Šmit: Brine me ruski uticaj u BiH, sledeće godine parade neće biti

Takozvani visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit saslušan je u Vestminsterskoj palati pred Komitetom za spoljne poslove parlamenta Velike Britanije gde je govorio o političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini.

On se osvrnuo na održavanje parade 9. januara, ali i ruski uticaj u BiH.

"Devetog januara su imali tzv. paradu. Sledeće godine se ona neće održavati u ovom formatu. SNSD kojim predsedava Milorad Dodik pokazuje mnogo veza sa Rusijom, uključujući i njega samog. Brinem da postoji određeni ruski uticaj. Videli smo da Vagner ima regrutni centar u Beogradu. Bio sam jasan da ako Vagner pokuša da odvede mlade ljude iz BiH u rat, na međunarodnoj zajednici je da to zaustavi", poručio je Šmit.

On je istakao da se "stvari kreću" i da "postoji dinamika koju nismo imali prošle godine jer smo imali blokadu iz Republike Srpske, posebno Milorada Dodika, tada člana Predsedništva BiH", preneo je portal klix.ba.

Šmit je govorio i o donošenju bonskih ovlašćenja, direktno protiv političkih pojedinaca u BiH.

"Ponekad bih voleo da budem kao Pedi Ešdaun. On je to uradio u drugačijem okruženju koje je uključivalo jako prisustvo Sfora-a, međunarodnih policijskih struktura. Ne bih isključio, ali još to nisam uradio. Moramo razmisliti o finansijskim, odnosno ekonomskim uslovima sankcija. RS nije najbogatiji deo države i potreban im je novac", rekao je visoki predstavnik.

"Nisam nikoga favorizovao"

Visoki predstavnik je odgovorio i na pitanje Komiteta o ordenu koji mu je ranije dodelila Hrvatska.

"Nagradu su mi dali pre mnogo godina i to kada sam bio član Bundestaga i kada sam se javno zalagao za nezavisnost Slovenije, Hrvatske i BiH. To nema veze ni sa čim. Video sam u oktobru da neki prave kampanju od mojih odluka. HDZ je ostao dominantan među Hrvatima, SNSD među Srbima, a SDA je izgubila učešće u Predsedništvu BiH. Ne vidim da sam favorizovao bilo koga jer je sve ostalo isto, u istim proporcijama kao ranije", istakao je Šmit.

On je govorio i o državnoj imovini i poručio kako nema nikakav dogovor sa Dodikom o tom pitanju.

"Sve te priče da sam postigao tajni dogovor sa Dodikom su besmislice. Moram da donesem odluke o državnoj imovini. Blokirao sam ranije odluke NSRS koje se odnose na to. Nažalost, Dodik igra igru u kojoj ističe da je državna imovina pitanje egzistencije RS. To je, takođe, besmislica", pojasnio je.

Šmit je ocenio i da postoji uticaj Hrvatske i Srbije na situaciju u BiH. 

"To je nešto što je veoma važno. Imate slučajeve mešanja u interne stvari BiH. To su zemlje potpisnice Dejtona. Imamo primer u 2022. godini kada smo videli mnogo mešanja predsednika Hrvatske koji je došao u situaciju da povezuje članstvo Švedske i Finske u NATO-u sa izbornim zakonom u BiH. Drago mi je da Sabor nije sledio tu ideju. Što se tiče Srbije, postoje veze sa državom. Ono što vidim jeste da ni Srbija ni Hrvatska nisu uradile ništa što bi moglo da se oceni kao neprihvatanje teritorijalnog integriteta BiH", zaključio je Šmit.

Podele su među elitama

Po njegovim rečima, trenutno je najveći problem formiranje vlasti u Federaciji BiH, ali je istakao da je BiH dodeljen status EU kandidata i da se nada da će ovo doneti promenu u posvećenosti EU integracijama. 

Na pitanje da li među građanima BiH postoje podele, visoki predstavnik je odgovorio kako su podele više zastupljene među političkim elitama.

"Ne bih rekao da postoji podela među konstitutivnim narodima i ostalima, već među političkom klasom. Oni igraju igru etnonacionalističkih narativa. Imamo ozbiljne odluke Evropskog suda za ljudskog prava koje su u suprotnosti sa diskriminacijom koja postoji. One još nisu primenjene. Nadam se da će evropske integracije pomoći da se unapredi situacija", istakao je Šmit.

Na pitanje predsednice Komiteta koje je mere doneo i zašto su one kontroverzne, Šmit je odgovorio da je pokušao tri stvari.

"Ustavni sud je odlučio da odluke Evropskog suda moraju prvo da se sprovedu na nivou federacije, a onda na entitetima. Pokušao sam tri stvari. Prva je da se organizuju izbori, što se odnosi na budžet za organizaciju izbora. Tu sam doneo odluku. Takođe, nismo imali Ustavni sud na nivou Federacije BiH. Zato što tri godine sudije nisu imenovane", objasnio je on.

Predsednica Komiteta je želela da zna kako su ove odluke pomogle udaljavanju države od etnonacionalizma, ali i da objasni zašto se odluke odnose na FBiH, a ne i na RS.

"To su odluke o funkcionalnosti. Ne možete da očekujete da visoki predstavnik reši sve probleme. Disfunkcionalnost u FBiH dovela je do toga da se nije formirala nova vlada, novo predsedništvo entiteta. Fokusirao sam se na vraćanje funkcionalnosti i to se dogodilo. Uradio sam jednu stvar, smanjio sam mogućnost upotrebe vitalnog nacionalnog interesa. Moramo da smanjimo uticaj nacionalnog vitalnog interesa. Ako bih radio svoj posao ovde, a da me ne kritikuju, onda bolje da tražim novi posao", ističe Šmit.

On je ponovio da je deblokirao procese u FBiH, ali da nije njegovo da formira vlast.