SR Jugoslavija je u aprilu 1999. pokušala da uđe u Savez Rusije i Belorusije, ali je posle 5. oktobra 2000. o tome prestalo da se govori. Na evropskom tlu i dalje postoji za Srbiju potpuno prijateljski savez u kome bi ona mogla da zaštiti svoje interese i obezbedi suverenost i razvoj, rekli su učesnici okruglog stola "Srbija i Savezna država Rusije i Belorusije".
"Naša Savezna država se uspešno razvija – nedavno smo proslavili 25. godišnjicu njenog osnivanja – i otvoreni smo za saradnju sa svim prijateljskim zemljama. Pozivamo bratsku Srbiju na zajednički rad", izjavio je na početku skupa u video-obraćanju Sergej Glazjev, državni sekretar Savezne države Rusije i Belorusije.
Moskvu i Minsk povezuju zajednička istorija, vera, duhovne vrednosti i koreni, a ključni zadatak u okviru Savezne države je stvaranje jednakih uslova za naše građane, rekao je Glazjev i podvukao da su već dostignuta jednaka prava u radnom zakonodavstvu, u socijalnoj sferi, zdravstvenoj zaštiti, a sada se radi i na integraciji obrazovnog sistema.
Činimo sve, podvukao je, da se naši građani osećaju kao građani jedinstvene Savezne države, iako obe države, i Belorusija i Rusija, zadržavaju svoj suverenitet i potpunu slobodu da određuju svoje nacionalne razvojne ciljeve.
Vladimir Kršljanin, predsednik Prvog pokreta za Srbiju i ambasador u penziji, predložio je ulazak u Saveznu državu Rusije i Belorusije kao novu politiku Srbije "jer ona garantuje oslobođenje i ujedinjenje, slobodu i pravdu, napredak i razvoj".
Kršljanin je izrazio uverenje ne samo u spremnost Rusije i Belorusije da Srbiju prime u Savez nego i da aktivno doprinesu jačanju našeg suvereniteta i uklanjanju nepravdi koje nam je naneo Zapad, posebno u 20. veku.
Na okruglom stolu, koji je izazvao veliko interesovanje, govorili su i poznati stručnjaci prof. dr Branko Rakić, pravnik; prof. dr Bojan Dimitrijević, ekonomista; prof. dr Srđan Perišić, geopolitičar; i dr Mario Kalik, filozof.
Prisustvovali su i predstavnici ambasada Rusije i Belorusije.