Obavezni vojni rok u Hrvatskoj: Šta još čeka Srbija?

Nakon dve decenije, Hrvatska je danas vratila obavezno služenje vojnog roka u trajanju od dva meseca, a prvi regruti će biti smešteni u kasarnama u Kninu, Slunju i Požegi. U Srbiji su već duže vreme, kako je najavljivalo državno i vojno rukovodstvo, na snazi pripreme, obnova kasarni.

Ipak, na zvanično otvaranje kasarni za regrute se i dalje čeka, a sagovornici RT Balkan ocenjuju da je naša država imala veće razloge da to učini pre Zagreba i da se sa tim kasni.

Prema poslednjim najavama, sa obaveznim vojnim rokom startovaće decembarska klasa ove godine ili martovska – 2027. godine.

Na tematskoj sednici Vlade Srbije o strateškom pravcu države održanoj krajem januara, jedna od pet ključnih tačaka kojima će članovi vlade posvetiti spada uspostavljanje strukturnih elemenata za uvođenje i služenje vojnog roka i osavremenjivanje i osnaživanje vojske.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će služenje obaveznog vojnog roka početi od decembra ove ili marta sledeće godine, a da će odluka o tome biti uskoro doneta i da to zavisi od toka priprema. 

Vlada Srbije donela zaključak od pet tačaka – među njima i obavezni vojni rok

"Moramo da spremimo sve objekte. Imamo dovoljno pušaka i čizama ali postoje neke stvari koje još nisu potpuno spremne", rekao je tom prilikom Vučić i istakao da moraju da se "obnove regrutni centri, unaprede i obnove ambulante".

Ministar odbrane Bratislav Gašić istakao je ranije da su resorno ministarstvo i Vojska Srbije spremni za vraćanje vojnog roka i da je pripremljeno i zakonsko rešenje koje treba da bude uskoro upućeno u skupštinsku proceduru. Kako je naveo, prošle godine je 125 objekata privedeno toj nameni, kao i da je planirano da u prvoj i sledećim generacijama bude po 5.000 vojnika koji bi na vojnom roku proveli 75 dana što bi im bilo plaćeno.

"Muškarci će biti u obavezi da služe vojni rok od 18 do 30 godina, a ženama će biti omogućeno da vojni rok služe dobrovoljno", rekao je Gašić.

Istakao je da je planirano da prvih 60 dana služenje vojnog roka bude u kasarnama, a da 15 dana posle toga provedu u određenim logorskim prostorijama.

Komentarišući to što je Hrvatska pre Srbije vratila obavezni vojni rok, general-major  i bivši načelnik uprave pešadije vojske Milorad Stupar za RT Balkan ističe da Srbija šest godina priprema narod za služenje vojnog roka.

"Mi kasnimo sa tim. Naša vojska je bila pripremljena da primi prve vojnike u septembru 2025. godine. Kasarne su pripremljene, 125 objekata je renovirano. Obezbeđene su starešine, izvršeni metodički kursevi, sređen veliki broj strelišta i vežbališta. Radilo se na standardu oficira, jer na toj obuci treba da rade motivisane starešine koji za kratko vreme može da da obučenog vojnika", objašnjava Stupar.

Kovač za RT Balkan: Zašto se toliko dugo čeka na odluku o uvođenju obaveznog vojnog roka

Podseća da Srbija ima strategiju nacionalne bezbednosti po kojoj je predviđen koncept totalne odbrane. Kako ukazuje, zadatak je da se napravi sistem odbrane koji bi svojom opremljenošću, obučenošću i motivisanošću odvratio od bilo kakve agresije kao vojno neutralne zemlje. Govoreći o tome da li su naši kapaciteti dovoljno osposobljeni za nove regrute, Stupar ocenjuje da imamo dovoljno kapaciteta po preračunu koji sada postoji.

"Srbija je uložila sredstva da se nabave savremeni borbeni sistemi, ali nije dovoljno da nabavite sisteme, njime treba da upravljaju novi mladi ljudi, koji će biti obučeni. Imamo tačno dovoljno kapaciteta prema preračunu, sada postoje centri za obuku u Somboru, Valjevu, Leskovcu, Požarevcu, Pančevu. Svaka zemlja ima problema sa profesionalnim kadrom, jer je vojničko zanimanje samo po sebi teško. Zato je jedno od rešenja vraćanje služenje obaveznog vojnog roka", ističe Stupar.

Na pitanje da li je rok od 75 dana dovoljan za ovu vrstu obuke, Stupar navodi da je, prema njegovom mišljenju, i više nego dovoljan i da se potcenjuje znanje naših starešina.

"Ako im obezbedite uslove za rad, za 75 dana se mogu postići vrhunski rezultati. Hajde, da prvo krenemo sa obukom, pa ćemo se onda, produžavati ili skraćivati. Kao čovek koji je izvodio obuku 35 godina, jer sam kao general vodio upravu pešadije, tvrdim da je 75 dana sasvim dovoljno", navodi Stupar.

Objašnjava da se obuka deli na obuku pojedinaca i jedinice, kao i da se prvih 30 dana regruti obučavaju opštoj pešadijskoj obuci.

"U tom periodu treba da nauče da upotrebe masku, prvu pomoć, lično naoružavanje, da se maskiraju, znaju mine, osnovna obuka sa gađanjima. A onda, tokom drugog meseca se obučavaju za vojno-evidencionu sposobnost, radno mesto tenkiste, artiljerca, snajperiste. Potom, sledi 15 dana za obuku u stvarnim uslovima", napominje Stupar.

Od tih mladića koje služe vojni rok, jedan deo će, ukazuje naš sagovornik, otići u profesionalne jedinice, dok će drugi biti aktivni i pasivni rezervni sastav.

Gašić: Sve je spremno za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, uređeno 125 objekata

"Oni koji se pronađu u vojničkom pozivu, ostaće u profesionalnim jedinicama. Aktivna rezerva je na "klupi", prima platu i uskače kad profesionalnog vojnika nema. Pasivna su oni po pozivu. Moram da napomenem da se obuka ne završava sa 75 dana. Sve te ratne jedinice imaju obuku jedinica svake godine od 15 dana do 30 dana. Obuka se nastavlja do 35 godine dokle im je prva kategorija", ističe Stupar.

U Hrvatskoj je do sada, kako je saopšteno, 10 uložilo prigovor savesti, a na pitanje kakav odziv očekuje mladića iz Srbije, Stupar odgovara da se pričama koje se nameću, da veliki broj omladine ne želi da služi vojni rok, napada borbeni moral naroda.

"Ova naša mladost potiče od slavnih predaka, od Karađorđa, vojvode Putnika, Stepe Stepanovića. Nemamo pravo da slobodu koju su nam dali preci, nekom poklonimo. Smatram da je većina naših mladih ljudi daleko od toga da bi bojkotovali", ukazuje Stupar.

General u penziji Mitar Kovač smatra da ne postoji dovoljno razloga koji se mogu dovesti u kontekst odlaganja služenja vojnog roka.

"Srbija je imala daleko veće potrebe od Hrvatske da to učini pre nje, a Hrvatska kao članica NATO pakta, nije trebalo to da učini. Ali nama Hrvatska nije reper. Mi, iz našeg strateškog opredeljenja, trebalo je davno da nastavimo služenje vojnog roka. Oficiri su to predlagali pre četiri, pet godina, međutim, tu se umešala politika, pod pritiskom Evropljana, NATO-a, davane su nam sugestije da se to ne čini. Mislim da je to rezultat toga. Nisu u pitanju ni finansijska sredstva. Potrebno je malo novca da se prilagode infrastrukturni kapaciteti. Zbog geopolitičkih procesa i ugrožavanja bezbednosti, trebalo je da pojačamo obim i broj partija regruta koji će se obučavati tokom jedne godine", ističe Kovač za RT Balkan.

Ocenjuje da bi bilo krajnje neodgovorno i opasno ukoliko bi se termin služenja vojnog roka prebacio za narednu godinu.

"Nadam se da će sazreti uverenje da zbog pojačanih izazova bezbednosti Balkana i Evrope, to mora da se učini što pre. Očekujem da se taj famozni nacrt zakona što pre nađe u proceduri. Izgovori ne mogu biti da li su nam spavaone veće ili manje, jer ne treba stvarati poluhotelske uslove za vojnike jer vojska nikad nije živela taj život. Treba poštovati kriterijume za slanje poziva, da nema izuzeća. Bitna je pravičnost da nema izuzeća tatinih i maminih sinova", zaključuje Kovač.