Srbija i Balkan
Sećanje na Vladislava Jovanovića: Epohalni diplomata koji je uvek branio državne interese
"Bio je tih i nenametljiv. Pripadao je onoj vrsti diplomata i ljudi niskog profila, a visokih zahteva, vrednosti i sposobnosti. Plenio je kolege, kako domaće tako i strane, svojom sposobnošću iznalaženja suštine državnog interesa u svim okolnostima. Bio je škrt na rečima, govorio je malo i tiho, ali je mnogo znao i mnogo postigao", istakao je Živadin Jovanović
Nekadašnji šef diplomatije SRJ i predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, Živadin Jovanović, izjavio je za RT Balkan da će nedavno preminulog ministra spoljnih poslova i ambasadora SR Jugoslavije pri Ujedinjenim nacijama, Vladislava Jovanovića, pre svega pamtiti kao izuzetnog, epohalnog srpskog i jugoslovenskog diplomatu koji je služio u svim ključnim periodima velikih svetskih promena.
Živadin Jovanović je istakao da je Vladislav Jovanović u diplomatiju ušao u vreme bipolarnog sveta i Hladnog rata, ali da je obavljao odgovorne dužnosti i tokom izgradnje evropske arhitekture bezbednosti i saradnje.
Napomenuo je da je Jovanović bio uključen u pripremu Helsinške konferencije 1975. godine, te da je bio aktivan u diplomatskim krugovima kako u vreme osnivanja Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine, tako i na vrhuncu hladnoratovske diplomatije i tokom pada Berlinskog zida.
"Sve vreme je njegova ideja vodilja bila kako da u svim tim turbulentnim i velikim prekretnicama na najbolji način zaštiti jugoslovenske i srpske nacionalne i državne interese", naglasio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, Vladislava Jovanovića je odlikovala svest da u svim uslovima, na evropskom i globalnom planu, traži najbolji put za optimalnu zaštitu državnih interesa.
"Bio je tih i nenametljiv. Pripadao je onoj vrsti diplomata i ljudi niskog profila, a visokih zahteva, vrednosti i sposobnosti. Plenio je kolege, kako domaće tako i strane, svojom sposobnošću iznalaženja suštine državnog interesa u svim okolnostima. Bio je škrt na rečima, govorio je malo i tiho, ali je mnogo znao i mnogo postigao", rekao je Jovanović.
Dodao je da će Vladislava Jovanovića pamtiti i kao kolegu od koga je učio.
"On je pet godina pre mene stupio u diplomatiju i nije uopšte trebalo pitati ko je najbolji i kome se obratiti za savet – to se jednostavno znalo", priseća se Jovanović, ističući da je njegov prezimenjak bio izuzetno poštovan među stranim kolegama, kako u svojstvu ministra inostranih poslova Srbije i Jugoslavije, tako i kao predstavnik naše zemlje u Ujedinjenim nacijama.
Uloga Vladislava Jovanovića u očuvanju suvereniteta Srbije devedesetih godina
Jovanović je ukazao na to da je najveći izazov naše diplomatije devedesetih godina bilo očuvanje uloge i interesa srpskog naroda na Balkanu, jer je razbijanjem bivše SFRJ najveća šteta naneta upravo Srbima.
Prema njegovim rečima, srpski narod je bio isparcelisan i fragmentisan, te je u tim uslovima prioritet bio sačuvati narod i njegovu ravnopravnost u trenutku kada su svi drugi napuštali Jugoslaviju.
"Vlatko je, zajedno sa tadašnjim državnim rukovodstvom, insistirao na tome da, ako drugi imaju pravo da svoju samostalnost izražavaju napuštanjem zajedničke države, onda i građani Srbije i Crne Gore imaju pravo da ostanu u zajednici", navodi Jovanović.
Prema njegovim rečima, poseban izazov je predstavljala borba da to pravo bude prihvaćeno na međunarodnom planu.
"To je bilo veoma teško jer razbijači zajedničke države upravo su želeli da što više oslabe srpsku naciju i nije im bilo u interesu stajanje zajedničke države u bilo kom obimu", objašnjava Jovanović.
Ističe da se na svim konferencijama o bivšoj Jugoslaviji – od Haške do Ženevske – Vladislav Jovanović uvek borio za jednako pravo srpskog naroda na samoopredeljenje ostajanjem u zajedničkoj državi.
"Kao nešto posebno značajno što je ostalo iza Vlatka i tadašnjeg rukovodstva izdvaja se činjenica da smo nasledili zajedničku državu Srbije i Crne Gore", posebno naglašava Jovanović.
Napominje da se na osnovu kasnijih dešavanja može videti kako su velike sile nastavile da dalje fragmentišu Saveznu Republiku Jugoslaviju i naš narod.
"Jedan od ciljeva razbijanja bivše Jugoslavije i strategije ekspanzije Zapada na Istok podrazumevao je onemogućavanje srpskog naroda da igra ulogu značajnog političkog faktora na Balkanu", kaže Jovanović.
On objašnjava da je to postignuto fragmentisanjem i potiskivanjem naroda sa juga ka severu i sa zapada na istok, čime su srpski narod i država udaljeni sa Mediterana, odnosno sa Jadrana, što je direktno ograničilo njegovu ulogu kao faktora stabilnosti i razvoja na Balkanu.
Navodi da je Vladislav Jovanović, kada je 1995. godine preuzeo dužnost stalnog predstavnika pri Ujedinjenim nacijama, odlučno branio kontinuitet pravnog i političkog subjektiviteta naše zemlje na međunarodnom planu, i da je bio ključna ličnost za očuvanje suvereniteta zemlje u okolnostima u kojima SAD, Zapad i NATO praktično nisu priznavali SR Jugoslaviju.
Živadin Jovanović takođe podseća da su Amerika i Hrvatska, u vreme kada je Vladislav Jovanović bio u Ujedinjenim nacijama, pokrenule inicijativu za potpuno isključivanje SRJ iz te organizacije.
"Naša diplomatska aktivnost je bila toliko dobro organizovana da je ubrzo postalo jasno kako je ogromna većina članica te organizacije na strani Jugoslavije i njenog kontinuiteta. Kada su to videli, oni su odustali od te inicijative", ističe Jovanović.
Live
