Srbija i Balkan
Tiha faza povlačenja: Zašto Vašington želi KFOR van Kosmeta
Cilj SAD da evropske zemlje preuzmu veću odgovornost za bezbednost kontinenta, dok bi se Amerika fokusirala na globalni uticaj
Niko u ovom trenutku ne može pouzdano da kaže da li će se Amerikanci povući sa Kosova i Metohije i iz snaga KFOR-a, poručuje urednik emisije "Dozvolite..." Goran Janićević i ističe da je to sada bliže realnosti nego ranije.
Kako javlja "Politiko", administracija Donalda Trampa traži od evropskih saveznika da se smanji broj vojnika NATO-a na Kosovu i Metohiji i da se misija KFOR-a privede kraju. Namera šefa Bele kuće, prema izvorima briselskog portala, izazvala je veliku zabrinutost u evropskim prestonicama. Navodno, želja Trampa je da se Alijansa povuče iz nekadašnjih ratnih zona, među kojima je i Irak, i da se ubuduće bavi nacionalnom bezbednošću svojih članica, odnosno njihovom odbranom i odvraćanjem neprijatelja.
"U poslednjih 20 godina ovo je već šesti put da se govori o gašenju Bondstila. Ipak, najnovije najave o mogućem povlačenju američkih vojnika i postepenom smanjenju misije KFOR-a ovoga puta su bliže realnosti nego ranije", ocenjuje Janićević za RTS.
Podseća da su SAD već započele proces smanjivanja vojnog prisustva u Evropi, navodeći primer povlačenja američke jedinice iz Rumunije koja nije dobila zamenu.
"Činjenica je da Amerikanci žele da što je moguće veći broj ljudstva i tehnike izvuku sa Starog kontinenta i prebace ili u kontinentalni deo SAD ili u indo-pacifički region", ističe Janićević.
Naglo povlačenje nije scenario
Prema njegovim rečima, naglo povlačenje američkih snaga sa KiM nije realno, pre svega zbog složene komandne strukture u okviru KFOR-a. Podseća da se na mestu načelnika štaba KFOR-a nalazi američki oficir u činu kontraadmirala Maksimilijan Klark, dok je komandant regionalne komande Istok, čije se sedište nalazi u bazi Bondstil, pukovnik Džonatan Lojd.
"Tako da naglo izvlačenje tih ljudi i tehnike i ovog komandnog sastava prosto nije moguće, narušilo bi komandnu strukturu. Posebno zbog činjenice da su Amerikanci oficira sa činom kontraadmirala, to je ekvivalent generalu sa dve zvezdice ili po našem general-major, stavili na mesto načelnika štaba", naglašava Janićević.
Dodaje da SAD nemaju najveći kontingent u KFOR-u, već da tu ulogu ima Italija, sa više od 900 vojnika, kao i da poslednjih godina ključnu ulogu u misiji imaju Italija, Mađarska i Turska.
Američko učešće, kako kaže, već duže vreme se uglavnom oslanja na jedinice Nacionalne garde, kao i da su to rezervisti.
Koliko KFOR znači za bezbednost Srba na KiM
Govoreći o značaju KFOR-a za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, Janićević ocenjuje da je njegovo prisustvo važan faktor odvraćanja.
"Trenutno prisustvo znači da nije moguća nikakva veća akcija vlasti iz Prištine koja bi ugrozila bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i njihov opstanak", kaže Janićević.
Podseća da je KFOR "treća linija odgovora", posle prištinskih institucija i misije Euleksa, kao i da ima ključne nadležnosti koje proizilaze iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova, uključujući kontrolu vazdušnog prostora.
Komandant KFOR-a, naveo je primer, izdaje odobrenje za letenje bespilotne letelice "bajraktar".
"Komandant KFOR-a ima tu nadležnost, jer je KFOR na osnovu Rezolucije 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova zadužen za kontrolu vazdušnog prostora nad našom južnom pokrajinom", objašnjava Janićević.
Smatra da bi eventualno povlačenje KFOR-a ostavilo bezbednosni vakuum i naglašava da je misija do sada služila kao tampon zona.
"Ono što jeste činjenica jeste da KFOR u ovom trenutku služi kao neka vrsta tampon snaga, da prosto oni drže neku vojno-stratešku tampon zonu da ne dođe do direktnog sukoba bezbednosnih snaga Srbije i vlasti u Prištini", kaže Janićević, dodajući da mandat KFOR-a nije vremenski ograničen.
"Snage KFOR-a dosta relaksirano posmatraju situaciju"
Osvrćući se na ocenu komandanta KFOR-a da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji "mirna, ali krhka", Janićević navodi da sa strane Beograda nema agresivnih aktivnosti i da postoji redovna komunikacija Vojske Srbije i KFOR-a.
"Snage KFOR-a dosta relaksirano posmatraju situaciju i zbog toga imamo brojne incidente", dodaje.
Kada je reč o mogućnosti da evropske zemlje same nastave misiju KFOR-a bez SAD, Janićević ističe da je to izvodljivo.
"Amerikanci nemaju najveći kontingent i glavnu ulogu u operativnom smislu imaju vojske Italije, Mađarske i Turske", kaže Janićević, podsećajući da u KFOR-u učestvuju pripadnici 33 države.
Govoreći o značaju baze Bondstil, ocenjuje da ona već godinama nema stratešku ulogu za Sjedinjene Američke Države.
"Amerikanci ovaj deo Evrope posmatraju kao sigurnu pozadinu", navodi Janićević i dodaje da je za Vašington mnogo važnija baza u Rumuniji, u blizini Crnog mora, zbog blizine Rusije.
Treća verzija NATO-a
Osvrćući se na ideju takozvane "treće verzije NATO-a", Janićević ističe da je reč o dugoročnom procesu.
"NATO 3.0 se ne može ostvariti preko noći ono što Amerikanci zamišljaju", kaže Janićević i dodaje da je cilj SAD da evropske zemlje preuzmu veću odgovornost za bezbednost kontinenta, dok bi se Amerika fokusirala na globalni uticaj.
"Evropa se drži Evrope i čuva Rusiju, Rusija je zauzeta Ukrajinom, dok Amerikanci žele globalni domašaj kako bi sprečili Kinu. To je suština svega ovoga", zaključuje Janićević.
Live
