rusija meša u njihov sukob.

Skoplje je najavilo za 4. februar proslavu na državnom nivou, a Bugarska je zatražila da njena delegacija na taj dan poseti Severnu Makedoniju, što je u Skoplju protumačeno kao provokacija.

Ministar spoljnih poslova u tehničkoj vladi Bugarske Nikolaj Milkov saopštio je da će zvanična Sofija od Skoplja diplomatskom notom tražiti da se njihovim državljanima omogući dolazak na obeležavanje godišnjice rođenja Delčeva.

Sa druge strane ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Oliver Spasovski, svestan da će Makedonci dolazak Bugara shvatiti negativno, apelovao je na građane da ne organizuju noćne straže i ne blokiraju puteve na dan praznika, ali je izjavom pokazao da posetioci iz Bugarske nisu dobrodošli.

"Apsolutno neću dozvoliti ponižavanje makedonskog naroda i države, bar ne od nekog spolja. Mi smo narod koji je gostoljubiv, koji ume da pokaže čast i poštovanje, ali ta čast i poštovanje moraju da nam se vrate. Nećemo dozvoliti da neko dođe u naš dom da nas ponižava", kazao je Spasovski, preneli su skopski mediji.

U Skoplju se uoči praznika oseća tenzija, postoje i zabrinutost građana i realna opasnost od nemira, kaže za RT Balkan predsednik Demokratske partije Srba Severne Makedonije i poslanik u Sobranju Ivan Stoilković.

"Postoji mnogo ludih glava i ne treba potcenjivati mogućnost da dođe do individualnih akcija", ističe naš sagovornik i dodaje: "Koji je interes Bugara da dolaskom u Skoplje nerviraju Makedonce, normalno da će neko da reaguje".

Čiji je Goce Delčev – pitanja koje je prvo posvađalo Skoplje i Sofiju

U subotu, 4. februara navršava se 151 godina od rođenja revolucionara Goce Delčeva. Iako je prošao vek i po, Severna Makedonija i Bugarska se i dalje spore oko toga čiji je on nacionalni heroj.

Sofija tvrdi da je Delčev etnički Bugarin koji se borio za Makedoniju u okvirima bugarske države, dok je makedonska teza da je Delčev etnički Makedonac koji se borio i zalagao za nezavisnu makedonsku državu.

Ovo istorijsko pitanje ostalo bi na toj ravni da ga Bugarska nije uvrstila u svoje uslove za pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom. Tako se ponovilo staro pravilo sa Balkana, da članica EU blokira ulazak svog komšije u Uniju.

Pitanje pripadnosti Delčeva postalo je predmet pregovora Sofije i Skoplja, a formirana je Komisija o istorijskim pitanjima koja nije našla rešenje za ovo pitanje.

Naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Mitko Arnaudov na pitanje RT Balkan o tome da li je moguće rešiti ovaj sukob kaže da je to nemoguće, jer su stavovi isuviše suprotstavljeni.

"Ovo pitanje se ne može rešiti tehničkim koracima poput zajedničkog obeležavanja godišnjice rođenja ili smrti Delčeva jedne i druge državne delegacija. Pitanje Delčeva će uvek biti konstanta u sporenjima između Skoplja I Sofije, jer nije reč o različitom tumačenju istorije, već o različitim činjenicama koje poseduju jedna i druga strana", smatra naš sagovornik.

Arnaudov kaže da je suština problema što se danas Delčev isključivo i intenzivno iskorišćava u političke svrhe.

"Postao je predmet dnevno-političkih sporenja između Skoplja i Sofije, što nam govori da smo su obe strane sve dalje od bilo kakvog konsenzusa po ovom pitanju, a sve više utvrđeni u svojim rovovima utemeljenim na svojim istorijskim činjenicama", ocenjuje Arnaudov.

Noćne straže i barikade zbog Goce Delčeva, Sofija traži bezbednosne garancije od Skoplja

Bugarska blokira pregovore Skoplja sa EU

Pitanje pripadnosti Delčeva samo je jedno od mnogih koji stoje na putu pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom.

Arnaudov smatra da je ovaj sukob pre svega političko pitanje, te da mu se pridaje previše težine u političkim debatama i u medijima.

"Sofija može da blokira, na neki način, evropsku perspektivu Severnoj Makedoniji, ali ne da na suštinski način dovede u pitanje njeno učlanjenje. Kada se u EU bude u strateškom smislu razmišljalo o integraciji Zapadnog Balkana u EU, uključujući i Severnu Makedoniju, sukob će sam po sebi izgubiti na težini i ostati mehanizam u rukama populističkih političara", zaključuje naš sagovornik.

Arnaudov smatra da uslov Sofije da se Bugarima makedonskim Ustavom prizna status manjine, nije na štetu Makedonaca, za koje u istom dokumentu već piše da su državotvoran narod.

"Ovim činom bi bile oborene sve bugarske teze o tome da su Makedonci zapravo Bugari, jer prihvataju da su deo Ustava u kome se navode Makedonci kao narod. De fakto prihvataju činjenicu o postojanju makedonskog naroda, kao zasebnog u odnosu na bugarskog", ističe naš sagovornik.

Predsednik Demokratske partije Srba Severne Makedonije i poslanik u Sobranju Ivan Stoilković za RT Balkan kaže da je na delu revizija istorije po kojoj bugarska strana pokušava da se distancira od uloge koju je imala u Drugom svetskom ratu, pa umesto kao fašiste, pokušava sebe da predstavi kao "administratore", dok se od Severne Makedonije traži da se odrekne svoje antifašističke istorije.

"Ja nemam iluzije da je vladajuća garnitura u Skoplju spremna na sve, pa čak i na to, ali je otpor građana veliki, skoro 80 odsto Makedonaca to ne prihvata", naglašava Stoilković.

Već popustili susedu

Podsetimo, Severna Makedonija je već jednom prihvatila uslov svog suseda, i to pri ulasku u NATO. U pitanju je uslov Grčke zbog kojeg je Skoplje promenilo naziv države da bi postalo članica tog vojnog saveza.

Naš sagovornik ističe da bi prihvatanje istorijskog revizionizma bio kraj za makedonsku državu koja je, ističe, nastala kao rezultat antifašističke borbe. "Ako to bude izbrisano i država to prihvati, biće na rubu propasti", kaže Stoilković.

Stoilković razlog za povećane tenzije vidi to što je Bugarska već duže vreme u političkoj krizi, bez mogućnosti da se formira nova vlada, pa se zemlja konstantno nalazi u predizbornoj kampanji.

"Interes Bugarske je da izaziva nerede, a Severna Makedonija, kako bi prikazala sebe u boljem svetlu, stalno upada u te zamke", kaže Stoilković i dodaje da ne veruje da bi se odnosi Skoplja i Sofije poboljšali ni kad bi bila formirana stabilna vlast u Bugarskoj.

Podsetimo, u Bugarskoj će 2. aprila biti održani vanredni izbori, peti u poslednje dve godine, zato što prošli parlamentarni saziv nije uspeo da formira vladu.

Sukob među članicama NATO, a krive Rusiju

Ovaj sukob na Balkanu podiže tenzije među dvema članicama NATO, ali je Skoplje za sukob optužilo Rusiju, navodeći da ona ima interes da održi živim konflikte na Balkanu.

Tako je ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani izjavio da Rusija utiče na makedonsko-bugarske odnose, iako nije ponudio nijedan dokaz za to, a Moskva nije komentarisala odnose Sofije i Bugarske.

Stoilković u razgovoru za RT Balkan kaže da neko namerno stvara tenzije među komšijama i smatra pogrešnim što se krivcem proglašava Rusija.

"Optužuju rusku stranu da to radi, a zapravo su nesposobni da nađu rešenje. Rukovodstvo u Severnoj Makedoniji se pokazalo nesposobnim i zato izgovor i odgovornost za sopstvenu nesposobnost traže u drugima", pojašnjava Stoilković.

On dodaje da je u Skoplju 30 godina vladalo mišljenje kako će Srbija napasti Severnu Makedoniju, pa su na osnovu tog narativa vladajuće strukture predstavile da je jedini spas za zemlju da uđe u NATO.

"Kad je Severna Makedonija postala članica NATO pokazalo se da Srbija nikad nije ni bila opasnost i da su sve vreme lagali. Sada se to radi sa Rusijom koja se prestavlja kao opasnost po zemlju. Kako može Rusija biti problem ako su obe zemlje, i Bugarska i Severna Makedonija, članice NATO? Ovde se zapravo radi o nesposobnosti rukovodstva i zemljama prete samo unutrašnji problemi", izričit je Stoilković.

Stoilković smatra da je trenutno nemoguće razgovarati o rešenju sukoba Bugarske i Severne Makedonije.

"Kada imate normalnu priču sa bilo koje strane onda možete da razmišljate o dostojanstvenom rešenju, ali Bugarska stalno nastupa sa ucenama, a Severna Makedonija bi i prihvatila sve, ali joj javnost i građani to neće dopustiti", zaključuje Stoilković.