Pritisci iz Vašingtona i Brisela da Aljbin Kurti formira ZSO, političkom analitičaru Obradu Kesiću se ne čine iskrenim, jer mu, kako pojašnjava, sugerišu da će je on napraviti po svojoj meri, a ne prema preuzetim obavezama iz postignutih sporazuma.
"Mislim da je pritisak SAD na Kurtija retorički i za javnost, jer iza scene, ako gledate kontekst tog pritiska, vidite da to nije baš neki snažan prtisak, jer mu oni unapred kažu - 'vi nam kažite kako ćete definisati ZSO. Kako vama odgovara tako će biti'. Drugim rečima, mislim da Brisel i SAD kažu - dobićeš sve što tražiš i sam ćeš da definišeš kakva će prava Srbi da imaju'", rekao je Kesić za "Kosovo onlajn".
A, pošto posrednici daju mogućnost Kurtiju da sam definiše šta podrazumeva pod ZSO, onda to, smatra Kesić, zapravo i nije pritisak.
"Ako ne žele da se drže dogovorenog (a dogovoreno je da to mora da bude široka autonomija i uprava koja odlučuje o svim značajnim oblastima svakodnevnog života), već ako Amerikanci unapred sugerišu Kurtiju da će on odlučiti kolika će autonomija da bude, onda to nije ni iskreno ni legitimno", kaže Kesić.
Jer, kaže on, nije legitimno da se prava Srba štite zahvaljujući dobroj volji Prištine, pošto, kako dodaje, "znamo da tamo dobre volje nema". Prava se, naglašava, moraju štititi u skladu sa dogovorima, međunarodnim pravom i Rezolucijom SB UN.
Ovako postavljena situacija, sada, kako kaže Kesić, izgleda apsolutno neprihvatljivo.
"Ponašanje Kurtija nije racionalno jer ne vidi da mu daju maltene sve što traži. Ili je možda reč o toliko napetoj unutrašnjoj političkoj situaciji između albanskih političkih stranaka, da on ni simbolično ne sme da popusti, zato što bi pao sa vlasti", smatra Kesić.
Za ovog političkog analitičara, pozitivno je što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio da sa pitanjem pregovora o Kosovu ide na skupštinsku raspravu, ali, kako dodaje da u tu debatu treba uključiti čitavo društvo, crkvu, aktiviste i nevladin sektor.
"A pogotovo se mora mnogo direktnije uključiti narod koji živi na KiM. Narod koji živi u tim opštinama koje treba da čine ZSO. Takva rasprava može biti samo korisna", rekao je Kesić.
On ističe i da bi moralo da se definiše šta je nacionalni interes Srbije u vezi sa Kosovom, jer do sada toga nije bilo.
"Kad kažem da se definiše, mislim da se zauzme jasan stav, ne samo oko generalne ideje da treba da postoji ZSO, nego treba da znamo generalni stav šta da radimo. Da li vraćamo suverenitet i teritorijalni integritet, da li se borimo za status kvo, da li se borimo za podelu. Mora da bude i te rasprave, da bismo postigli konsenzus i da bismo svi znali kako najbolje da dostignemo taj željeni rezultat", istakao je Kesić.