Punoletstvo fantomske države: Od koga je Vjosa Osmani dobila prve čestitke i šta nam to govori

Predsednica lažne države Vjosa Osmani primila je prve čestitke povodom obeležavanja 18 godina od jednostrano proglašenja nezavisnosti.

Uputili su ih predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer, predsednik Francuske Emanuel Makron, državni sekretar SAD Marko Rubio, britanski kralj Čarls, predsednik Italije Serđo Materela. 

"U čestitkama državnog sekretara SAD se navodi da SAD ostaju nepokolebljive u svojoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu", preneli su mediji iz Prištine. 

U svojim pismima, lideri su preneli čestitke Osmani i građanima lažne države, ističući "posvećenost daljem jačanju bilateralnih odnosa, podršci evroatlantskim integracijama, kao i miru, stabilnosti i prosperitetu u regionu i šire".

Izaslanik Ujedinjenog Kraljevstva u Prištini Džonatan Hargrivs čestitao je građanima i naveo da treba slaviti "slobode i prava koja donosi nezavisnost", ali i razmišljati o "odgovornostima i obavezama koje dolaze sa zrelošću društva", a pomenuo je i da je "Ujedinjeno Kraljevstvo ponosno što je bilo uz Prištinu na svakom koraku". 

Ministarstvo spoljnih poslova Turske uputilo je čestitike, uz želju za nastavkom jačanja bilateralnih odnosa u svim oblastima.

"Čestitamo bratskom i prijateljskom narodu Kosova povodom 18. godišnjice njihove nezavisnosti", navodi se na Iksu. 

Nemačko predstavništvo u Prištini čestitalo je 18. godišnjicu i naglasilo da je Berlin ponosan na međusobno snažno i dugotrajno partnerstvo.

Na današnji dan, 17. februara 2008. godine, skupština u Prištini je usvojila deklaraciju o nezavisnosti za koju je glasalo svih 109 albanskih poslanika, dok vanrednoj sednici nisu prisustvovali srpski poslanici, niti poslanik Goranac, ali ni šefovi UNMIK i KFOR. Deklaraciju je pročitao tadašnji predsednik vlade privremenih institucija u Prištini Hašim Tači kome se, zajedno sa još trojicom pripadnika tzv. OVK, sudi u Hagu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Predsedavajući je bio Jakup Krasnići, kome se takođe sudi u Hagu. 

Naš izbor

Posle Bahama: Da li je proces otpriznavanja "Kosova" krenuo u rikverc?

Pomenutoj sednici prisustvovao je 21 međunarodni predstavnik, uključujući i nekadašnjeg šefa verifikacione misije OEBS i režisera isceniranog masakra nad Albancima u Račku, koji je poslužio kao povod za NATO agresiju na SRJ 1999. godine, Vilijam Voker. 

Prva država koja je priznala tzv. Kosovo bio je Avganistan, koji je u tom trenutku bio pod okupacijom SAD, a odmah potom to su uradile i Sjedinjene Američke Države.

Posle poslednjeg priznanja Bahama, sada brojke pokazuju da 106 zemalja nedvosmisleno ne priznaje lažnu državu (među njima su i Palestina, kao i Vatikan koje nisu punopravne članice Ujedinjenih nacija), 86 priznaje (ovde je i Južni Sudan, ali je priznanje upitno zbog usmene note i situacije u zemlji), dok su tri zemlje - Peru, Dominikanska Republika i Egipat u statusu "zamrznutih priznavača". To znači da su zamrzli svoje odluke dok traje dijalog.