Srbija i Balkan
Poslednja odbrana Univerziteta na Kosmetu: Glas vapijućeg u pustinji, ima li ko da ga čuje? (VIDEO)
Povod za održavanje tribine na Pravnom fakultetu u Beogradu je početak primene takozvanog zakona o strancima na Kosovu i Metohiji, zbog kojeg su procene da će obrazovanje i zdravstvo koje i dalje funkcioniše po sistemu Republike Srbije na Kosovu i Metohiji posebno biti pogođeno zbog nastavnog kadra i osoblja koje dolazi iz centralne Srbije
Klub društvenih odnosa Pravnog fakulteta u Beogradu održao je večeras tribinu "Univerzitet u Prištini – snaga prkosa i dokaz istrajnosti". Organizatori su poručili da u trenutku pritisaka na institucije Republike Srbije, studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu pružaju podršku Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Povod za održavanje tribine je početak primene takozvanog zakona o strancima na Kosovu i Metohiji, zbog kojeg su procene da će obrazovanje i zdravstvo koje i dalje funkcioniše po sistemu Republike Srbije na Kosovu i Metohiji posebno biti pogođeno zbog nastavnog kadra i osoblja koje dolazi iz centralne Srbije.
Govornici su bili profesor dr Bojan Bojanić, profesor dr Duško Čelić, docent dr Stefan Surlić i profesor dr Branko Rakić.
Čelić: "Savršena oluja" za poslednje etničko čišćenje Srba na KiM
Profesor Pravnog fakulteta u Prištini Duško Čelić rekao je da je glas profesora sa Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici glas vapajućih u pustinji. On je podsetio da ova obrazovna ustanova baštini tradiciju od Prizrenske bogoslovske škole i istakao da je sve što je proživela država na Kosmetu, proživeo i Univerzitet u Prištini.
"Teško je objasniti kakvo je trenutno stanje, to je jedna doza neizvesnosti i zebnje šta će se dogoditi. Najverovatnije da će krenuti primena tzv. zakona o strancima. Ne vidimo zasad glasa od strane našeg osnivača, Republike Srbije i to je možda ono što nas možda u ovom času i najviše boli. Ta tišina iz Beograda najjače odzvanja na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici. Ukoliko krene primena tog zakona, to će biti zaista fatalan uticaj, jer polovina profesora neće moći da obavlja ni nastavu, ni ispite. Bojimo se da će to izazvati lančanu reakciju i odlazak i profesora i studenata, pa i generacija srednjoškolaca i osnovaca, a za njima i roditelja. Taj efekat bi mogao da se opiše kao 'savršena oluja', poslednje etničko čišćenje Srba na KiM", upozorio je Duško Čelić.
On je objasnio da je u pitanju diskriminacioni propis, koji je donet još 2013. godine i da je opasan, jer čitave kategorije srpskog stanovništva stavlja van zakona, smatra ih strancima i pravno nevidljivima, ali da se na to nije upozoravano ni iz Kosovske Mitrovice, ni iz Beograda, ni iz Brisela.
"Više od 220.000 izbeglih i raseljenih i njihove potomke smatra strancima. Lica koja nemaju lične isprave tzv. Kosova, lica koja su rođena u centralnoj Srbiji, to bi značilo da više od tri dana ne bi mogle da borave na KiM i bili bi podvrgnuti proterivanju. Ako bi želeli da ostanu duže, morali bi da dostave razloge za duži boravak. Morali bi da dokažu da je ustanova akreditovana u sistemu tzv. Kosova, što Univerzitet nije. Integracija je nemoguća, jer bi to otvorilo Pandorinu kutiju u smislu načina finansiranja, sadržine programa, jer ne možemo predavati pozitivno pravo tzv. Kosova, već Republike Srbije. Isto tako i kada je reč o geografiji, istoriji i drugim identitetskim predmetima", objasnio je profesor Čelić.
On je istakao da bi se primenom zakona otvorio niz problema i pitanja koja nisu rešiva ukoliko bi se krenulo u bilo kakvu integraciju Univerziteta.
Profesor je istakao da je bilo više pokušaja urušavanja Univerziteta.
"Posle konfederalizacije SFRJ, komunisti su hteli da albanizuju univerzitet, nastava na srpskom skoro da je nestala. Posle NATO agresije 1999. Univerzitet je prognan iz svog sedišta, što je jedinstven slučaj. Mi smo 25 godina u privremenom sedištu u Kosovskoj Mitrovici. Nije bilo lako ni tu...Ali, Univerzitet je nesmetano radio i za vreme barikada 2022.godine, nijedan dan ni ispit nismo izgubili. Svaki dan rada sa našim studentima je patriotizam na delu. Svaki radni dan za nas je Božiji blagoslov", poručio je profesor Čelić.
Priština je za 15. mart najavila početak primene tzv. zakona o strancima i vozilima, prema kojima bi svi koji nemaju dokumenata koja izdaju privremene institucije bili tretirani kao stranci i morali bi da traže boravišnu dozvolu.
Bojanić: Univerzitet je crvena linija
Profesor Bojan Bojanić je rekao za RT Balkan da činjenica da se približava 15. mart izaziva strah i neizvesnost na Univerzitetu i na svim fakultetima, jer ne znaju šta ih čeka. On je ukazao da bi primena dva najavljena zakona, posebno zakona o strancima, imala kobne posledice po Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. On je rekao da 2.000 do 3.000 studenata i polovina nastavnog kadra postali "stranci" i da bi bio onemogućen i paralisan rad univerziteta.
"Ništa nije bolja situacija ni za zaposlene u zdravstvenom sistemu, u osnovnim i srednjim školama. Ova dva zakona su unakrsni udari na Srbe koji žive na KiM i njihov krajnji cilj je etničko čišćenje. Na meti ovih udara, nažalost mogu da se nađu i monasi i sveštenici Srpske pravoslavne crkve. Ja ne želim da zamislim situaciju da meta jednog dana budu bogoslovi Prizrenske bogoslovije, koji su sa nekoliko svešteničkih porodica poslednji preostali čuvari Dušanovog grada", poručio je profesor Bojan Bojanić.
On je istakao da ovo što se trenutno dešava nije nimalo slučajno, već da je to dobro osmišljen plan od strane Prištine, a da je cilj etničko čišćenje Kosova i Metohije, pomoću niza udara putem kvazipravnih sredstava, da se završi ono što je počelo u ovom posleratnom periodu.
"Sada je ideja da se uz pomoć tzv. zakona dovrši taj proces i da to počne da se primenjuje 15. marta. Problem će nastati za 2.500 studenata iz centralne Srbije, koji će biti tretirani kao stranci. Od 2013. je počela masovnija upotreba kosovskih dokumenata, a od 2023. nema izbora, već svi moraju uzeti dokumenta tzv. Kosova. Ako imate polovinu kadra koji ne mogu da se zadrže duže od dva dana, jasno je da će biti ogromnih problema", kazao je Bojanić.
Profesor je istakao da bi, da nije univerziteta u Mitrovici, ona bila penzionerski grad.
"Neprihvatljiva je bilo kakva integracija univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, niti njegovo bilo kakvo izmeštanje u Novi Pazar, Prokuplje ili Paraćin, svejedno...Univerzitet ne postoji zbog nas 1.200 zaposlenih, on postoji zbog studenata. Univerzitet, obrazovanje i zdravstvo su poslednje niti koje Kosmet vezuju za Srbiju, on je crvena linija", poručio je profesor Bojan Bojanić.
Live
