Srbija i Balkan
Tri opcije za proširenje Evropske unije: Ko će iz čekaonice za briselski sto i pod kojim uslovima
Dok se spominje članstvo bez prava glasa, na sastanku u Briselu bilo je reči o "postepenoj integraciji" i "obrnutom proširenju"
Predstavnici Evropske komisije predstavili su ambasadorima zemalja članica, na neformalnom sastanku, tri opcije za budućnost politike proširenja, piše briselski Euroaktiv.
Ovaj sastanak održan je u trenutku kada iz Brisela dopiru glasovi o tzv. članstvu bez veta, odnosno prava glasa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je kazao da je Beograd zainteresovan za ovakav model.
Prva opcija bi ostavila trenutni sistem nepromenjenim, sa Albanijom i Crnom Gorom kao vodećim kandidatima, sa ciljem pridruživanja do 2029. godine. Druga opcija nazvana je "postepena integracija". To podrazumeva da bi se zemlje kandidati pridružile većem broju inicijativa i programa EU bez formalnog ulaska u blok. Ratifikacija članstva u svih 27 parlamenata članica ostala bi za kasnije.
Ambasadorima je predstavljena i treća opcija, tzv. "obrnutog proširenja", prema kojoj bi zemlje dobile brz formalni ulazak, o kome bi se dogovorilo svih 27 zemalja članica, a zatim bi kasnije hvatale korak sa reformama. Briselski portal ocenjuje da će time ratifikacija postati teža, jer je desnica sve jača. Portal "Politiko" navodi da je ova opcija naišla na snažan otpor među određenim ambasadorima zemalja članica.
"Otpor efikasno zaustavlja model najpre članstvo, a kasnije integracije, koji je Komisija promovisala u nastojanju da se Ukrajina pridruži do 2027. godine", navodi "Politiko".
Nacrti zaključaka Samita lidera EU koji će biti održan 19. marta sugerišu da se očekuje da će podržati tradicionalni pristup bloka zasnovan na zaslugama.
"To bi ostavilo nadu Komisije da će se Ukrajina uskoro pridružiti potpuno mrtvom", slikovito analizira "Politiko".
Evropsku komisiju na sastanku je predstavljao šef kabineta Ursule fon der Lajen, Bjern Zajbert.
Live
