Bez zaštite, bez prava na nadu: Kako je Kurti Srbe na KiM, čitav jedan narod, stavio van zakona

Samo pet dana uoči najavljene primene novih zakona o vozilima i strancima na tzv. Kosovu, carina i policija samozvane države sproveli su pojačanu akciju kontrole vozila sa stranim registarskim tablicama i u prošlu nedelju za nekoliko minuta oduzeli tri vozila.

Da li će Srbi postati stranci na KiM: Na meti i SPC, baš kao što je bila u Crnoj Gori

Jedno od oduzetih vozila bilo je sa tablicama Albanije, za druga dva nije saopšteno u kojoj su zemlji registrovana, ali, posebno Srbima na KiM jasno je da nisu meta Albanci koji voze automobile registrovane u Albaniji, već su prava meta Srbi sa vozilima sa srpskim oznakama.

Zakon koji su donele prištinske vlasti i čija bi primena trebalo da počne 15. marta predviđa da Srbi sa "kosovskim" ličnim kartama neće više moći da upravljaju vozilima sa registarskim oznakama koje izdaje MUP Srbije a koja su uz ovlašćenja do sada koristili na Kosovu i Metohiji.

Po nekim procenama, čak 80 posto vozila u Severnoj Mitrovici sa srpskim su registarskim oznakama i voze se uz ovlašćenja.

Sva ta vozila, odnosno Srbi kojih ih koriste, biće od 15. marta, ukoliko se ponovo ne desi neko kratkoročno odlaganje na meti kosovske policije i carine.

Prostije rečeno, administracija Aljbina Kurtija, ustvari, staviće na taj način veliki broj Srba na Kosovu i Metohiji, posebno na Severu – van zakona.

Sve te Srbe policija će već od 15. marta, ili za mesec, dva ili tri, svejedno, moći da zaustavlja, oduzima im vozila, hapsi ih, određuje im pritvor, maltretira ih, bije, bez ikakvih zakonskih, institucionalnih ograničenja, bez ikakve zaštite za Srbe...

Naš izbor

Meta je i SPC: Slučaj igumana Fotija, ili, šta po novom zakonu čeka srpsku crkvu na KiM

Teško je u ovom trenutku proceniti koliko će se Srba sa KiM naći na udaru novih zakonskih odredbi Kurtijevih vlasti čiji je početak primene u međuvremenu zdušno podržala i Evropska unija, navodeći da su po standardima Brisela, odnosno koliko će Srba tim odredbama biti stavljeno van zakona. I uzalud Srbi sa Kosova i Metohije ovih dana kucaju na vrata Brisela, zemalja Kvinte, zapadnih ambasada u Prištini, tražeći tamo zaštitu.

Procene su da će se na udaru prištinskog zakona o strancima naći najmanje polovina od oko 1.000 profesora i drugih zaposlenih na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Restriktivni zakonski uslovi navedeni u pomenutom zakonu zahtevaju od profesora koji nemaju tamošnja dokumenta da se najpre prijave kosovskoj policiji, da zatim, pod nemogućim uslovima pribave boravišnu a zatim i dozvolu, odnosno licencu za rad.

Za ove dve dozvole, profesori će morati da prilože potvrdu da rade u ustanovi akreditovanoj u kosovskom sistemu, što Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici nije, što znači da će 500 profosora i drugih zaposlenih u startu ostati bez prava da rade, da obrazuju studente, da putuju na KiM, odnosno, biće stavljeni van zakona.

Te profesore, koliko sutra, od 15. marta, ili za mesec-dva dana, policija će moći da zaustavi na Jarinju ili Brnjaku i da im prosto zabrani ulazak na "Kosovo".

Van zakona će, najjednostavnije rečeno biti stavljeno i nešto manje od polovine od 7.000 studenata koliko ih ima Univerzitet u Prištini.

Svi studenti ovog Univerziteta, koji je član Evropske asocijacije univerziteta i prepoznat je sa te strane, koji nemaju kosovske papire moraće takođe već za koji dan da se prijave policiji, a da zatim apliciraju za boravišnu dozvolu.

I njima će, kao i profesorima, za boravišnu dozvolu biti potrebna i potvrda da na KiM studiraju na fakultetu akreditovanom u kosovskom sistemu, što znači da će ostati bez prava na studiranje, na obrazovanje, da će policija i njima moći da zabrani ulaz na Kosovo, da će one koje zatekne na ulici, na fakultetu, u menzi, u studentskom domu bez boravišne dozvole moći ekspresno da protera sa Kosova i Metohije.

Svi ovi studenti i profesori u ovom slučaju su bez ikakve pravne, institucionalne i bilo kakve druge zaštite.

Mimo ovoga, van zakona biće stavljeni i studenti Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici.

Dekanatu ovog fakulteta početkom februara dat je ultimatum od 30 dana da se isele iz zgrade koja je, navodno, vlasništvo kosovskog Univerziteta u Prištini.

Ultimatum ističe ovih dana. Profesori i studenti ove ustanove mogli bi već danas, sutra ili prekosutra da se suoče sa zaključanim vratima fakulteta ili da budu isterani iz učionica na ulicu. Da budu stavljeni van zakona.

O Kurtijevom zakonu o strancima na RT Balkan: Ono što nije završeno 1999, dovršava se sada

Rektor pomenutog univerziteta, Arben Hajrulahu juče je izjavio da "Fakultet tehničkih nauka mora dobrovoljno da oslobodi imovinu i preda je zakonitom vlasniku, Univerzitetu u Prištini, ili pokrenuti formalni zahtev za regulisanje dvosmernog pravnog odnosa za korišćenje, pri čemu je Univerzitet spreman na saradnju".

"Dok se ne odobri zvanični ugovor, svaka dalja upotreba imovine smatra se neregulisanim i bez pravne osnove. Univerzitet u Prištini će preduzeti zakonom predviđene mere za zaštitu svoje imovine u okviru datog roka", navodi se u pismu Univerziteta, upućenom FTN-u.

Dalje, procenjuje se da će najmanje 10.000 Srba sa KiM biti na udaru zakona o strancima jer nemaju kosovska dokumenta. Svi oni će, pa i oni koji su rođeni na KiM, koji žive u svojim kućama i stanovima na KiM, na imovini svojih očeva, dedova, pradedova, morati da se u roku od 72 sata prijave policiji, da traže boravišnu dozvolu, da pribave sijaset dokumenata i da se zatim suoče sa kosovskom pravdom, sa službenicima koji ne govore srpski, koji imaju diskreciono pravo da nekome odobre ili ne odobre pomenutu dozvolu.

Koliko će se srpskih porodica suočiti sa pretnjom da budu razdvojene, da jedan od bračnih drugova, da jedno od dece bude proterano sa Kosova i Metohije?

Posebno je teško u ovom trenutku proceniti broj Srba koji će se naći na udaru zakona o strancima kada je zdravstvo u pitanju. Prvo, veliki broj lekara ostaće bez prava da dolaze, da rade na Kosmetu, da leče ljude, jer neće moći da dobiju potrebne licence.

Sasvim je jasno da jedan broj zdravstvenih radnika koji rade u zdravstvenim ustanovama Srbije na Kosovu i Metohiji dolazi iz centralne Srbije i boravi samo na osnovu isprava koje Srbija izdaje.

"Oni u smislu ovog zakona postaju stranci i vreme koje oni mogu da provedu na Kosovu jeste ograničeno zakonom. Štaviše, oni su obavezni i da u okviru tog vremena prijave svoj boravak, tako da će najpre morati da ograniče vreme koje provode na Kosovu i Metohiji, dakle da ne prekorače taj zakonski prag koji imaju, ali isto tako biće primorani da se prijavljuju kosovskoj policiji ukoliko žele da duže borave i u okviru tog perioda", izjavio je za "Kosovo onlajn" politikolog Ognjen Gogić dodajući da se sa zakonom o strancima paralelno može postaviti pitanje radnih dozvola, "odnosno da li te osobe tokom perioda u kojem borave na Kosovu mogu i da rade u ustanovama koje nisu pravno prepoznate na Kosovu".

Na drugoj strani, vozila koja koriste zdravstvene ustanove na KiM, saniteti, dostavna i druga vozila od kojih zavisi funkcionisanje zdravstvenih ustanova na KiM u srpskom sistemu, u velikom broju vlasništvo su Ministarstva zdravlja Srbije, imaju srpske registarske oznake i naći će se na udaru zakona o vozilima.

"Prvo, veliki broj kolega nema kosovska dokumenta i oni će od 15. biti praktično onemogućeni da izvršavaju svoje radne obaveze. Međutim, mnogo važnija stvar su eventualni transporti zbog zakona o saobraćaju, odnosno o vozilima, jer su naša sanitetska vozila registrovana na Rašku ili na Beograd, upravo zbog nemogućnosti da se adekvatno registruju u sistemu privremenih institucija Kosova. Tako da je zabrinutost ogromna. Postavlja se pitanje pravilnog i adekvatnog 24-satnog funkcionisanja zdravstvenog sistema", izjavio je za "Kosovo onlajn" specijalista ortopedije i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici dr Aleksandar Božović.

Veliko je pitanje i koliko će se sveštenika, monaha SPC naći na udaru zakona o strancima, koliko će njih morati da se jave u policiju, zatraže boravišne dozvole, koliko će ih biti suočeno sa opasnošću deportacije iz manastira?

Čelić: Očekujem da akademska zajednica ne ćuti na pretnju gašenjem fakulteta na KiM

Na stranu što su prethodnih godina Srbi na KiM u velikom broju, različitim odlukama prištinskih vlasti već stavljeni van zakona. Tako su, odavno van zakona Srbi starosedeoci, vlasnici zemlje u opštinama Zubin Potok, Leposavić, na čijim su imanjima postavljene vojne i policijske baze. Njihove njive i livade bezobzirno su uzurpirane, otete, a vlasti su naknadno, retroaktivno pokrenele postupke eksproprijacije.

Van zakona su i brojni Srbi, posebno u opštinama na Severu kojima su po različitim osnovama oteti stanovi, lokali na šetalištu u Severnoj Mitrovici, recimo.

Van zakona su i Srbi koji su 1999. ili 2004. ili kasnije proterani sa svojih imanja i kojima je uskraćeno pravo na održiv povratak.

Podsećanja radi, vlasti u Prištini u međuvremenu su zabranile nastavak izgradnje povratničkog naselja u opštini Zvečan, dok je u Severnoj Mitrovici posebno, za vreme mandata albanske vlasti, veliki broj parcela preimenovan iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište kako bi se omogućila izgradnja kuća za Albance.

Van zakona su i hiljade Srba penzionera, radnika na Kosovu i Metohiji koji po plate i penzije moraju u centralnu Srbiju, u Rašku, Kraljevo, Vranje, Kuršumliju kao i oni koji u apotekama na Kosovu i Metohiji ne mogu da podignu, kupe lekove već po njih takođe moraju u centralnu Srbiju.

O Srbima koji čame po kosovskim zatvorima optuženi za navodne ratne zločine uz dva svedoka koji su nešto načuli o "komšijama zločincima", koji su se navodnih srpskih zločina setili posle dve i po decenije ili tek kad su Srbi komšije zatražili natrag svoju otetu imovinu, kada su odbili da Albancima prodaju njive, kuće ili livade, da se i ne govori.

I, sve je ovo okvir za sliku opšteg stanja u kome žive Srbi na Kosovu i Metohiji, van zakona, van normalnog života i van ikakve nade da će se išta skorih dana popraviti.