Epstinovi tragovi na Balkanu: Postoji li "ostrvo greha" i u Albaniji

Afera Epstin izazvala je zemljotres u svetu, a potresi se osećaju i na Balkanu. U fajlovima o osuđenim seksualnom prestupniku našlo ime bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, ali i dvoje bivših lidera lažne države, Behđeta Pacolija i Atifete Jahajage.

Deceniju ranije, međutim, pojavili su se navodi da bi "ostrvo greha", poput onog u Epstinovog Karibima, moglo da postane nekadašnje albansko "vojno ostrvo" Sazan kod Valone. 

Sibel Edmonds, koja je radila kao prevodilac za FBI, još 2016. godine govorila je o ostrvu Sazan kao o teritoriji koja ispunjava sve kriterijume da postane ostrvo na kome važe drugačija pravila, navode albanski mediji. 

Epstinovo privatno ostrvo Mali Sent Džejms, koje se nalazi u arhipelagu Američka Devičanska Ostrva u Karibima, već je dospelo u žižu zapadne javnosti i bilo je potrebno pronaći alternativnu lokaciju. Tako se izolovano i nenaseljeno albansko ostrvo, kako se sumnja, našlo na mapi greha. 

Sibel Edmonds: Epstin je dolazio na Balkan i u Srbiju, baš u vreme ratova devedesetih

U izveštaju Edmondsove pominje se i Sultan Ahmed bin Sulejem, predsednik i izvršni direktor kompanije "DP Vorld" i predsednik Korporacije za luke, carine i slobodne zone UAE. Reč je o nekome ko ne investira u turističke projekte, već ima iskustva u pravljenju izolovanih enklava.

Bin Sulejem se već nalazi pod lupom zbog veza sa Epstinom. Njegovo ime se često spominjalo u Epstinovoj prepisci, a osuđeni seksualni prestupnik opisivao je bin Sulejema kao "jednog od nas".

Elektronska prepiska Epstina i bin Sulejema, prema pisanju medija, bila je puna sočnih i morbidnih detalja, poput detaljnog opisa "masaže" kakvu je emiratski biznismen dobio u Japanu. Nakon što se na nad njim navio oblak sumnje, Bin Sulejem je smenjen sa pozicija u kompaniji "DP Vorld". 

Pre oko deset godina, albanske vlasti su najavile da će od ovog ostrva napraviti turističku atrakciju i otvorile su ga za posetioce, ali nisu prešli sa reči na dela.

Ima neka tajna veza: Zemlja bunkera, lažna država i "ostrvo greha"

Nakon što su u kontekstu afere Epstin pomenuti Jahjaga i Pacoli, koji su (očekivano) demantovali da su na bilo koji način bili povezani sa osuđenim pedofilom, pojavila se vest da je nekadašnji generalni sekretar Saveta Evrope i premijer Norveške Torbjern Jagland, nakon zvanične posete Albaniji, u mejlu iz maja 2012. godine obavestio Epstina da su "devojke u Tirani čudesne".

Trag Epstinovih mejlova vodi do Albanije: Džefri, devojke u Tirani su prelepe!

Mediji su podsetili da se prilikom te posete, Jagland sastao sa tadašnjim premijerom Albanije Saljijem Berišom i tadašnjim predsednikom Bamirom Topijem.

Inače, Savet Evrope saopštio je da je pristao da ukine diplomatski imunitet Jaglandu, čime je omogućeno norveškoj policiji da sprovede istragu o njegovim vezama sa osuđenim američkim seksualnim prestupnikom.

Edmonds u svom izveštaju pominje i ulogu Albanije u međunarodnoj mreži trgovine ljudima, a podseća i na činjenicu da je Sazan premrežen tunelima i bunkerima, kao i da poseduje vojnu infrastrukturu.

"Vojno ostrvo" kao albanski adut za dodvoravanje Trampu

U međuvremenu, Vlada Albanije dodelila je status strateškog investitora kompaniji vezanoj za Trampovog zeta, Džareda Kušnera, zbog izgradnje velelepnog turističkog naselja na Sazanu. 

Osmanijeva o pristupanju Prištine Odboru za mir: Na drugim mestima smo blokirani

Ivanka Tramp i Kušner, podsetimo, boravili su i na Sazanu tokom posete Albaniji, a Kušner je na jednom forumu rekao kako vredi ulagati u Albaniju i dodao je da su priroda i lokacija prednosti Sazana.

Mediji iz Tirane su tokom prošlog leta preneli da je Ivanka Tramp kupila Sazan za milijardu dolara.

Međutim, albanski advokat Erdis Doraci izjavio je da nema govora o prodaji ostrva, već da se radi o velikoj strateškoj investiciji, a da će osim bračnog para Kušner-Tramp u Sazan ulagati i investitori iz UAE. Mediji sa sedištem u Tirani iz milošte su prozvali Sazan "Trampovim ostrvom" i "Ivankinim bunker-ostrvom". 

Sazan je, podsetimo, "vojno ostrvo" koje albanski komunistički lider Enver Hodža ustupio prvo Sovjetima, zatim i Kini. Ono se nalazi se na ulazu u Valonski zaliv na jugozapadu Albanije i strateška je tačka u Otrantskom kanalu, koji razdvaja Jadransko od Jonskog mora.

U periodu Hladnog rata, zajedno sa bazom Paša Limani, bio je ključno sovjetsko uporište u Sredozemlju, kako navode albanski mediji.