Antiruska koalicija na Balkanu: Podgorica, Priština i Tirana u bojama ukrajinske zastave

Zgrada Vlade Crne Gore u centru Podgorice bila je noćas osvetljena bojama ukrajinske zastave.

Crna Gora time, saopšteno je iz Vlade, "pokazuje podršku i solidarnost prema Ukrajini i njenim građanima".

"Neverovatno je da predstavnici izborne volje građana Crne Gore, da li pod pritiskom određenih međunarodnih centara moći ili potrebom da, po ko zna koji put do sada potvrde svoju lojalnost, zauzimaju ovako otvoren i propagandistički stav u ovoj situaciji", navodi danas podgorički portal IN4S u redakcijskom komentaru.

Ustavni sud Crne Gore četiri godine odlučuje o sankcijama Rusiji

Kako ističe podgorički portal, opšte je poznato da bi bez Rusije Crna Gora teško i opstala kao zemlja, te da je zahvaljujući pomoći svake moguće vrste – od vojne, preko novčane, političke, kulturne, narod u Crnoj Gori nebrojeno puta bio spašen.

"Danas, uprkos takvim istorijskim razlozima, zvanična Podgorica forsira otvoreni antiruski narativ, iako je i te kako poznato da je u mnogim intelektualnim krugovima uvrežen, jedan krajnje realan stav, prema kome je odluka Ruske Federacije da otpočne Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, pre ravno četiri godine, percipirana kao stvar nužnosti i državničke obaveze da zaštiti tamošnji ruski narod od bujajuće nacističke atmosfere i sopstveni teritorijalni suverenitet", navodi podgorički portal.

Crna Gora je, inače, poslednjih nekoliko godina na spisku neprijatelja Rusije, a od početka SVO, uz digitalno farbanje zgrade Vlade u boje ukrajinske zastave, u skladu sa mogućnostima, svojski pomaže napore Kijeva u sukobu sa Rusijom.

Nedavno je izglasana i odluka da se Vojska Crne Gore sa par oficira uključi u obuku ukrajinske vojske u sukobu protiv Rusije.

Naš izbor

SVO kao poligon modernizacije: Novo rusko naoružanje od 2022. godine

Uz 7.000 komada suvih dnevnih obroka, 500 šlemova, 300 borbenih prsluka, 600 komada balističkih zaštitnih ploča za borbene prsluke, 600 minobacačkih mina kalibra 60 i 82 mm, Crna Gora isporučila je kao pomoć Ukrajini i 266 lansera i raketa lakog prenosnog sistema PVO "strela 2M".

Sa druge strane, kratak pogled na istoriju crnogorsko-ruskih odnosa pokazuje kakvi su odnosi dve države bili kroz istoriju i kolika je u tom kontekstu bila zaštitnička uloga velike Rusije prema maloj Crnoj Gori. Car Nikolaj Prvi 1828. godine, odgovarajući na molbu vladike Petra Prvog, doneo je odluku da se isplate sve zaostale subvencije od 1825. godine, da se za izdržavanje crnogorskog praviteljstva isplaćuje 1.000 dukata godišnje.

U decembru 1830. ruska vlada je odlučila da pomognu izgradnju organa državne vlasti u Crnoj Gori a 1837. tokom boravka mitroplita Petra Drugog u Rusiji, car je odlučio da se godišnja pomoć Crnoj Gori uveća sa 1.000  na 9.000 dukata, dovoljno za izdržavanje organa vlasti u Crnoj Gori. Zaštitinički stav prema Crnoj Gori, ruska vlada pokazala je i u vreme zaoštravanje crnogorsko-turskih odnosa i rata 1852 – 1853. godine. I poslednjih decenija 19. veka Rusija je bila jedan od finansijskih stubova crnogorske države.

Četiri godine SVO: Glavni dogovor će biti tek kad se ispune svi ciljevi (VIDEO)

Tako je 1865. godine kada je državni budžet Crne Gore bio 120.000 fiorina, 58.000 prikupljano od poreza, 20.000 od raznih drugih dažbina a 40.000 fiorina bila je godišnja ruska pomoć. Rusija je čak, navode crnogorski istoričari, isplaćivala državni dug Crne Gore prema Austrougarskoj.

Što se tiče NATO pakta na čijoj je strani sada zvanična Crna Gora u sukobu protiv Rusije, avioni alijanse gađali su tokom bombardovanja SRJ 1999. godine više meta u Crnoj Gori, od vojnog aerodroma u Golubovicima, podzemnog skladišta aviona u Tuzima do kasarni u Nikšiću i  Danilovgradu gde je ubijen vojnik Saša Stajić iz Beograda, a gađan je i radarski sistem na Luštici.

Ovde se ne zaboravlja i 30. april 1999. godine kada su u Murinu NATO bombama ubijena deca, četrnaestogodišnji Miroslav Knežević, trinaestogodišnja Olivera Maksimović, devetogodišnja Julija Brdar... Tog dana pobijeni su i nedužni ljudi, Vukić Vuletić, Milka Kočanović i Manojlo Komatina, povređeno je desetak meštana. Geler jedne od bombi završio je u đačkoj biblioteci.

Ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović, 5. juna 2017. godine, predao je u Vašingtonu instrument o pristupanju Crne Gore NATO-u čime je ta država, bez referenduma, bez šanse narodu da se izjasni o tom potezu, postala 29. članica Severnoatlantske alijanse.

Poruke podrške Ukrajini stigle su juče sinhrono i sa druge strane Prokletija.

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti poručio je da lažna država stoji uz ukrajinski narod, a u istom tonu "nepokolebljivu podršku" Albanije narodu Ukrajine pružila je i Elisa Spiporali, ministarka za Evropu i spoljnu politiku Albanije.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore potvrdilo je nedavno da se razmatra uvođenje viza za ruske državljane u sklopu usklađivanja vizne politike Crne Gore i Evropske unije.