Gde je napravljena greška: Kako su Srbi sa KiM od borbe za povratak stigli do borbe za goli opstanak?

Za nepunih 27 godina, od rata 1999. godine do danas, ili za 50-ak od prvih masovnih albanskih demonstracija u Prištini počekom 80-ih godina prošlog veka, a u istorijskom smislu, uporedivo sa vekovima srpske istorije na tom prostoru to je tek tren – srpska zajednica na Kosovu i Metohiji prešla je trnovit put od borbe za trajanje, opstanak, povratak, od vere u trajanje i povratak, do grčevite borbe za goli opstanak.

Tek, u tom periodu broj Srba na KiM sveden je na 60, 70 ili 80.000 koliko ih je danas u južnoj srpskoj pokrajini sa tendencijom daljeg, ubrzanog, dramatičnom smanjivanja i to već od 15. marta, ako Aljbin Kurti počne sa drastičnom primenom svoje verzije zakona o strancima.

Eparhija o novom hapšenju Srba na KiM : Dobri domaćini i porodični ljudi, meštani uznemireni

"Sada sve od njega zavisi, malo šta od Srba", surova je istina o kojoj sve češće govore Srbi sa KiM, ma koliko ovo teško i gorko padalo i zvučalo.  

Kako se desilo da su Srbi od borbe za povratak, proklamovane odmah posle 1999. kada je za par dana sa KiM proterano barem 150.000 duša, za tako kratko vreme stigli do same ivice opstanka koja bi već narednih meseci mogla da bude pređena?

"Kako se desilo da u javnom prostoru, od Beograda do poslednje srpske enklave na Kosovu i Metohiji umesto 'borbe za povratak' glavni narativ postane 'borba za goli opstanak i ostanak'? Kako se desilo da se povratak, kada se i pomene, pomene tek onako, reda radi, bez nade i vere, rešenosti i spremnosti, bez ostvarivog plana da se to može i dogoditi? Kako smo mi, pripadnici srpske zajednice, posebno na severu, mi koji smo pre samo deceniju stameno stajali na barikadama od Dudinog krša i Rudara do Jarinja, Brnjaka, Leška i Leposavića, glavnog mosta na Ibru u Mitrovici, Zupča i Jagnjenice, Zubinog Potoka, tako brzo prešli u defanzivu, a mi na severu i sever se tako brzo našli pod okupacijom Kurtijevih specijalaca?", pita me Srbin iz ulice na par stotina metara od spomenika Knezu Lazaru u centru Severne Mitrovice.

Pre koji dan, poznanik sa barikada, stamen i čvrst čovek, koji sa troje dece živi na severu, koji nije poklekao ni pod Kurtijevim pendrecima ni pred suzavcem ni pred suzama svoje dece, prvi put je, a znamo se dve decenije, zaplakao kao dete kad sam ga pitao šta planira ako Kurti preuzme i škole i bolnice. Kroz suze pričao mi je kako sebe, svoju porodicu, u budućnosti, vidi pod nekim šatorom ili u nekoj školi, u kolektivnom smeštaju u centralnoj Srbiji i kako ne može da se otme toj slici.

"Kako se sve to desilo, kako smo tako brzo prešli taj put", pitanje je koje iznova i iznova, svakodnevno postavljaju i sebi i drugima Srbi sa KiM sa kojima svakodnevno kontaktiram.

Činjenice su neumitne. Za pet godina Kurtijeve vladavine, od 2021. sa KiM se, po poluzvaničnim podacima Beograda iselilo 20 i više procenata Srba od 90.000 koliko ih je, opet po procenama Beograda, tamo bilo 2019. ili 2020. Samo za pola godine, od maja do oktobra 2023. godine, po podacima koje je saopštila tada predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, sa KiM se iselilo 2.000 srpskih porodica ili 14 dnevno!

Posle tragičnih događaja u Banjskoj, septembra 2023. godine, Jarinje i Brnjak bili su otvoreni ali, samo u jednom smeru. Kapije sa KiM prema centralnoj Srbiji bile su širom otvorene, u suprotnom smeru, zatvorene.

Ćerka jednog od uhapšenih u Suvom Grlu: Upali su u kuće istovremeno, deca su se prepala

"Pusta sreća da je to bilo samo tada. U stvari, na Kosmetu i oko, to je tako već decenijama. Samo što je poslednjih skoro tri decenije, od rata naovamo, umesto zaustavljanja, došlo do ubrzanja i to žestokog ubrzanja tog procesa", kaže sagovornik iz Severne Mitrovice.  

Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću, istoričar dr Petar Ristanović pre koju godinu je za "Kosovo onlajn" izneo podatak da je sa KiM, od početka 60-ih godina 20. veka pa do 1989. godine, prema njegovim istraživanjima, iseljeno između 130.000 i 140.000, odnosno 40 odsto svih Srba koji su tamo u to vreme živeli.

Ristanović koji je doktorirao na temu "Srpska intelektualna elita i kosovsko pitanje 1974–1989." podsetio je i da iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije traje i 50-ih i 60-ih godina 20. veka, a da od sredine 60-ih godina – eskalira.

"To je ogroman broj i taj broj nije bio tajna, ljudi su o tome znali i ljudi su o tome neformalno pričali, ali je sve do početka 80-ih cenzura u Jugoslaviji bila jaka i o tome nije smelo da se govori javno", rekao je Ristanović.

Talas od 150.000 ili 200.000 Srba koji je sa Kosova i Metohije krenuo sa srpskom vojskom i policijom u drugoj polovini juna 1999. godine došao je samo kao logičan nastavak tog procesa. Da su ove cifre sasvim realne govori i zvaničan podatak Agencije UN za izbeglice UNHCR, prema kome je  od 1999. do 2004. godine sa Kosova i Metohije u centralnu Srbiju raseljeno oko 200.000 ljudi. A onda je došao i martovski pogrom 2004. godine, novo etničko čišćenje.

I, tako se dođe do tragičnih podataka šta je od Srba ostalo na Kosovu i Metohiji u međuvremenu.

Kako žive Srbi u Dobrotinu na KiM posle napada na crkvu, vrtić i bolnicu: Svakodnevni strah i briga

Prema poslednjem popisu koji je obavila Priština, u Dečanu dvoje, u Đakovici 15, u Glogovcu ni jedno, u Dragašu 17, u Kačaniku šestoro, u Južnoj Mitrovici 18, mada, koliko se zna, tamo živi samo sveštenik sa svojom porodicom. U Suvoj Reci ostalo je, navodno, 14 Srba, u Štimlju nema ni jednog jedinog, u Uroševcu 23, u Vučitrnu 207, u Mališevu šest, u Juniku, tvrde, jedan, u Mamuši dvojica...

U opštini Gračanica u kojoj je prema popisu iz 2011. godine živelo 7.209 Srba i 2.474 Albanaca, Albanci su prema poslednjem popisu, iz 2023. godine – većina. Sada je u ovoj opštini 8.623 Albanaca i 8.560 Srba. Albanaca je više za šezdeset troje. Za 13 godina, od popisa do popisa, broj Albanaca u Gračanici povećan je za 248 posto, a broj Srba samo za 18 odsto. Albanci polako ali sigurno otkupljuju kuće i imanja sve bliže centru Gračanice.

U opštini Novo Brdo 2011. godine bilo je 3.524 Albanaca i 3.122 Srba, sada je Albanca 3.801 dok je Srba ostalo tek 606. Zvanična statistika govori da su 1961. godine Srbi činili 27 posto stanovništva Kosova, 1971 – 21 posto, deset godina kasnije 15 posto. Prošle godine Aljbin Kurti izneo je podatak da je trenutno na Kosovu i Metohiji  Srba manje od četiri posto.

"Ako Kurti uradi ovo što je naumio pa zatvori univerzitet, ako iz Mitrovice odu i studenti ovo će biti prazan grad. Promene koje gledamo samo poslednjih par godina su neverovatne, tragične, nesagledive. Nema više one večernje gužve na šetalištu, dece koja se igraju, nema naroda, sve je više stanova iz kojih se uveče ne vidi svetlo, u svakoj zgradi, malo-malo, pa vidimo da je neko tokom noći otišao, da nema čitave porodice. Nedelja popodne, šetalište na severu prazno, tuga Božja, pređem most, tamo na albanskoj strani šetalište puno kao oko, naroda, omladine", priča sagovornik iz Mitrovice.

A što se povratka tiče, tek podsećanja radi, rezolucijom 1244 SB UN predviđeno je da je "pravo izbeglica i raseljenih na povratak", pa samim tim i Srba – "univerzalna vrednost". Rezolucija je potvrdila pravo "svih izbeglica i raseljenih da se vraćaju svojim domovima u uslovima bezbednosti i dostojanstva".

Kako je to izgledalo na terenu, potpisnik ovih redova pre desetak godina mogao je svojim očima da vidi u jednom selu kraj Istoka. Tamo se, uz medijsku pompu vratilo desetak Srba, a umesto da im budu vraćene njive, livade, kuće, štale, opljačkana stoka, umesto da im obezbede život dostojan čoveka, prištinske vlasti i međunarodna zajednica ovu grupu nesrećnika smestili su u jednu kuću na vrh sela, u kolektivni smeštaj, odakle su kroz prozor mogli da gledaju kako Albanci komšije oru njihove njive i koriste njihove štale, beru plodove iz njihovih voćnjaka.

O Kurtijevom zakonu o strancima na RT Balkan: Ono što nije završeno 1999, dovršava se sada

Takozvano kosovsko ministarstvo za zajednice i povratak tvrdi da se od 2000. do 2025. godine na Kosovo i Metohiju vratilo 12.863 Srba. Drugi, nezavisni izvori navode, međutim, da se za dve i po decenije na KiM vratilo manje od 5.000 Srba. Nema podatka koliko se onih, koji su ubrojani u ovih 5.000 u međuvremenu po drugi put iselilo, jednostavno otišlo sa KiM.

"Povratak u gradove je nemoguća misija. Proteklih godina bili smo svedoci kako izgledaju pojedinačni pokušaji Srba da se vrate u svoj stan, da vrate otete njive ili livade, kuće... Veliki je broj slučajeva da su ti ljudi naprasno pohapšeni, ekspresno optuženi za navodne ratne zločine. Poruka Srbima je jasna – niste dobrodošli, ni ne pomišljajte na povratak", kaže sagovornik iz Severne Mitrovice.

Srbi ovde podsećaju i na reči Redžepa Mitrovice, jednog od albanskih ideologa koji je  rekao da su "Srbi na Balkan došli na silu, da silom moraju i otići", a da je na "njima Šiptarima da obave taj zadatak".

"Konstantan strah koji traje decenijama i koji se svakodnevno povećava, pritisci koji povremeno eskaliraju, upadi specijalaca koji nas više ne maltretiraju po kontrolnim punktovima i u bazama pored puteva nego u našim stanovima i kućama, neosnovana hapšenja, prosto svakoga od nas teraju da razmišlja na temu odlaska a ne na temu povratka nekoga od naših prijatelja ili rođaka koji su u centralnoj Srbiji. Ništa manje strašan nije ni osećaj da smo prepušteni sami sebi, da nam pored svega ostaje samo da se Bogu molimo da nas sačuva, da spasi nas i naše porodice", kaže jedan od naših sagovornika.

Dok je do pre tri četiri godine sever KiM bio sigurna zona, sigurna kuća za Srbe, poslednjih godina, naročito posle upada specijalaca na sever januara 2022. godine, faktičke okupacije četiri srpske opštine severno od Ibra, jednako se odlazi i sa severa i iz enklava južno od Ibra.

"Kurti najavljuje integraciju škola i bolnica, primenu zakona o strancima, za mnoge Srbe to će biti tačka posle koje nema dalje, posle koje će otići. S druge strane, boli činjenica da iz Beograda, sem saopštenja, osuda, prozivki Kurtija, nema jasnog plana šta dalje, šta će učiniti ako se dovede u pitanje funkcionisanje Univerziteta u Severnoj Mitrovici, šta će preduzeti, kako će se boriti za naša prava, šta nas savetuju da radimo, mi ovde, a šta će uraditi oni? Ništa od toga. I zato je ovde opšta apatija, beznađe, ovde je svako novo jutro i svaki novi dan samo strah", kaže naš sagovornik iz Mitrovice.

Savez protiv Srbije ne miruje: Zajedničke vežbe trojnog pakta u Zagrebu i Tirani

Podatak o petorici Srba iz sela Suvo Grlo kraj Istoka koji su pre koji dan uhapšeni i optuženi za navodni ratni zločin došao je samo kao još jedan podsetnik uslova u kojima Srbi na KiM žive.

"Hapse i optužuju za ratne zločine one koji su ovde 25 godina, sad se prisećaju njihovih 'zločina'. Privode one koji odavde nisu odlazili, koji su im bili dostupni svo vreme, pa šta onda da očekuju oni koji bi se posle 20 godina u centralnoj Srbiji vratili na KiM? Ništa se ovde ne dešava stihijski, sve je ovo deo plana i tako smo mi od priče, obećanja, nade u povratak, malo po malo stigli do grčevite borbe za opstanak u čiji se pozitivan ishod malo ko od nas nada", kaže sagovornik. 

A u međuvremenu, od 437 mesta na Kosovu i Metohiji u kojima su Srbi živeli do 1999. godine, etnički je očišćeno 312 i možda koje naselje više!