Srbija i Balkan
Pomen stradalima u Livadicama: Njihovu pravdu ne očekujemo, ali Božija je uvek tu (VIDEO)
Aktiviranjem nagazne mine na magistralnom putu Niš–Priština, u pratnji međunarodnih snaga Kfora, dignut je u vazduh prvi autobus iz konvoja u kojem su se nalazili raseljeni Srbi koji su putovali u Gračanicu na zadušnice
U crkvi Svete Petke i na grobu stradale Mirjane Dragović u Lapljem Selu služen je parastos za 12 Srba ubijenih u terorističkom napadu na autobus "Niš ekspresa" pre 25 godina u Livadicama.
Parastosu u crkvi Svete Petke koji je služio otac Bojan Kristić prisustvovale su porodice ubijenih, prijatelji i lokalni zvaničnici.
Sestra ubijene Mirjane, Jelena Stojanović, navodi da se sada, 25 godina nakon zločina, prvi put budi sa strahom da će Srba na KiM biti sve manje, a pritisci na njih sve veći, ističući da se sve manje srpskom narodu ostavlja prostora za život na Kosovu i Metohiji, prenosi "Kosovo onlajn".
"Vremenom ne ostajem bez reči, ali nekako sve što se kaže suvišno je. Ne živimo mi u nekoj iluziji, ni kao porodica, čini mi se, ni kao Srbi sa Kosova i Metohije, da će nešto ovde da se promeni. Ne verujem ni u njihovu savest, niti u to da će neka odgovornost da stupi pa da će oni za sve naše žrtve da nađu krivce ili da donesu pravdu, ali smo svih ovih godina 25 godina živeli sa nadom da će ovde uvek biti ljudi koji će moći da ih pomenu, koji će moći da upale sveću za njihovu dušu, da će u ovoj crkvi Svete Petke da se drži pomen, jer nam je to jedino što nam je očigledno ostalo. Verujemo mi u božansku, ali ne u njihovu pravdu", rekla je Stojanović, dodajući da je plaši činjenica da neće biti nikoga da upali sveću stradalima i održi pomen.
"Njihovu pravdu ne očekujem, ali Božija je uvek tu", dodala je ona.
Gordana Đorić koja je preživela napad u Livadicama, kroz suze govori, da se oseća isto kao i 2001. godine.
"Mislila sam da će vreme učiniti da se neke stvari zaborave, da izblede, ali nažalost, evo posle 25 godina, dovoljno je samo da zatvorim oči, jasne su mi slike tih događaja i tog dana. Možda bi bilo lakše da sam tako povređena bila u nesvesti, da ne vidim sve ono zlo koje sam videla tog dana, ali nažalost, bila sam svesna i videla sam svu tragediju i ne mogu da razumem da je neko bio toliko veliko zlo da postavi taj eksploziv, da ubije 12 nedužnih naših ljudi. Kažem, slike su jako prisutne i jako mi je teško da pričam o tome koliko god da vreme može da prođe, ali je teško", rekla je Đorić.
Posebno je teško, ističe ona, što niko nije odgovarao za zločin u Livadicama.
Predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Kosova i Metohije, književnik Ratko Popović, istakao je da je 16. februara pre 25 godina nastao muk na KiM.
"Jedan teški muk, jedno beznađe i tada se desio taj teroristički akt nad ljudima koji su pošli da odaju počast i čast svojima, da odu na svojim grobljima, da svojim mrtvima odaju počast i da se vrate svojim domovima, sa svojima, na neki način, da podele sav usud i nesreću koja prati ovaj srpski rod ovde", rekao je Popović.
On podseća da se na pomenu svake godine traži pravda za postradale.
Na grobu ubijene Mirjane Dragović vence su položili predsednik Opštine Gračanica Novak Živić i predsednik PO Grada Prištine Dejan Miladinović sa saradnicima.
Prilikom napada na autobus 16. februara 2001. godine ubijeno je 12, a ranjeno još 43 Srba, koji su krenuli na zadušnice u Gračanicu autobusima i u pratnji Kfora.
Za napad u Livadicama niko nije pravosnažno osuđen. Jedini osumnjičeni Fljorim Ejupi oslobođen je optužbi od strane Vrhovnog suda iako je u prvostepenom postupku bio osuđen na 40 godina zatvora.
Euleks je istragu o Livadicama zvanično zatvorio 2013. godine.
Srpska lista: Nećemo odustati od zahteva za pravdom
Srpska lista je ovim povodom saopštila da neće odustati od zahteva za pravdom, opisavši taj događaj kao jedan od najtežih i najmonstruoznijih zločina nad srpskim narodom na KiM.
"Tog dana je, aktiviranjem nagazne mine na magistralnom putu Niš–Priština, u pratnji međunarodnih snaga Kfora, dignut u vazduh prvi autobus iz konvoja u kojem su se nalazili raseljeni Srbi koji su putovali u Gračanicu na zadušnice. U ovom stravičnom napadu život je izgubilo 12 nedužnih ljudi, dok su 43 osobe povređene. Najmlađa žrtva bio je dvogodišnji Danilo Cokić", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su, pored porodice Cokić – Njegoša, Snežane i malog Danila, nastradali i Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Nenad Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.
"Ova imena su trajna opomena i svedočanstvo stradanja srpskog naroda, ali i simbol nekažnjivosti zločina nad Srbima. Nažalost, i ova godišnjica, kao i mnoge prethodne, prolazi bez jasnih i glasnih izjava međunarodnih predstavnika, bez osude zločina i bez poziva da se odgovorni pronađu i kazne. I posle više od dve decenije, porodice žrtava i čitav srpski narod čekaju pravdu, dok počinioci i nalogodavci ovog terorističkog akta nisu adekvatno kažnjeni", navodi Srpska lista.
Srpska lista je dalje saopštila da bez istine i pravde nema ni pomirenja, niti trajnog mira, zahtevajući akciju međunarodne zajednice.
"Zahtevamo od međunarodne zajednice da preuzme odgovornost, obnovi istrage i učini sve da se ovaj, kao i brojni drugi zločini nad Srbima na Kosovu i Metohiji, rasvetle do kraja. U ime svih žrtava i njihovih porodica, nećemo odustati od zahteva za pravdom. Zaborav nije i neće biti opcija", navodi se u saopštenju.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju izrazila je ogorčenje što ni posle 25 godina niko nije odgovarao zbog ovog nezapamćenog zločina i ističe da su Srbi u AP KiM i danas često žrtve nasilja.
"I danas smo užasnuti zbog podmukle i svirepe prirode tog zločina i činjenice da četvrt veka niko zbog njega nije odgovarao. Zločin se dogodio pred očima međunarodnog civilnog i vojnog prisustva na KiM, a nesposobnost tadašnjih istražnih i pravosudnih organa da rasvetle taj bezumni akt nasilja i privedu pravdi organizatore i počinioce razumljivo izaziva i nevericu i revolt", navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju ističe da će nastaviti da ukazuje na sva srpska stradanja, na nerazjašnjene zločine, na etnički motivisane incidente i da istrajno zahteva epilog svih ovih slučajeva kako bi pravda bila zadovoljena, u nadi da će u vremenu pred nama zločinci naići na adekvatne sankcije, a porodice stradalih na dugo očekivanu pravdu.
Live
