Srbija i Balkan
Kako žive Srbi u Dobrotinu na KiM posle napada na crkvu, vrtić i bolnicu: Svakodnevni strah i briga
Posle 1999. Dobrotin je doživeo najveći broj etnički motivisanih napada na centralnom Kosovu i Metohiji, nakon 2004. i Martovskog pogroma broj incidenata se smanjio, da bi se taj broj ponovo povećao poslednjih meseci, kaže Aleksandar Gudžić, istoričar iz ovog mesta
Dobrotin i Gornja Gušterica, sela sa većinski srpskim stanovništvom u opštini Lipljan, u poslednjim mesecima našli su se više puta na meti vandala. Obijene i opljačkane crkve, grafiti na banderama, vrtiću, ali i ambulanti, incidenti su koji su duboko uznemirili meštane ovih naselja, a kako navode, više se ni u svom rodnom mestu ne osećaju bezbedno, dok najviše strahuju za bezbednost dece na putu od škole do kuće.
Nakon obijanja crkve Svetog Dimitrija i ispisivanja etnički motivisanih grafita na vrtiću i ambulanti, ekipa portala "Kosovo onlajn" posetila je Dobrotin i razgovarala sa meštanima, predstavnikom sela, zaposlenima u školi, ali i istaknutim istoričarem iz tog mesta Aleksandrom Gudžićem.
Gudžić je, govoreći o bogatoj istoriji sela, naveo da se Dobrotin prvi put u pisanim tragovima kao naselje i mesto pominje u povelji despota Đurđa Brankovića 30-ih godina 15. veka, a ono što se sa sigurnošću zna jeste da je Dobrotin kao naselje postojao još u 4. veku, u vreme Rimskog carstva i vladavine Konstantina Velikog i carice Jelene.
Danas je, kako kaže, to etnički čisto srpsko selo, dok se stanovništvo isključivo bavi poljoprivredom, ali je i zavisno od finansiranja države Srbije. U posleratnom period Dobrotin je, podseća istoričar, doživeo najveći broj etnički motivisanih napada na centralnom Kosovu i Metohiji.
"Od granatiranja Dobrotina u avgustu-septembru 1999. godine, pa do bacanja ručne bombe, eksplozivnih naprava, svakodnevnih napada na Srbe. Tih prvih posleratnih godina Dobrotin je možda doživeo najviše etnički motivisanih napada od svih mesta na centralnom KiM", naveo je on.
Trend etnički motivisanih napada smanjio se nakon 2004. godine i Martovskog pogroma, da bi se ponovo pojačao poslednjih meseci što, kako ističe Gudžić, izaziva zabrinutost kod stanovnika.
Da su meštani zaista zabrinuti uverili smo se kroz razgovor sa njima, piše "Kosovo onlajn". Dok čekaju da deca završe sa nastavom u školi, oni ističu da su upravo za njihovu bezbednost najviše zabrinuti.
Kako navode, frekvencija saobraćaja je velika, a provokacije su svakodnevne.
"Moramo oprezno da se krećemo, jer svakodnevno ima incidenata, normalno je da se oseća strah među meštanima, nesigurno je", rekao je Čedomir Trajković.
Da je zabrinutost prisutna kod roditelja, primetila je i učiteljica u Osnovnoj školi "Knez Lazar" u Dobrotinu koja broji 43 đaka, Ivana Živić Dabić. Međutim, na njima je, kako navodi, da pruže svoj maksimum kako deca ne bi osećala strah na svakom koraku i kako bi imala što bezbrižnije detinjstvo.
"Mislim da deca ne znaju šta se dešavalo, sigurna sam da od strane učitelja ne znaju, ali primećujem da mnogo više roditelja sada dolazi da sačeka decu, nego ranije", kazala je Živić Dabić.
Za predstavnika sela Dragana Ćurčića činjenica da su u kratkom vremenskom periodu napadnute tri ključne institucije je zabrinjavajuća. On je apelovao na nadležne organe da pojačaju mere bezbednosti u Dobrotinu.
"Navodno je pronađen počinioc koji je na ambulanti napravio štetu, dok za crkvu nemamo nikakve nikakve informacije. Imamo kontakte sa lokalnim odborom za javnu bezbednost. Zamolio bih predstavnike zakona i reda da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, pojačaju mere bezbednosti u selo Dobrotin, kako prema objektima, tako i prema građanima", poručio je Ćurčić.
Pored Dobrotina, na meti vandala u poslednjem periodu su i susedna sela Gornja i Donja Gušterica. Crkva Svete Nedelje obijena je i opljačkana samo dva dana nakon što se isto desilo sa crkvom u Dobrotinu.
Sveštenik Vladan Vukomanović istakao je tada da su pored verskih objekata, na meti vandala često i kuće pravoslavnih žitelja.
Meštanin Donje Gušterice Dejan Ristić istakao je da su meštani tih sela usled učestalih napada zabrinuti za bezebednost dece.
"Sama pomisao da neko ima smelosti da obije crkvu, navodi nas da pomislimo šta se sve može dešavati po kućama. Primetno je da je povećan broj patrola kosovske policije, tako da se nadamo da neće opet dolaziti do ovakvih dešavanja. Ranije je bilo obijanja prodavnica, pljački. Velika je zabrinutost, jer je ovo srpska sredina i meštani su zabrinuti za bezbednost svoje dece. Nadamo se da ćemo i dalje živeti u miru, to je prioritet meštana", istakao je Ristić.
Pored pomenutih incidenata, meta vandala bilo je i pravoslavno groblje u Skulanevu kada su nepoznati počionici razbili deo ograde kako bi sa groba Ivice Talića skinuli srpsku zastavu, i to u dva navrata. Na sve učestalije incidente u srpskim sredinama na centralnom Kosovu i Metohiji reagovala je, između ostalih i Kancelarija za Kosovo i Metohiju koja je istakla da se nastavlja talas zastrašivanja Srba, te da napadi nisu slučajni niti nasumični.
Live
