Događaji koji su se odigrali u dve decenije nakon smrti Slobodana Miloševića daju istorijsku distancu koja potvrđuje njegove reči da ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševića, nego Miloševića zbog Srbije, naveo je Živadin Jovanović nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ.
Milošević je umro je pre 20 godina, 11. marta 2006. u ćeliji u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala. U javnosti se odmah pojavila sumnja u okolnosti njegove smrti koja nije izbledela ni danas.
On je u pismu ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu 10. marta 2006. godine poručio: "Ja se, poštovana gospodo, osećam veoma loše. Obraćam vam se u nadi da ćete mi pomoći da se zaštitim od kriminalnih aktivnosti u instituciji koja deluje pod zastavom OUN... Sigurno ne mogu da me leče oni od kojih sam branio zemlju u ratu i koji imaju interes da me ućutkaju".
Jovanović, kao jedan od Miloševićevih saradnika, istakao je u intervjuu za "Novosti" da je "njegov motiv da neprestano govori o Miloševićevom zaveštanju i sada jeste situacija u kojoj se nalazi svet".
"Pogledajte Iran - isti scenario. Prvo ide hibridni rat, ekonomsko iscrpljivanje, a onda se prelazi na otvoreno bombardovanje. SR Jugoslavija je bila prva velika laboratorija tog modela. Milošević je u Hagu branio upravo tu istinu. Znao je da će ga ubiti, ali je želeo da ostane zapis - da buduće generacije Srba vide kako smo izmanipulisani i kako je jedan veliki intelektualni kapacitet pokušao da nas osvesti pre nego što bude prekasno. Danas, kada pogledamo ekonomiju u stranim rukama i medijsko zatiranje našeg identiteta, vidimo da je svaka njegova reč iz tog poslednjeg obraćanja postala naša stvarnost. Mnogi su se smejali njegovom govoru 2. oktobra 2000. ali vreme je pokazalo da je to bila hirurški precizna analiza naše budućnosti", istakao je Jovanović.
Dodao je da je Milošević imao taj neverovatan intelektualni kapacitet da vidi kuda stvari idu.
"Rekao je da će sa vladom koju instalira Zapad neizbežno početi dezintegracija svega što je naše. Danas je jasno da se upravo to desilo. Upozorio nas je da će Kosovo biti prva žrtva i da će se ovaj trenutni status pretvoriti u trajno odvajanje od Srbije. Video je šta se sprema Crnoj Gori, kako će je prepustiti mafiji samo da bi je otcepili. Ali, ono što najviše boli jeste kako je pogodio tu socijalnu katastrofu - najavio je duboku podelu na mali sloj basnoslovno bogatih i ogromnu većinu sirotinje. Rekao je da će javna imovina preći u ruke stranaca, a da će domaći kapitalisti biti samo oni koji su spremni da pognu glavu, da poviju rep i odreknu se časti i dostojanstva radi mrvica sa stola multinacionalnih kompanija", rekao je nekadašnji ministar.
Prema njegovim rečima, "najstrašnije je bilo njegovo predviđanje o udaljavanju od sopstvenih korena".
"Rekao je da će nas udaljiti od srpske kulture, književnosti i tradicije. Pogledajte danas, ako nam stranci pišu udžbenike, ako izbacuju velikane srpske književnosti i epske pesme, ako nas u medijima kljukaju nebitnim informacijama o stranim fudbalerima i britanskim velikanima dok zaboravljamo sopstvene. Mi smo bolji deo Evrope, a doveli su nas do toga da budemo iskompleksirani i da verujemo kako je sve tuđe bolje. To je ono što je on anticipirao: državu kojoj je oduzeta duša", istakao je.
Jovanović podvlači da je operacija rušenja Miloševića dugo pripremana i da "nije 5. oktobar pao sa neba", već "kulminacija desetogodišnjih sankcija iscrpljivanja, propagande, demonizacije jednog naroda i jednog čoveka".
"Ljudi su već bili umorni i na to su neprijatelji Srbije i računali, na zamor materijala i da će ljudi poverovati u obećanja da će čim ode Milošević, doći milijarde dolara, da će nam sve biti oprošteno, da ćemo postati deo te 'velike porodice srećnih naroda'. Šta smo dobili? To da su nam najbolji oficiri otišli u Hag, da nam je vojska svedena na lovačko društvo, da su nam fabrike rasprodate za jedan evro, a da su te milijarde koje su obećane završile u džepovima onih koji su tu promenu sproveli. To je ta istina o kojoj se danas malo govori, ili se govori sa strahom", rekao je.
Danas, tvrdi "živimo posledice i ovo što se danas dešava sa Kosovom, to je samo finalizacija tog procesa".
"Milošević je to video. On je znao da oni neće stati na njemu. Njima nije bio problem Milošević kao pojedinac, njima je bio problem Milošević kao simbol otpora toj novoj globalnoj diktaturi. Zato je on u Hagu bio takav kakav je bio. On je tamo branio državu, nije branio sebe. On je znao da će ga ubiti. On je to rekao više puta. Ali je hteo da ostane zapis, da ostane istina za buduće generacije. Da se vidi ko je tu bio agresor, a ko je bio žrtva. Ko je rušio međunarodno pravo, a ko ga je branio", tvrdi Jovanović.
Podsetio je na pisanu izjavu za Haški tribunal pukovnika Džon Kroslanda, vojnog atašea Velike Britanije u Beogradu uoči agresije 1998. godine, koji je naveo da su "Klinton, Olbrajtova i Holbruk su doneli odluku da zbace Slobodana Miloševića" i da su "za taj plan ocenili da bi im mogla koristiti teroristička OVK".
" Od tog časa, kaže Krosland, 'više nije bilo važno uopšte šta ja ili bilo ko drugi misli o OVK, da li je ona teroristička, ona je prihvaćena kao faktor, kao činilac u planu za zbacivanje Miloševića'. Kada su u maju 1998. godine Klinton, Olbrajtova i Holbruk doneli odluku da zbace Miloševića uz pomoć OVK, ta odluka se prenela na CIA koja je dobila odobrenje da angažuje sve potencijale koje SAD imaju na raspolaganju: novac, obaveštajne, propagandne, lobističke agencije. Taj dogovor bio je osnova da se NATO 1999. uključi u agresiju na Jugoslaviju i da koristi OVK kao kopnene snage. Pošto su Klinton, Olbrajtova i Holbruk odlučili da tu organizaciju uključe u zbacivanje Miloševića, ona je od terorističke postala saveznička u tom času. Bio sam svedok kako se u roku od desetak dana promenio narativ i rečnik Holbruka, Gelbarda i svih onih koji su učestvovali u pregovorima sa Miloševićem", rekao je Jovanović.
Diplomata je naveo da je cilj agresije na SRJ bila ekspanzija Alijanse na Istok.
Kako je rekao "Slobu nije oterao srpski narod".
"Sada vidimo da su ga oterali sledbenici i mušterije Epstina, kakav je Klinton koji se slika u ženskoj haljini. To govori o suštini, nije se radilo ni o kakvoj demokratiji, ljudskim pravima, ni o čemu što je civilizacijska tekovina ili vrednost. Reč je o suludoj pohlepi Epstinovih sledbenika da pokore, za početak, celu Evropu. Smetalo im je što na Balkanu postoji neko ko ne želi da se pokori, već želi da ostane svoj u ravni sa drugima", zaključio je.