Srbija i Balkan
Šta znači biti "deo" EU, a nemati pravo glasa: Sa pravom veta ili ne, Srbija mora biti celovita
"Važno je da bilo kakav oblik jačanja odnosa sa Evropskom unijom podrazumeva da se Srbija tretira celovito", kaže za RT Balkan diplomata Zoran Milivojević
"Ono što je za Srbiju ključno je da Srbija bude tretirana kao celovita. Ono što je za Srbiju važno je da bilo kakav oblik jačanja odnosa sa Evropskom unijom i ugrađivanje u neki novi status podrazumeva da se Srbija tretira celovito u skladu sa međunarodnim pravom. Dakle, Srbija u čijem je sastavu Kosovo i Metohija."
Ovo za RT Balkan kaže diplomata Zoran Milivojević, a tragom vesti da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je "za Srbiju prihvatljivo članstvo u EU bez prava veta".
"To je jedno pragmatično rešenje koje bi podrazumevalo da Srbija može da ima pristup zajedničkom tržištu i četiri slobode – slobodno kretanje roba, usluga, ljudi i kapitala. To nije punopravno članstvo i nije u skladu sa Lisabonskim ugovorom. Za članstvo u EU je potrebna puna saglasnost svih članica i podrazumeva ravnopravan status sa postojećim članicama, dakle sa pravom glasa. To je neko prelazno rešenje kojem bi se omogućilo da ove zemlje kandidati, sa ovih prostora, uživaju prava i slobode, da se lakše uključe u jedinstveno tržište i da na neki način sarađuju sa EU na jedan kvalitetniji način. Ništa drugo, to formalno pravno ne znači članstvo", jasan je Milivojević.
Kako navodi, u pitanju je "jedna mogućnost".
"Treba odmah reći, ako bi se na taj način, uslovno, širila Evropska unija, po principu u više brzina i sa koncentričnim krugovima, sa nekim članovima koje nemaju punopravno članstvo, to bi isto značilo da ove punopravne članice ne mogu da odlučuju o ovim drugim državama. Jer, ako vi nemate pravo glasa, onda Srbija ne bi smela da pristane da je u nekom članstvu gde nema pravo glasa, a da zemlje članice odlučuju o njenoj sudbini, da donose odluke o njoj", rekao je Milivojević i dodao da "Srbija mora biti tretirana kao celovita".
Predsednik Srbije smatra prihvatljivim takozvano uslovno članstvo u Evropskoj uniji, bez prava veta, preneo je ranije nemački "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ).
"Za Srbiju je članstvo u EU bez veta prihvatljivo. Najvažniji aspekt za nas je jedinstveno tržište i slobodno kretanje robe, ljudi i kapitala. To su osnovne vrednosti koje želimo da postignemo kroz članstvo u EU", preneo je dopisnik Martens Vučićeve reči.
Lider Srbije je kasnije opet govorio o izjavi koju je dao za nemački medij.
"Sve što se tiče uspostavljanja jedinstvenog tržišta i otvaranja granica, za nas je uvek prihvatljivo. Ovo je samo jedna faza i ide se na formiranje Evrope u više brzina. Da li želimo da dobijemo otvoreno tržište, prostor bez granica – svakako da želimo. Da li ćemo i to da dobijemo, pitanje je. Ne pripremamo ražanj dok je zec u šumi. To je racionalno ponašanje. I svi drugi su rekli isto, Albanija, Severna Makedonija… zato što mi koji se bavimo politikom znamo šta je ekonomija, šta je važno, šta je prioritet", rekao je Vučić novinarima u Nju Delhiju gde učestvuje na samitu o veštačkoj inteligenciji.
Premijer Albanije Edi Rama ranije se izjasnio o pitanju "veta".
"Uvedite nas u Evropu i spreman sam da potpišem sporazum koji jasno kaže da ne želimo pravo veta", naveo je Rama.
Ovo bi, kako je dodao, uverilo postojeće članice EU da "neka 'luda' osoba sa Balkana ne može da se pridruži klubu sa pravom veta, a zatim da počne da nameće svoju volju drugima".
Inače, Evropska unija počiva na pravilu da se o svim odlukama moraju saglasiti sve države članice. Znači, odluke se donose konsenzusom. Ali, ovo pravilo počelo je da puca poslednjih godina, jer Mađarska, a često i Slovačka nisu želele da se slože sa politikom Brisela o sukobu u Ukrajini, koja je protiv Rusije. Bilo je čak i priča da se Budimpešti oduzme pravo glasa.
Srbija "kaska" na putu ka EU, četiri godine nam nije otvoren čak ni jedan klaster, a iz Brisela su sve jasnije poruke da je naš put uslovljen priznanjem lažne države. A, u tom slučaju, zna se kakav jedino može biti glas Srbije.
Live
