Kada su 26. jula 2011. godine ujutru, snage KFOR-a, koje bi po rezoluciji SB UN 1244 trebalo da budu neutralne, iz Prištine na Jarinje prebacile specijalce ROSU i albanske carinike, kako bi uspostavili kontrolu na administrativnom prelazu, za taj zadatak iskorišćena su dva helikoptera oružanih snaga Republike Hrvatske.
Helikopteri su tada poleteli iz okoline Prištine, sleteli na Jarinje, iz njih su izašli do zuba naoružani albanski policajci kao i carnici, a zapadni mediji javili su da je sa zemlje, na helikoptere otvorena vatra iz pešadijskog naoružanja.
Sletanje hrvatskih helikoptera na Jarinju tada je izazvalo višemesečnu krizu, Srbi su podigli barikade širom severa, prelazi Jarinje i Brnjak bili su blokirani i od strane međunarodnih snaga. Jedina veza KiM i centralne Srbije na severu bili su šumski putevi preko Tresave, Rogozne i Kopaonika.
Četrnaest godina kasnije, savez između Prištine i Zagreba u koji je uključena i Tirana ozvaničen je trojnim paktom čija je meta osim Srba na Kosmetu i Republika Srbija.
Saradnja dve zemlje i okupirane teritorije otete od Srbije dobija ovih dana i konkretne obrise. Osim zajedničke kupovine i proizvodnje oružja, u planu su i "vojne vežbe tri vojske", a prva bi, kako je najavio ministar odbrane tzv. Kosova Ejup Maćedonci trebalo da bude održana tokom ove godine u Hrvatskoj.
Trojica ministara učestali su poslednjih dana sastanke, sastali su se 11. februara u Skadru u Albaniji, a pre koji dan i u Minhenu.
"Između ostalog, razgovarali smo i o mogućnostima za zajedničko ulaganje u koproizvodnju u oblasti odbrane, tako da tri zemlje zajedno sarađuju na uspostavljanju odbrambene industrije kao zajedničko dobro za tri zemlje. Ideja je da se razmotre mogućnosti za saradnju u koproizvodnji u mnogim oblastima, ali uglavnom vojne opreme, municije, ali i vozila i drugih sistema naoružanja", rekao je Maćedonci.
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić napisao je posle ovih sastanaka da je da u Deklaraciji o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti Hrvatske, Albanije i Kosova od 18. marta 2025. "nema apsolutno ničeg spornog".
U objavi prištinskog Ministarstva odbrane navodi se da je trilateralni sastanak održan kao nastavak strateškog partnerstva i zajedničke vizije za jačanje bezbednosti u regionu.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je učestvovao na konferenciji u Minhenu, izjavio da je vojni savez Prištine, Tirane i Zagreba najveća pretnja Srbiji, navodeći da još ni od koga nije dobio odgovor zašto je taj savez formiran, uz konstataciju da se to nije moglo dogoditi bez zelenog svetla neke velike sile.
Posle sastanka u Skadru, kolegijum načelnika Generalštaba Vojske Srbije zaključio je da to predstavlja ozbiljan bezbednosni izazov koji je jasno usmeren protiv Srbije i koji pred srpski armiju nameće potrebu da nastavi sa ubrzanim jačanjem sposobnosti za odbranu zemlje i ostane snažan faktor odvraćanja.
Inače, tzv. Kosovo i Republika Hrvatska potpisali su još 2012. godine, na nivou ministara odbrane, Memorandum o saradnji kao osnovu za obuku oficira i pilota, medicinsku obuku kao i za pripreme za učešće u međunarodnim misijama.
Tri godine kasnije potpisan je bilateralni plan odbrambene saradnje čiji je rezultat novi hrvatski poziv tzv. kosovskim kadetima na studijske programe u vojnim školama u Hrvatskoj, a ovim sporazumom potvrđena je i politička i strateška podrška saradnji.
Pre dve godine potpisan je novi tehnički sporazum koji učvršćuje obuku kadeta sa tzv. Kosova po hrvatskim programima i kojim je potvrđeno da je ukupno 70 kadeta obučeno u Hrvatskoj.
Osim ovog, Hrvatska od 2009. godine učestvuje u misiji KFOR-a na tzv. Kosovu i od tada je u više rotacija u ovoj operaciji učestvovalo više hiljada hrvatskih vojnika.
Hrvatska direktno obučava jedinice tzv. kosovskih bezbednosnih snaga na terenu što uključuje obuku tzv. kosovskih specijalaca, timova za uklanjanje eksploziva, urbanih borbenih timova. Manje tzv. kosovske pešadijske jedinice Hrvati obučavaju za patroliranje, zasedne radnje, kontrolu masa.
Avgusta prošle godine objavljeno je da Hrvatska, Albanija i tzv. Kosovo planiraju zajedničku kupovinu oružja i vojne opreme od SAD i da će na taj način, zajedničkom porudžbinom većih količina postići niže cene i kraće rokove isporuke.
Decembra 2025, potvrđena je inicijativa u okviru trilateralne saradnje za zajedničku proizvodnju oklopnog vozila "shota", gde će svaka od tri strane biti uključena u tehnički i industrijski razvoj.
Hrvatska je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova 19. marta 2008. godine, dva dana po odluci Prištine o proglašenju nezavisnosti, a ubrzo su uspostavljene i ambasade u Zagrebu i Prištini. Hrvatski premijer Andrej Plenković do sada je više puta ponovio da je "Kosovo nezavisna i suverena država koju je Hrvatska priznala", kritikujući pokušaje da se "status Kosova tretira kao 'aneksija'".
Iz Zagreba je više puta potvrđeno da "Kosovo može da računa na podršku Hrvatske za međunarodno priznanje i evroatlantske perspektive“ kao i da očekuje da sve članice EU priznaju nezavisnost Kosova".
Pre devet dana, pripadnici prvog mehanizovanog bataljona "tigrovi" Hrvatske vojske, završili su drugu fazu priprema pred upućivanje u sastav KFOR-a na tzv. Kosovu gde bi u maju trebalo da preuzmu zadatke od pripadnika 44. hrvatskog kontigenta na delu teritorije Srbije koji je okupiran 1999. godine.