Univerzitet kao poslednja crvena linija

Primena zakona de fakto vlasti u Prišini o strancima i o vozilima najavljena za 15. mart 2026. godine, uz istovremene najave o početku integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija Republike Srbije u tzv. kosovski sistem, izazvala je dodatnu uznemirenost, zabrinutost i strah svih pripadnika srpske zajednice na Kosovu i Metohiji (KiM), smatra redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Zdravko Grujić.

"Opravdano, jer se ovim potezima ne ugrožavaju samo poslednje preostale srpske institucije – Univerzitet, predškolske ustanove, osnovne i srednje škole i zdravstveni sistem koji rade u okvirima pravnog sistema Republike Srbije, već se administrativnim putem, ili prema navodima faktičkih vlasti na 'zakoniti' i 'legitiman' način, svesno ugrožava postojanje celokupnog srpskog entiteta (fil. – biće) na teritoriji pokrajine", navodi on u svom tekstu za "Politiku" u rubrici "Pogledi".

Drugim rečima, ističe, dovodi se u pitanje opstanak srpskog kolektiviteta na prostoru s kojim je identitetski povezan i omeđen najznačajnijim simbolima istorije, duhovnosti i tradicije. Ofanzivan pristup prištinskih vlasti u poslednjih par nedelja traži hitne odgovore na nekoliko pitanja.

OEBS, "kosovski" rektor i srpski fakultet: Šta će biti sa zgradom Fakulteta tehničkih nauka

"Ukratko o spornim propisima i njihovom očigledno diskriminatorskom karakteru. Propis o strancima usvojen je jula 2013. godine. De fakto vlasti nisu primenjivale propis prema pripadnicima srpske zajednice skoro trinaest godina, svesne brojnih negativnih posledica kojima bi značajan deo pripadnika srpskog kolektiviteta bio ugrožen, progonjen ili, jednostavno, izbrisan", objašnjava profesor Grijuć.

Paradoksalno, primena ovakvog propisa može da dovede do apsurdnih situacija u kojima, na primer, kako navodi, jedan od supružnika postaje stranac, a dete ili deca, ukoliko su po rođenju prijavljena u srpskim matičnim službama, pravno nevidljiva. Ili, pak, ističe, ukoliko je brak sklopljen pred srpskim matičarem, za "kosovski sistem" nikada nije zaključen. Ili da je starije lice koje nikad nije promenilo mesto prebivališta i ima lična dokumenta koja su izdali nadležni organi Republike Srbije, praktično stranac bez mogućnosti da boravi u sopstvenoj kući, iz koje nikad nije ni odlazilo.

"U tako kreiranoj "novoj realnosti" profesori, studenti, lekari koji nemaju "kosovska dokumenta" postali bi stranci koji bi, u najboljem slučaju, mogli da borave na teritoriji pokrajine do 72 sata, ali bez mogućnosti da rade ili studiraju jer to je "strancima" zabranjeno. Najopasnija posledica primene ovakvog propisa je i "brisanje" ili eliminacija više od 200.000 pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica koji su tokom 1999. godine proterani sa teritorije Kosova i Metohije", navodi Grijuć.

Poslednja odbrana Univerziteta na Kosmetu: Glas vapijućeg u pustinji, ima li ko da ga čuje? (VIDEO)

Kako ističe, na njih se nadovezuju problemi koje može da izazove primena zakona o vozilima iz 2017. godine.

"Na primer, lice koje ima 'kosovska lična dokumenta', a vozačku dozvolu koju su izdali organi Republike Srbije ne može da upravlja motornim vozilom ukoliko je vozilo registrovano u 'kosovskom sistemu'. U suprotnom, ukoliko je vozilo registrovano u Republici Srbiji, lice kao 'kosovski državljanin' nema pravo da na teritoriji pokrajine upravlja vozilom. Ili, vozilo registrovano na ime jednog supružnika koji je (postao) 'stranac' (državljanin je Republike Srbije) ne može da koristi niti da njime upravlja drugi supružnik koji ima 'kosovska dokumenta'", naglašava on.

Navodi da korišćenje sanitetskih vozila koja imaju registarske oznake gradova Srbije ili dislociranih policijskih stanica sa KiM biće potpuno zabranjeno, što praktično onemogućava lečenje najtežih pacijenata i rad službe hitne pomoći.

Izmenjena stvarnost "na terenu", dodaje, nakon zaključivanja sporazuma u Briselu i prihvatanja francusko-nemačkog plana "o rešavanju pitanja Kosova", a posebno nakon događaja u Banjskoj i političke procene "situacije", dovela je do ubrzanih aktivnosti vlasti u Prištini prema "preostalim" tragovima srpskog prisustva na Kosovu i Metohiji.

"Eksproprijacija zemljišta, izgradnja baza specijalnih policijskih jedinica, masovna hapšenja, zabrana uvoza robe iz Republike Srbije, zabrana korišćenja dinara kao sredstva plaćanja, ukidanje platnog prometa, prenamena opštinskog zemljišta, ukidanje institucija, učestali inspekcijski nadzor i kažnjavanje privrednika, zatvaranje 'srpskih' knjižara, čak do, podrugljivog, obeležavanja pešačkih prelaza na ulicama Kosovske Mitrovice zelenom i belom, karakterišu svakodnevni život srpskog entiteta u pokrajini", ukazuje profesor Grijuć.

"Zašto je u ovakvim okolnostima neophodno očuvati obrazovne i zdravstvene institucije Republike Srbije na KiM? Odgovor je jednostavan. Ove ustanove predstavljaju, pored Srpske pravoslavne crkve, jedine preostale simbole srpskog identiteta. I atribute kolektiviteta", ističe.

"Na kraju, pokušaćemo da damo odgovore na pitanja koja smo u prvom delu postavili. Da, može se očekivati da će srpski kolektivitet (najvećim delom) biti prinuđen da napusti prostor u kojem živi na KiM ukoliko poslednje srpske ustanove budu nasilno zatvorene ili prisilno integrisane i da će to dovesti do željenog etničkog čišćenja pokrajine. I da, pozicija Univerziteta je takva i da će eliminacija kroz proces 'integracije' omogućiti jednostavnije zatvaranje svih ostalih ustanova. I da, zbog toga je poslednja crvena linija opstanka srpskog kolektiviteta na Kosovu i Metohiji", naglašava Grujić u svom tekstu za "Politiku".

"Međutim, i dalje, u znatno ograničenom obimu, postoji prostor, uz maksimalno angažovanje svih resursa države Srbije, kao osnivača, i Vlade Republike Srbije kao nosioca osnivačkih prava, i uz razumevanje i pomoć, pre svih najuticajnijih predstavnika međunarodne zajednice, da se razmotri iznalaženje specifičnih ili sui generis rešenja za dalje funkcionisanje Univerziteta", navodi on.

Kurti ponovo preti kaznama: Srbi stranci na KiM, tri dana za prijavu

Kako ističe, atipična rešenja nisu izuzetak u određenim oblastima u kojima su Beograd i Priština postigli sporazume. Naprotiv.

"Atipično rešenje kad je reč o obrazovanju kosovskih Albanaca primenjeno je 1996. godine, zaključivanjem Sporazuma o normalizaciji obrazovanja na Kosovu (tzv. Sporazum 3+3) između predstavnika Republike Srbije i kosovskih Albanaca", navodi.

Faktična dejuridizacija u trajanju od 13 godina kod primene zakona o strancima ili devet godina neprimene zakona o vozilima u pokrajini, objašnjava, jeste atipično rešenje jer se odnosi samo na jedan kolektivitet prema kojem su odredbe očekivano diskriminatorske. Ili odlaganje primene "zakona" na osnovu "uputstva" svakako nije način derogiranja tog propisa, naprotiv.

"Atipično je rešenje kojim se omogućava prelazak administrativne linije između pokrajine i Republike Srbije korišćenjem kosovskih dokumenata, gde se 'obaveštenjem' Srbija odriče od odgovornosti za 'prihvatanje' isprava.
U tom kontekstu, postoji prostor i za pronalaženje sui generis ili atipičnih rešenja. Moguće je, na primer, zaključiti posebnu vrstu sporazuma o obrazovanju i zdravstvu između Beograda i Prištine, kojim će se urediti da ustanove nastavljaju da rade po sadašnjim uslovima i pravilima do donošenja konačne odluke o 'statusu'", naglašava Grujić.

Kako ističe, Evropska unija morala bi da bude svojevrsni garant sprovođenja takvog sporazuma. Moguće sui generis rešenje bilo bi da, kako navodi, Univerzitet dobije dozvolu za rad za naredni period, bez ulaženja u pitanja akreditacije Univerziteta, fakulteta i važećih kurikuluma, slično Sporazumu o normalizaciji obrazovanja na Kosovu iz 1996. godine.

Prema njegovim rečima, takođe, moguće sui generis rešenje bilo bi i donošenje leks specijalisa od strane prištinskih vlasti, u kojem bi se konstatovalo da Univerzitet radi u Kosovskoj Mitrovici, prema dozvoli za rad, akreditaciji i pravnim aktima koji se primenjuju na Univerzitetu u trenutku donošenja takvog propisa.

"Ukoliko Republika Srbije kao osnivač, Vlada Republike Srbije i predstavnici međunarodne zajednice ne postanu svesni rizika po srpski kolektivitet od etičkog čišćenja u slučaju primene spornih propisa i 'integracije' obrazovnog i zdravstvenog sistema, u pokrajini će preostati samo Srpska pravoslavna crkva kao simbol očuvanja nacionalnog identiteta. Ali, tada će i neizvesnost oko budućnosti Crkve na KiM, postati 'izvesna'", zaključuje profesor Zdravko Grujić.