RT Balkan istražuje: Zašto je nemoguće ponavljanje sankcija iz 90-ih?

Od vraćanja viza, preko ekonomskih sankcija, pa do potpunog prekida evropskih integracija - tako bi, ukratko, mogao da se opiše scenario sa kojim bi Srbija mogla da se suoči ukoliko ne prihvati evropski plan za Kosovo. 

Sve toliko podseća na devedesete godine 20. veka. Niti su se promenili stavovi zapadnih izaslanika, niti njihova retorika, pa javni prostor poslednjih dana sve više liči na prelistavanje političkih leksikona iz tog vremena. 

Mnogi su već videli sebe kako čekaju u redovima - za vizu, hleb ili gorivo, što je bio slučaj nakon uvođenja potpunog ekonomskog embarga SR Jugoslaviji 1992, uz amin Saveta bezbednosti UN.

Za razliku od tog slučaja, sankcije iz 1998. uvele su "samo" EU i SAD, a trajale su dok Slobodan Milošević nije otišao sa vlasti 2000. godine. 

Ipak, situacija u kojoj je Srbija danas drastično se razlikuje od one u kojoj se nalazila devedesetih godina prošlog veka, kažu stručnjaci za RT Balkan. 

Sankcije UN - nemoguće 

Sankcije preko SB UN ne dolaze u obzir, jer ne postoji nikakav opravdani politički osnov za taj potez, kaže nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović.

On dodaje da Srbija brani teritorijalni integritet koji je narušen upravo od onih koji sada prete sankcijama. Osim toga, položaj Srbije je promenjen. 

"Ranije je bio pokušaj da se agresija opravda humanitarnim razlozima koji su svi bili izmišljeni, ali su bili masovno korišćeni u propagandi. Sada je Srbija u aktivnoj, legitimnoj poziciji, jer se brani od otimanja KiM i to zadržava drugu stranu da može da uvede bilo kakve sankcije", kaže diplomata.

Kakvo god da je međunarodno pravo, sa svim svojim manjkavostima, u ovom segmentu još uvek dejstvuje, pa bi svaki pokušaj donošenja odluke o sankcijama u SB UN bio sprečen vetom Kine i Rusije. 

Unilateralne sankcije 

Ali ako ne može međunarodna zajednica, oličena u UN, da stane iza odluke, da li nam preti opasnost iz EU? 

Ono što je moguće i realno u trenutnoj situaciji su unilateralne sankcije, da jedna zemlja npr. Nemačka ili Velika Britanija, pokrene sankcije protiv Srbije.

Ali tu već nije reč o klasičnim sankcijama, nego o nekoj vrsti krajnje ograničenih pritisaka, ocenjuje Bojan Dimitrijević iz Fiskalnog saveta, ističući da je bilo koja vrsta organizovanog pritiska u ovim okolnostima - nemoguća. 

"Uzmite npr. Španiju koja nije priznala 'Kosovo'. Oni su rekli da će prihvatiti samo ono što Srbija bude prihvatila. Ako Srbija ne bude prihvatila Šolc-Makronov plan, neće ga prihvatiti ni Španija. Ako ga Španija ne bude prihvatila, EU neće moći da uvede organizovane sankcije protiv Srbije, jer će Španija biti protiv", zaključuje Dimitrijević.

On ponavlja da nema ni moralnog ni političkog argumenta za sankcije, što je "vrlo komplikovano za Zapad".

"To je pretnja praznom ili polupraznom puškom", kaže član Fiskalnog saveta. 

Moguća je neka vrsta političkog i propagandnog ostrakizma, "što inače Zapad voli da radi sa državama koje im nisu po volji", dodaje Vladislav Jovanović. 

Jedna od opcija je i vraćanje viza, ali, upozorava ovaj diplomata, "ne treba da se zaboravi da oni imaju važniji i dugoročniji cilj, a to je da Srbiju stave u svoju orbitu. Od tog cilja neće odustati i zbog toga neće biti preoštri u svojim potezima prema Srbiji, ni politički, ni ekonomski - da je ne bi otuđili".

Više koristi nego štete 

Sužavanje mogućnosti trgovine ili investicija, čak i povlačenje investicija jesu u opticaju, ali ne u onoj katastrofalnoj meri kao devedesetih. Ipak, šteta koju bi to prouzrokovalo nije mala, jer je trgovina sa EU veoma razvijena, ističe Jovanović, dodajući da bi sve išlo u fazama, u očekivanju da Srbija promeni svoj principijelni stav.

"To bi bilo postepeno, radi postizanja političkog cilja, a ne radi ekonomskog srozavanja Srbije. Jer oni se i dalje ne odriču cilja da Srbiju politički stave na svoju stranu, iako naoko ne osporavaju da je ona nezavisna i vojno neutralna zemlja. Međutim, sve čine da to promene u svoju korist", kaže nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije.

Dodaje da Zapad neće moći da promeni bitne karakteristike postojanja i položaja Srbije - nezavisnost i neutralnost - ali mogu da pokušaju da je potkopavaju i da je slabe, kao i da izazivaju unutrašnje tenzije.

"To nije prijatno ni za jednu zemlju, ali mi smo prošli kroz teže kataklizme i iskušenja", kaže Jovanović. 

Postavlja se pitanje koliko bi bilo "prijatno" za zapadni kapital da bude primoran da sledi političke odluke svojih vlada?

Kada je za kolektivni Zapad neki događaj tako očigledan, oni unutar sebe lako postižu konsenzus, kao u slučaju Rusije, a onda kapital teško može da bude protiv takve vrste sankcija, ocenjuje Dimitrijević. S druge strane, ističe da se te sankcije krše naveliko i naširoko i da su vrlo ograničenog dometa.

"EU nije uvela nikakve sankcije Rusiji za poljoprivredne proizvode. Indija uvozi 30 puta više nafte iz Rusije nego ranije, što znači da se preko Indije verovatno peru papiri i nafta vraća u Veliku Britaniju i druge zemlje EU itd. Dakle, privreda prihvata sankcije kada postoje politički razlozi, ali mora da bude apsolutni jednoglasni konsenzus, što ne postoji u slučaju Srbije", smatra Dimitrijević. 

Ekonomista Branko Pavlović takođe pravi paralelu sa Ruskom federacijom "iz koje su se, navodno, povukli zapadni investitori". Po njegovim rečima, dublja analiza pokazuje da to nije baš tako i da se značajan broj njih uopšte nije povukao. Osim toga, smatra da je za položaj Srbije mnogo značajnije da je reč o propisu koji je donet na nivou EU.

"Taj propis se poziva na kršenje određenih odredbi međunarodnog prava od strane RF. To nije osnovano, ali se oni pozivaju. Međutim, kod Srbije nema ničega na šta bi mogli da se pozovu. Pošto je Zapad poludeo, mi ne možemo da isključimo tu mogućnost, ali to je vrlo malo verovatno", ocenjuje Pavlović.

On navodi da je tri godine unazad Kina najveći investitor u Srbiji, a ne investitori sa Zapada, pa u upozoravanju na povlačenje investicija ne vidi ozbiljnu pretnju.

Ističe se da 65 odsto izvoza ide u EU, a, po njegovim rečima, "mi nemamo koristi od toga", jer je "čitav koncept gde ti se privredni sistem zasniva na stranim direktnim investicijama - pogrešan".

"Mi bismo imali više koristi nego štete od toga. Imali bismo potrese u prvom trenutku, kao što uvek imate turbulencije kad prelazite sa jednog sistema na drugi. Ali generalno bi za nas bilo vrlo korisno ako bi nas neko protresao da se naučimo da se ne oslanjamo toliko na direktne strane investicije, a naročito da se ne oslanjamo na one države koje su priznale nezavisnost 'Kosova' i koje direktno rade protiv nas", kaže Pavlović.