Krajnja eskalacija krize – tako se opisuje period od 1. septembra 2022. do 15. januara u izveštaju Vlade Srbije o dijalogu Beograda i Prištine koji će u četvrtak biti pred poslanicima Skupštine Srbije.
Isključivu odgovornost za takav razvoj događaja nesporno snosi Priština, koja je od dolaska Aljbina Kurtija na vlast pojačala sistemsku diskriminaciju Srba uz uporno odbijanje sprovođenja i kršenje gotovo svih postignutih dogovora, navodi se u izveštaju.
O ovom izveštaju će poslanici raspravljati u Skupštini Srbije u četvrtak, 2. februara, a sednici će prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Nije novost da vlada, odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju dostavlja izveštaj o pregovorima sa Prištinom, ali u novom dokumentu se ističe da je prethodnih meseci Priština drastično intenzivirala brutalno nasilje i pretnje upotrebom nasilja prema Srbima.
U tom periodu, navodi se, zabeleženo je 68 etnički motivisanih napada na Srbe, a posebno se ističe slučaj koji se zbio na Badnji dan.
"Naoružane prištinske strukture kosovsko-metohijskih Albanaca 6. januara, u punoj meri su potvrdile svoj antisrpski karakter", navodi se u izveštaju i precizira da je tog dana pripadnik KBS Azem Kurtaj, ničim isprovociran, u Gotovuši kod Štrpca, iz vatrenog oružja pokušao da ubije Stefana Stojanovića (11) i Miloša Stojanovića (21) koji su nosili badnjake.
Proteklih meseci Kosovske bezbednosne snage uhapsile su više pripadnika srpskog naroda. Zbog toga su Srbi 19 dana mirno protestovali na barikadama, kako bi skrenuli pažnju uticajnih međunarodnih faktora na nedopustivo narušavanje bezbednositi na terenu.
Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković za RT Balkan kaže da je u izveštaju taksativno navedeno šta se događalo u prethodnom periodu.
"Nažalost, u pitanju je mnogo ekstremnih napada na Srbe na Kosovu, što jasno pokazuje da Kurti i njegova politika pokušavaju da radikalnim ekstremnim ponašanjem prema Srbima izazovu sukob sa nesagledivim posledicama", ocenjuje Anđelković.
Prema njegovim rečima, Kurti misli da sukobom i etničkim čišćenjem Srba sa prostora Kosova i Metohije postiže svoj cilj.
"Jasno je da međunarodna zajednica, ili tačnije zapadni mentori, ne reaguju na takve incidente i čekaju priliku da optuže Srbe", ocenjuje Anđelković, i kao primer za svoju tvrdnju ističe da se to pokazalo kada su Srbi napravili mirne proteste na barikadama, a kada su opet kao krivci optuženi Srbi.
Šta piše u zahtevu KFOR-u za povratak srpskih bezbednosnih snaga na KiM
U izveštaju se napominje da je Beograd prvi put iskoristio pravo po Rezoluciji 1244 UN da od Kfora traži povratak dela srpskih bezbednosnih snaga na KiM, a zahtev je poslat 16. decembra 2022.
"Srbija je u svom zahtevu detaljno elaborirala čitav opseg produženog sistematskog nasilja koje se od 1999. godine sprovodi nad Srbima na KiM. Istovremeno je ukazala da snage Kfora od 1999. nisu uspele da zaštite Srbe i nisu ispunile odredbe 9. i 15. pomenute rezolucije, koje im nalažu demilitarizaciju OVK i drugih 'naoružanih grupa kosovskih Albanaca'. Uprkos svemu navedenom, komandant Kfora je odbacio ovaj zahtev", piše u izveštaju.
Dodaje se da su pripadnici specijalnih snaga ROSU do sada 19 puta ilegalno upali na sever Kosova i Metohije, ali da njihov poslednji akt, kada su bojevim mecima gađali vozilo u kojem su bila dva Srbina i teško ranili Miljana Delevića, "potvrđuje da je nestajanje Srba sa KiM jedini cilj njihovog delovanja i ilegalnog prisustva na severu KiM", navodi se u izveštaju.
Navode se slučajevi postupanja ROSU prema Srbima, a posebno se ističe hapšenje Dejana Pantića, početkom decembra 2022, kojem se nakon toga izgubio trag, pa ni EULEKS, misija zadužena za praćenje sprovođenja vladavine prava na KiM, više od 10 dana nije imao informaciju gde se nalazi, niti u kakvom je zdravstvenom stanju.
Potpisan jedan sporazum s Prištinom – o formiranju "ZSO ni traga ni glasa"
Od septembra do danas sa Prištinom je zaključen jedan sporazum koji se tiče registarskih tablica vozila, što se u izveštaju ocenjuje kao "zadovoljavajući rezultat dijaloga u ovom razdoblju".
Međutim, on je nastao kao dogovor koji je postignut u "poslednjem trenutku" i to kao rezultat napora da se izbegne ogromna eskalacija na terenu koju je Priština pokrenula.
Prema tom dogovoru, Srbija je prestala da izdaje tablice sa nazivima gradova sa severa Kosova i Metohije, a Priština se obavezala da neće izdavati kazne onima koji nisu preregistrovali vozila sa oznakama "Republike Kosovo" (RKS).
"Opasno i neodgovorno prištinsko delovanje tokom proteklih meseci dovelo je uticajne međunarodne subjekte do zaključka da je nemoguće doći do napretka u dijalogu i normalizacije situacije na terenu, ako se odmah ne krene sa punom primenom svih sporazuma koji su od 2011. godine naovamo bili zaključeni", navodi se u izveštaju.
To se pre svega odnosi na potrebu hitnog formiranja Zajednice srpskih opština. U izveštaju se navodi da bi, da je ZSO bila formirana onako kako je propisano postignutim sporazumima, Priština imala znatno veću zadršku u neograničenom kršenju i neispunjavanju onoga što su potpisali sporazumima.
ZSO bi bila institucionalni "kišobran" zaštite kolektivnih prava Srba, to bi uticalo na sporazume o energetici, a uticalo bi se i na pitanje policije, odnosno u izveštaju se navodi da možda ne bi bilo upada jedinica ROSU na sever pokrajine.
"Beograd neće odstupiti od zahteva da ZSO bude hitno uspostavljena u skladu sa principima koji precizno propisuju njene nadležnosti, zatim ovlašćenja subjekata koji imaju formalno pravo da učestvuju u procesu njenog formiranja, kao i procedure koje se tom prilikom moraju ispoštovati. Svi drugi pokušaji ne samo da ne bi bili validni, jer bi predstavljali kršenje četiri sporazuma koji regulišu pitanje ZSO, već bi gotovo izvesno smanjili šanse za nastavak i priželjkivani napredak procesa normalizacije", navedeno je u izveštaju.
Srpska strana, kako stoji, odbija sva obrazloženja koja pravdavaju Prištinu u odluci da gotovo punih 10 godina od zaključenja prvog sporazuma sabotira osnivanje ZSO.
Anđelković kaže da je izveštaj pokazao da je Srbija učinila sve da se svaki sporazum sprovede, a da je prištinska strana činila sve kako bi svaki sporazum blokirala.
Ni slovo o francusko-nemačkom predlogu
U vezi sa pregovaračkim procesom u proteklom periodu održano je 50 sastanaka, primarno sa predstavnicima EU, ali i međunarodnih organizacija i drugih država i to najviše u Beogradu i u Briselu.
Međutim, u izveštaju se ne navodi plan koji su na sastancima o pregovorima izneli predstavnici "velike petorke" a koji je nazvan francusko-nemački plan.
U materijalu koji je poslanicima dostavila Vlada Srbije nema ni slova iz tzv. francusko-nemačkog plana već je u pitanju običan siže proteklih pregovora sa tzv. vlastima u Prištini gde se u suštini više manje pominje isto što smo imali priliku da čujemo na prethodnoj sednici Skupštine o KiM, kaže za RT Balkan predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski.
"Smatramo da ovo nije trenutak da raspravljamo o pamfletu u kojem se samo konstatuje činjenično stanje u dosadašnjim pregovorima. Srpska stranka Zavetnici traži od Vlade i predsednika Republike da narodne poslanike upoznaju sa konkretnim zahtevima iz tzv. francusko-nemačkog plana i sa prirodom i intenzitetom pritisaka i pretnji koje Zapad vrši nad Srbijom", navodi Đurđević Stamenkovski.
Dodaje da je ta stranka insistirala na konsultacijama sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem.
"Na predstojećoj sednici moramo jasno da kažemo da kao država ne prihvatamo briselsko-vašingtonski ultimatim za KiM, i u tom smislu rasprava u parlamentu mora da posluži za postizanje jedinstva u odbacivanju zahteva za priznanjem KiM i njegovim članstvom u međunarodnim organizacijama, a ne za promociju stranačke politike SNS i politički obračun vlasti sa državotvornom opozicijom", zaključuje Đurđević Stamenkovski.
Pregovore vratiti u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
Pregovarački proces pod okriljem Evropske unije ne može da donese nikakvo dobro za srpski narod na Kosovu i Metohiji, zato što u procesu pregovora koji vode Brisel i Vašington mi nemamo partnera koji može da stane na našu stranu, smatra poslanik Srpskog pokreta Dveri Ivan Kostić.
On u izjavi za RT Balkan kaže da Dveri insistiraju da se pregovori vrate u Savet bezbednosti UN, gde bi Srbija imala podršku Rusije i Kine.
"Do 2010. pregovori su bili pod okriljem Saveta bezbednosti UN, i u njima je osim predstavnika EU i Amerike učestovavala Rusija. Treba napomenuti da je tada u pregovorima učestvovao i sadašnji ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčeko, koji odlično poznaje prilike na Balkanu", kaže Kostić.
Kostić kaže da smatra da bi političe stranke u Srbiji trebalo da imaju jedinstven stav o pregovorima s Prištinom, ali i o takozvanom "francusko-nemačkom planu".
"Bićemo deo tog jedinstvenog stava, samo ako rukovodstvo Srbije odluči da odbije ovakav ultimatum, koji ne donosi ništa dobro za Srbiju, a Kosovo i Metohiju tretira kao poseban međunarodni faktor", rekao je Kostić.
Iako poslanici nisu videli zvaničnu verziju francusko-nemačkog plana, Dveri su zatražile od predsednika Skupštine Vladimira Orlića da se poslanici izjasne da li su za nastavak pregovora na osnovu njega.
Pitanje na koje bi se poslanici izjasnili glasilo bi: da li prihvatate nastavak pregovora o Kosovu i Metohiji prema francusko-nemačkom planu.
Kostić kaže da bi na taj način Srbija zauzela stav koji bi bio izričito protiv bilo kakvog tretiranja "Kosova" kao države, da se Beograd protivi ulasku Prištine u međunarodne organizacije, uključujući i UN, čime bi se izbegla situacija u kojoj bi na sednici Generalne skupštine UN, neke druge zemlje morale da štite teritorijalni integritet Srbije i budu "veći Srbi od Srba".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata izjavio da su "bilo kakav oblik formalnog ili neformalnog priznanja nezavisnosti ’Kosova’ i ustupanje članstva u UN crvene linije preko kojih Beograd neće preći".